tag:blogger.com,1999:blog-80797245017645864252024-02-22T23:43:59.427-08:00КонтраисторијаГошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.comBlogger230125tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-40715247263420483832016-06-02T14:54:00.001-07:002016-06-02T14:54:20.777-07:00O Броех -Црноризец Храбар<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.nlr.ru/fonds/manuscripts/images/rus/54_b.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.nlr.ru/fonds/manuscripts/images/rus/54_b.jpg" height="187" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зошто покрај Глаголицата „словените„ за својот јазик ја создале и Кирилицата? Ова прашање можеби никогаш нема да биде одговорено.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
При изучување на Кирилицата основното внимане им се обрува на буквите кои заради „полесна употреба„ биле смислени „по урнек на грчката Алфавита„. Постои тон литература за Буквите на Кирилицата од аспект на тоа какви се , од кои знаци се произлезени, за кои гласови се употребувани и слично. Се заборава еден друг аспект.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Добро е познато дека пред да се воведат тн „арапски цифри„ во сите „древни„ писма буквите истовремено се и броеви. Во древната Кирилица, за да се разликува кога буквата означува број, над буквата се ставал еден знак-„титло„.<br />
<br />
Кога ќе видите титло над некоја буква, значи дека таа не означува глас туку број.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да го прочитаме „О писменех„ (За буквите) на Црноризец Храбар според еден препис од 14 век (постојат 120 „преписи„ и неколку „преработки„ на ова дело, публикувани од руски научници, пронајдени од руски научници и се разбира чувани во руски библиотеки. Тестис унус, би рекле античките, тестис нулус).<br />
<br />
Да се потсетиме и дека иако„ трактатот„ е најден како препис на Кирилица некои сметаат дека Црноризец Храбар зборувал за Глаголицата бидејќи, „нели„, таа наводно е постара од Кирилицата и <b>всушност глаголицата ја смислил Св.Кирил а Кирилицата некој негов ученик </b>кој ја „крстил„ според името на својот учител.<br />
<br />
Јас би рекол дека лага плус лага не може никако да стане вистина. Инсистирајќи тврдо на „вистинитоста „ на овој „трактат„ до ден денес си ги будалееме децата .</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiubhUugyx6ZlRpJc-zRq7T3YvQGarklAWxiMrJ8toKNJuWnasny16VDj4latD0H3J45s25v4m6womq5nY7oMor9pM5_PlkzBTM1cTB2wOp87fIV5V-e6L593DqdpD5gLk8kGeKueOMJ8y6/s1600/O+pismeneh.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiubhUugyx6ZlRpJc-zRq7T3YvQGarklAWxiMrJ8toKNJuWnasny16VDj4latD0H3J45s25v4m6womq5nY7oMor9pM5_PlkzBTM1cTB2wOp87fIV5V-e6L593DqdpD5gLk8kGeKueOMJ8y6/s640/O+pismeneh.JPG" width="388" /></a></div>
<br />
Ќе ни треба и таблица со броевите односно азбука,тое е едно исто само што над буквата се пишувала легната брановидна цртичка-<b>титло</b>:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/64/Slavic-numerals.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/64/Slavic-numerals.jpg" /></a></div>
<br />
<br />
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Сите ја знаеме содржината на овој краток текст.Некој монах кој се викал Храбар или бил Храбар ја раскажува „историјата„ на Кирилицата.Вели вака:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Порано Словените немаа книги.Сеуште пагани(погани), тие читаа и <b>гатаа</b> со рецки. Се покрстија.Со <b>римски</b> и грчки букви требаше да се пишува словенскиот говор без правила.Но како може со грчки букви да се напише добро <b>Бог</b> или <b>Живот</b> или <b>Ѕело</b> или <b>Црков</b> или <b>Чаание</b> или <b>Широта</b> или <b>Јад</b> или <b>Жду или Јуност или Јазик </b>или други зборови подобни на овие. И така беше многу години. Потоа човекољубецот Бог среди се'. И не оставајќи го човечкиот род без разум сите ги поведе кон разум и спасение.Го помилува човечкиот (<i>?</i>) род.И затоа му го испрати Константин Филозоф наречен Кирил.Маж праведен и искрен. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
И тој им создаде триесет и осум букви (напишано како Л со титло и осум) некои според грчките букви а некои според словенскиот говор. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Од почеток почнува по грчки од алфа а ние од АС ,Аз од АЗ почнуваат двете.Ова се словенските букви како што треба да се пишуваат и читаат А,Б,В,Г( со титло)...(според друг препис...А,В,Г,Д,Б,итн) во словенските книги. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Еден (<i>во смисла сам</i>) <b>Свети Константин кого го нарекуваме Кирил (</b><i>ами тој е нели е Св.Кирил а не Св.Константин?</i><b>)</b> ги создаде и буквите и преведе книги во малку години ( за кратко време,м.з.) а тие (грците?) многумина во многу години (многумина ги создавале грчките букви и долго време). </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
9 (<i>З со титло</i>) се нивни букви а 70 (<i>О со титло</i>) се преведени.<b>Затоа словенските букви се посвети и почисти.Бидејќи свет маж ги створил а грчките паганите (поганите) Елини. </b></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Ако некој рече дека не ги направил добро <b>бидејќи сеуште се доправаат(?!)</b>, како одговор да им речеме:<b>Истото се случува и со грчките</b>. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Многумина ги правеле, Акила и Симах, а потоа и многу други.Полесно е подоцна да се поправа отколку прво да се создава.Ако ги запрашаш, пак
грчките книжевници: „Кој ви ги создал
буквите и превел книгите или во кое време? - Тоа малцина
од нив го знаат. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
А ако ги прашаш словенските книжевници (напишано-<b>боукар</b>) кој ви ги создал буквите и ви ги превел книгите , <b>тоа сите го знаат(?!)</b> и ќе ви речат <b>Свети Константин Филозоф наречен Кирил</b> (<i>зошто упорно „наречен Кирил„ па „наречен Кирил„</i>?) тој ни создаде букви и ни ги преведе книгите. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
И Методиј,неговиот брат (во друг препис стои „<b><i>уште се живи оние кои ги виделе нив</i></b>„) и ако ги запрашаш кога (во кое време) тие знаат и ќе речат:Во времето на <b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Michael_III" target="_blank">Михаил</a>, царот грчки</b> и <b><a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%81_I">Борис</a>, кнезот бугарски</b> и <b><a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2_(%D0%BA%D0%BD%D0%B5%D0%B7)">Растиц </a>, кнезот моравски</b> и <b><a href="http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%86%D0%B5%D0%BB">Коцел</a>, кнезот <a href="http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B5%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B5_%D0%BA%D0%BD%D1%8F%D0%B6%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE">блатенски</a></b> во годината од создавање на светот<b> 6363 (</b><b>ЅТЗГ со титло) .</b></div>
</blockquote>
Преводов на текстов е мој .Но ако го загледаме добро ќе забележиме дека над сите наведени поединечни букви стои титло.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj1mq9iSzRM-gbkOTCo8ZbuM3OpW2vhcSJxdWJYprcs2GsXN1fyidd18HHQWbbrtG5iiuO81wRB1XhGlwI09g9SAXbpkWyYsRZP_YXiPZJAhjLqlhVi6lS0di4GeQJn-tBmvc41nTRxwgxM/s1600/O+pismeneh+2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="166" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj1mq9iSzRM-gbkOTCo8ZbuM3OpW2vhcSJxdWJYprcs2GsXN1fyidd18HHQWbbrtG5iiuO81wRB1XhGlwI09g9SAXbpkWyYsRZP_YXiPZJAhjLqlhVi6lS0di4GeQJn-tBmvc41nTRxwgxM/s640/O+pismeneh+2.JPG" width="640" /></a></div>
Од овие 24 се слични на грчките букви и тоа
<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%90" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="А">А</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%92" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="В">В</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%93" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Г">Г</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> ,</span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%94" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Д">Д</a> ,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%95" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Е">Е</a>, <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%97" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="З">З</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%98" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="И">И</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%86" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="І">І</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9A" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="К">К</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9B" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Л">Л</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9C" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="М">М</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9D" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Н">Н</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9E" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="О">О</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> ,</span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9F" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="П">П</a>,<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A0" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Р">Р</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D2%80" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ҁ">Ҁ</a>, <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Т">Т</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%B8" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѹ">Ѹ</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A4" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ф">Ф</a>,<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A5" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Х">Х</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> ,</span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A0" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѡ">Ѡ</a> i <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9F" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="П">П</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѣ">Ѣ</a> ,<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A5" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Х">Х</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9B" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Л">Л</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ъ">Ъ</a> ,<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Т">Т</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ъ">Ъ</a>(<b>24</b>) а <b>38 </b>(<span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%93" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Г">Г</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%98" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="И">И</a> со титло) по словенски јазик и тоа
<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%91" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Б">Б</a> <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%96" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ж">Ж</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%85" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѕ">Ѕ</a> <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9B" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Л">Л</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A6" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ц">Ц</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A7" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ч">Ч</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A8" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ш">Ш</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ъ">Ъ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A9" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Щ">Щ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9C" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="М">М</a><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AC" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ь">Ь</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ъ">Ъ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѣ">Ѣ</a> <a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%AC" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѭ">Ѭ</a> <span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AE" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ю">Ю</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A6" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѧ">Ѧ</a>.(15)<br />
<br />
Од извадоков се добива впечаток дека „препишувачот„ е неписмен ,не знае да брои или испуштил некоја буква<br />
<br />
Еве ја раната Кирилица:<br />
<br />
<a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%90" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="А">А</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%91" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Б">Б</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%92" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="В">В</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%93" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Г">Г</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%94" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Д">Д</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%95" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Е">Е</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%96" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ж">Ж</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%85" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѕ">Ѕ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%97" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="З">З</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%98" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="И">И</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%86" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="І">І</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9A" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="К">К</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9B" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Л">Л</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9C" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="М">М</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9D" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Н">Н</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9E" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="О">О</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%9F" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="П">П</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D2%80" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ҁ">Ҁ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A0" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Р">Р</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A1" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="С">С</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Т">Т</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%B8" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѹ">Ѹ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A4" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ф">Ф</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A5" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Х">Х</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A0" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѡ">Ѡ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A6" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ц">Ц</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A7" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ч">Ч</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A8" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ш">Ш</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%A9" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Щ">Щ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ъ">Ъ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%EA%99%90" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ꙑ">Ꙑ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AC" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ь">Ь</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѣ">Ѣ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Iotated_A_(Cyrillic)" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Iotated A (Cyrillic)">Ꙗ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A4" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѥ">Ѥ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D0%AE" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ю">Ю</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A6" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѧ">Ѧ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%AA" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѫ">Ѫ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%A8" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѩ">Ѩ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%AC" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѭ">Ѭ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%AE" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѯ">Ѯ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%B0" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѱ">Ѱ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%B2" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѳ">Ѳ</a><span style="background-color: white; font-family: "arial unicode ms" , "lucida sans unicode"; font-size: 13px; line-height: 19px;"> </span><a class="mw-redirect" href="http://en.wikipedia.org/wiki/%D1%B4" style="background-color: white; background-image: none; color: #0b0080; font-family: 'Arial Unicode MS', 'Lucida Sans Unicode'; font-size: 13px; line-height: 19px; text-decoration: none;" title="Ѵ">Ѵ</a>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Ако сега се запрашаме :„Колку букви навел „препишувачот„ во текстот? „ одговорот би бил-„Ниту една„. Сите букви се со титло,всушност - броеви(?).Но титлото може ли да има и друго значење?</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Што значи „<b><i>по словенску јазику</i></b>„?Дали создавачот измислувал знаци за гласовите или позајмил букви од некоја друга словенска азбука?<b>Храбар тврди дека Константин „создавал„-измислувал букви</b>.Кој дел го „создал„?Грчкиот сигурно не го создал ами го превзел.Зошто да не помислиме дека и другиот дел (словенскиот) е создаден со превземање?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Очигледно е дека „создавањето„ всушност е некаква техничка работа.На пример,кодифицирање азбука за словенско писмо со кое може да се преведуваат книги.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Ако претпоставиме дека сите „древни„ азбуки: грчката ,латинската и словенската се создавани во периодот 12-13 век и сите се системи буква=број тогаш тоа се езотерични симболи.Нема да ја вклучуваме овде математиката со овие букви-броеви(трудна работа бидејќи не постои никаков декаден систем а за да напишеш 6363 доволно е и местото на бројот да го исполниш со соодветна буква која има гласовно и бројно значење)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Прво што ми паѓа в очи е бројот<b> 6363 (6+3=9,6+3=9 6363=99 ).</b>Да се сетиме на <b>„ИС ХС= 90 99</b>„</div>
<div style="text-align: justify;">
Наводно <b>6363-5500=863 г НЕ</b>. Но ова и според традиционалната хронологија е анахронично.Според „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Byzantine_calendar" target="_blank">византиската календарска ера</a>„ (ера е период од многу години кои започнуваат од една фиксна дата),од настанокот на светот,светот настанал 5508-5509 години пред раѓањето на Христос.Значи 6363=854-855г.Според „александриската ера„ светот настанал 5493 години пред „инкарнацијата„.Значи 6363-5493=870 г.Не е важно.<b>Корестената ера во овој „трактат„ со 5500 години од настанокот на светот е според некој</b> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hippolytus_of_Rome" target="_blank">Хиполит Римски</a> (170-235).Кај го прочитал Црноризец Храбар Хиполита Римски?И зошто упорно вели „наречен Кирил„ оа „наречен Кирил„ ?Да не е навистина само наречен Кирил (господар,вледетел,мајстор?) од грчки <span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.200000762939453px;"> </span><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.200000762939453px;">κυριος (кириос).</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Бројот 6363 е без сомнение „магичен„ број и е исцицан од мал прст што се однесува до реалноста на датирањето на собитието на „измислување„ на словенските букви од еден човек.(тоа се веќе измислени букви).</b><br />
<b><br /></b>
Да се потсетиме дека и во Житието на Константин Филозоф,Филозофот кабалистички толкува натпис на соломонова чаша во црквата Св.Софија го растолкувал„пророштвото за Христос„:„од дванаесетта година на владењето на Соломон до царството Христово 900 и 9 години.<br />
<b><br /></b>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<strong>Постои и една чаша во Света Софија од скапоцен камен, направена од Соломон, и на неа букви еврејски и самарјански</strong> напишани на страна, кои никој не би можел ни да ги прочита ни да ги преведе.Зел Филозофот и ги прочитал и ги превел.<br />
Во првиот раб пишувало: "Чашо моја, чашо моја, пророкувај додека (сјае) ѕвездата.Напој го Бога, Првородениот, буден во ноќта. "Потоа, на другата страна: "Да се причести и Господ, создадена од едно дрво, да пие и се опие од радост и да возгласи:. Алелуја".А на третата страна : "Еве го -Принцот ќе ја види сета слава негова, и царот Давид во средината на нив " и потоа напишан бројот на 909.<br />
<b>Пресметал тенко Филозофот и открил: од дванаесеттата година од владеењето на цар Соломон до владеењето на царството на Христос 909 години</b>.И ова е – пророштвото за Христос.</blockquote>
<div style="background-color: #fff9ee; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 15px; line-height: 21px; margin-bottom: 0cm; text-align: start;">
</div>
<br />
<b><br /></b>
</div>
<div style="text-align: justify;">
Ако Кирил ја сковал Кирилицата, не е јасно кој ги измислил броевите содржани во кириличните букви?<b>Буквата Буки-Б на пример не означувала ништо а А Ас Аз-1</b>?<b>Буквата В- Веди=2</b> .Зошто?<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Случаен ли е изборот на буквите кои означуваат броеви?Не.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ц-900</div>
<div style="text-align: justify;">
Фита,Тета-9</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Гледаме дека означувањето на кириличните броеви е некако „по грчки„</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.mlahanas.de/Greeks/images/AlphaNumGreek.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.mlahanas.de/Greeks/images/AlphaNumGreek.gif" height="250" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Разликата е во само две букви .Во Кирилицата:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Ч=90</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Ц=900</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Во грчката азбука „античките„</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Коппа =90</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Сампи=900</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
По хебрејски</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.skypoint.com/members/waltzmn/HebrewNumbers.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.skypoint.com/members/waltzmn/HebrewNumbers.gif" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Гледаме дека не толку според грчките „броеви„ колку според „хебрејските„ се конструирани бројните вредности на буквите во Кирилицата.Нема никаква разлика</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Ч=90 ,тоа е хебрејското ЦАДЕ-90</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Ц=900 според хебрејските броеви е Коф Тау Тау 100+400+400</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Што пишувало на „чашата„ (која била со 4 страни) во букви ? ЦЧ?СК?ЦТ?ЦФ,CMIX?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Латините биле поинвентивни.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
I(И)=1 </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
V(В,У) =5 </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Х(кси)=10</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
L(Л ,ламбда ,ламед)=50</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
C(Р,Ро,Коф)=100</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
D(Д,делта,далет)=500</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
М(М)=1000</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Се поставува прашањето.Дали латините живееле на Марс?Од каде ги зеле броевиве?Наводно <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Etruscan_numerals">од Етрурците</a>.(Турците?)</div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.mlahanas.de/Greeks/MathImage/BoethiusPythagoras.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.mlahanas.de/Greeks/MathImage/BoethiusPythagoras.jpg" height="320" width="251" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
Боетиус ( 6 век НЕ ) и Питагора (6 век ПНЕ) се натпреваруваат во пресметување(Аритметика 1503 г)<br />
<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На сликата Боетиус (користи „арапски„ броеви) и Питагора (користи „антички„ абакус) се натпреваруваат во сметање.Од каде Боетиус видел арапски броеви во 6 век ?како пресметувал Питагора со абакус 1/2 плус 2/3 ?<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<br />
<br />
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-23335779275806059832013-06-10T06:08:00.002-07:002016-06-08T16:57:11.268-07:00Береш од Македонија и облечените македонски војници<div style="text-align: justify;">
Според <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Theagenes_(historian)" target="_blank">Теагенес</a>, антички автор роден на недефинирано место на историската скала, спомнат од<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Stephanus_of_Byzantium" target="_blank"> Стефан Византиски</a> , кобожем 6 век од нашава ера на скалата, кобожем напишал <a href="http://books.google.mk/books?id=gfXlAAAAMAAJ&printsec=frontcover&dq=Stephanus+of+Byzantium&hl=en&sa=X&ei=_aK1UYfpNNPY7AbSuYDQBA&redir_esc=y" target="_blank">географски атлас на светот по азбучен ред</a> наречен ПЕРИ ПОЛИОН или на латински ДЕ УРБИБУС односно ЗА ГРАДОВИТЕ, исто така познат само преку делото ЗА АДМИНИСТРАЦИЈАТА НА ИМПЕРИЈАТА на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Constantine_Porphyrogennetos" target="_blank">Константин Порфирогенет</a>, кобожем 10 век на историската скала, прв пат напечатен од Алдус Мануциус во 16 век (1502 г), овој <b>Береш од Македонија</b> да ти бил син на <b>Македнос</b> и татко на две ќерки, <b>Миза </b>и<b> Берија </b>и син <b>Олганос</b>. Според оваа Миза бил именуван град от во античката Македонија каде Аристотел го подучувал Александар. Селото Миза се наоѓало кобожем покрај денешниот грчки град <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Naousa,_Imathia" target="_blank">Науса</a> , денес претежно населен со антички Власи.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.naoussa.gr/photos/theatro1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.naoussa.gr/photos/theatro1.jpg" height="217" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
Антички театар во Миза(Науса)</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.naoussa.gr/photos/kriseos.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.naoussa.gr/photos/kriseos.jpg" height="307" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Македонски гроб со двоспратна фасада.Во горниот дел многу крстови.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.naoussa.gr/photos/big/tomb_judgement2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.naoussa.gr/photos/big/tomb_judgement2.jpg" height="320" width="175" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Меркур,Хермес,втор од лево го води македонскиот војник во долниот свет</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.ktel-imathias.gr/userfiles/ktelimathias_gr/images/contentImages/macedonian.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.ktel-imathias.gr/userfiles/ktelimathias_gr/images/contentImages/macedonian.jpg" height="320" width="233" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Македонскиот војник оди на „страшен суд„</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Наводно сцената на одење на „страшен суд„ е според приказната раскажана од Платон,во неговиот дијалог<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Gorgias_(dialogue)" target="_blank"> „Горгиас„ (Ѓорѓија) </a>,дека душите треба на суд да одат голи а не обечени,за судиите да не бидат излажани од нивниот убав изглед(инаку по „судот„ едните души оделе на убав остров а другите во Тартар те антички пекол).Имајќи предвид дека ренесансните сликари навистина ги сликале и судиите и судените угол голи,значи дека Платон сеуште не бил роден кога се сликани овие гробови инаку Аристотел би бил многу глуп ученик.Или обратно-Платон бил многу „ренесанен„.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://classconnection.s3.amazonaws.com/385/flashcards/124385/jpg/18-777421305045027076.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://classconnection.s3.amazonaws.com/385/flashcards/124385/jpg/18-777421305045027076.jpg" height="320" width="181" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Облечен судија 2</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2c/Marcello_Venusti_Juicio_Universal_Tempera_Grassa_sobre_tabla_1549_Museo_di_Capodimonte.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2c/Marcello_Venusti_Juicio_Universal_Tempera_Grassa_sobre_tabla_1549_Museo_di_Capodimonte.jpg" height="320" width="229" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Кај Микеланџело,на пример,сите се голи како што е ред</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Според втората сестра Берија бил именуван грчкиот град Верија или Бер.Според синот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Olganos" target="_blank">Олганос</a> нема ни село ни град.Единствен остаток од неговото постоење е потпишана римска биста кобожем од 2 век од нашава ера.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0c/Olganos.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0c/Olganos.jpg" height="320" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Олганос ,плукнат Александар.не можеле да се решат па едно време бистава<a href="http://books.google.mk/books?id=VsknAAAAYAAJ&q=Olganos&dq=Olganos&hl=en&sa=X&ei=m8u1UZOeEsrd7QbD7oDoBQ&redir_esc=y" target="_blank"> ја викале „Олганос-Александар„</a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjTJVEnFF66Pf4J5L87uibKGUXeSQEZ_UobgxujiuVVCa4nszNZtxqv_VXiGCYqFKGmWjTO8jnxyF9PvXgZlEeSeUYdG2K8N415miOcSYo9sDlpsxEzIf1F2Be1Kpx5pdzk_5QctzIGdNQq/s1600/Olganos.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjTJVEnFF66Pf4J5L87uibKGUXeSQEZ_UobgxujiuVVCa4nszNZtxqv_VXiGCYqFKGmWjTO8jnxyF9PvXgZlEeSeUYdG2K8N415miOcSYo9sDlpsxEzIf1F2Be1Kpx5pdzk_5QctzIGdNQq/s400/Olganos.JPG" width="270" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Олга ,Олег ,Хелга значи „свет„,света„ или <a href="http://etymonline.com/?term=holy" target="_blank">„холи„</a>.Етимолошки поверојатно од хебрејското „ал,ел,ил„,-бог а не од некаков „прото-германски„ јазик.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com1tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-18830769277875221002013-03-22T02:03:00.000-07:002013-03-26T00:29:25.145-07:00ВИЗАНТИЈАШто значи зборот Византија?<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Наводно<b> </b><span style="line-height: 0.5cm;"><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Byzantium" target="_blank"><b>Byzantium</b></a> е латинизација на старогрчкото </span><span lang="el-GR" style="line-height: 0.5cm;"><b>Βυζάντιον </b>име на антички град и легендарен антички крал со тракиско или илирско име „Бизас„.Што точно значи имево никој појма нема.Според легендата ,Тракиецот или Илирец, Бизас ,кој потекнувал од Мегара (во близина на Атина) во 657 г п.н.е. го основал градот .Пред да го основа се консултирал со пророчиштето во Делфи и тоа му рекло да го направи градот „спроти слепците„.Кога дошол на Босфор сфатил дека на спротивниот брег се наоѓал градот Халкедон-</span><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Chalcedon" target="_blank">Χαλκηδών</a>.Бизас го направил градот на спротивниот (европски )брег наспроти „слепците„ кои одбрале место без врска за својот град.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Античките Римјани го уништиле градот во 196 г н.е.(2 век) а потоа го „обновиле„.Во 330 н.е. Константин уште еднаш го „обновил„ и го преименувал во Нов Рим (Nova Roma).По неговата смрт градот го нарекле „градот на Константин„ односно <span style="line-height: 0.5cm;">Κωνσταντινούπολις-Константинуполис.Турците градот го нарекувале Истанбул (официјално вака градот е преименуван во 1930г).</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="line-height: 0.5cm;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="line-height: 0.5cm;">Разгледувајќи случајно еден <a href="http://books.google.mk/books?id=W71KAAAAcAAJ&dq=cher%20and%20mammas%20and%20pappas&pg=PA591#v=onepage&q=cher%20and%20mammas%20and%20pappas&f=false" target="_blank">речник печатен во Венеција во 1612г (17 век)</a> случајно открив што всушност значело Византија .</span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="line-height: 0.5cm;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMZkp_jzKwnJ2lWzvK0bLAL-0qR27Opzgu5drGSi649XFNF2qvplG5z3AKtV-bNl4bhaIjOtUva_Koo6HjibRQmbP-JWV3aVm1u6dBL6O2j5uUfa9zQXT2z1lP2vq520PYvsdgqIRYEdbW/s1600/Vocabolario+Giouanni+Alberti+1612.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMZkp_jzKwnJ2lWzvK0bLAL-0qR27Opzgu5drGSi649XFNF2qvplG5z3AKtV-bNl4bhaIjOtUva_Koo6HjibRQmbP-JWV3aVm1u6dBL6O2j5uUfa9zQXT2z1lP2vq520PYvsdgqIRYEdbW/s320/Vocabolario+Giouanni+Alberti+1612.JPG" width="225" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="line-height: 0.5cm;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<span style="line-height: 0.5cm;"><br /></span></div>
<div style="line-height: 0.5cm; margin-bottom: 0cm;">
<span style="text-align: justify;">Еве го и местото</span></div>
<div style="line-height: 0.5cm; margin-bottom: 0cm;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkU1fr-kt2jwy9f2hVvGXIlSvWIGLojSjdE6BI88Fiyu7IoSMRXiHqnw9towIV3mXEHqztNpxn6e2Fi38ea-Qtgnugt_nSzWjFiL5vFaBxFqxnB0JPN8-ngpRB5YboadoIyX4B08R4HJbb/s1600/Byzantium.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="76" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjkU1fr-kt2jwy9f2hVvGXIlSvWIGLojSjdE6BI88Fiyu7IoSMRXiHqnw9towIV3mXEHqztNpxn6e2Fi38ea-Qtgnugt_nSzWjFiL5vFaBxFqxnB0JPN8-ngpRB5YboadoIyX4B08R4HJbb/s320/Byzantium.JPG" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Вака вели: <b>БИСАНТЕ,античка монета ,на која,во принцип,се изгравирани двајца светци.</b>Н.ант 6.6.(некој извор) "Одете сега и донесете ми 100 БИСАНТИ од злато".Ги нарекуваме БИСАНТИ,или БИСАНТИНИЈА извесни тенки и многу тенки кругчиња од злато или од друг метал со златна боја,кои ги ставаат како украс за закопчување на облеката.</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>БИСАНТЕ= БИ САНТЕ? Двајца светци?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Каков превод од грчки на латински на некаков „Бизантион„ кога преводот буквално би звучел и гласел VIZADION бидејќи на грчки не постои Б а комбинацијата на буквите НТ секогаш се чита како Д во грчкиот и обично означува дека зборот со оваа комбинација на букви веројатно е преведен од странски јазик.Во случајов италијански. </div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Всушност, ситуацијата е сосема обратна.Италијанското BI-SANTI (двајца светци) на грчки поради созвучие ќе се преведе како <span style="line-height: 0.5cm; text-align: justify;"> </span><span lang="el-GR" style="line-height: 0.5cm; text-align: justify;">Βυζάντι -ВИЗАНТИ.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span lang="el-GR" style="line-height: 0.5cm; text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span lang="el-GR" style="line-height: 0.5cm; text-align: justify;">Еве ги „бисантиските „ парички со по "двајца светци".</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span lang="el-GR" style="line-height: 0.5cm; text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgGdgLrEswtqAErpG53PuTS5J-57f8Dyx8Uw8z0n_mFmLmUeNjcQuJR9preAKl9nXf6BDpJMEmVrH-yFjBwQ_dTRL7mEPfHDwBqEvxneeqaEikSod58G1WvKwVaorU6YfH_yBe6lPMy9XDq/s1600/Byzantium+coin+2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="101" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgGdgLrEswtqAErpG53PuTS5J-57f8Dyx8Uw8z0n_mFmLmUeNjcQuJR9preAKl9nXf6BDpJMEmVrH-yFjBwQ_dTRL7mEPfHDwBqEvxneeqaEikSod58G1WvKwVaorU6YfH_yBe6lPMy9XDq/s400/Byzantium+coin+2.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzeYWATBm60StvDmOKmkCCci33cBuLYJ5GvxxSqPMm3b-Bz2bsOwc4hYDWvAcIduGHR9guO7cnCHOCpzHsxR4hFG6iu6Z0iintCC_XTvAA-yJKfTNZTcOjlbe77MHnHCN5MK43NU9T3ldB/s1600/Byzantium+coin.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="110" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhzeYWATBm60StvDmOKmkCCci33cBuLYJ5GvxxSqPMm3b-Bz2bsOwc4hYDWvAcIduGHR9guO7cnCHOCpzHsxR4hFG6iu6Z0iintCC_XTvAA-yJKfTNZTcOjlbe77MHnHCN5MK43NU9T3ldB/s400/Byzantium+coin.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Кога се реконструира „антиката„ никогаш не се зема предвид дека народот никогаш не зборувал латински јазик и дека си зборувал некаков италијански дијалект или дијалект на друг јазик .</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Зборот „sanctus„ од кој наводно потекнува италијанското „santo" како именка во латинскиот потекнува од преводот на новиот завет на латински при што <span style="text-align: left;">άγιος -</span>агиос е преведен како „санктус„ инаку е придавка која означува нешто „свето„.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK - Библијa
1999 - Фил. 4:22</a><br />
Ве поздравуваат сите свети(светци), а особено
оние од Ќесаревиот дом.<br />
<br />
<br />
άγιος во стариот завет одговара на <span style="font-family: Tahoma;">קדוש -КДВШ(КДУШ,КДОШ).</span><br />
<br />
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-49830032914260191202013-03-19T04:42:00.000-07:002016-06-02T14:01:07.029-07:00ДвојничкиСекогаш сум се прашувал што значи тоа гнездото на главите на античките скулптури.<br />
Ја земам „божицата„ Венера (Афродита) како пример.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0b/Paris_Louvre_Venus_de_Milo_Debay_drawing.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/0b/Paris_Louvre_Venus_de_Milo_Debay_drawing.jpg" height="640" width="440" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Венера од Милос или Милоска Венера, откриена на островот Милос во 1820, денес во Лувр, дело на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alexandros_of_Antioch" target="_blank">Александар од Антиохија</a>, кобожем 130-100 г. ПНЕ. Како е добиена оваа дата не е јасно. Прво се залетале да ја направат дело на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Praxiteles" target="_blank">Праксител</a> од 4 век ПНЕ, ама бидејќи статуата која на островот си прележала, од никого незабележана едно 20 века (ја нашле некои овчари), си имала постамент на кој пишувало дека автор е некој Александар, син на Менидес од Антиохија на Меандер(Анадолија), отпаднало. Потоа паднал бесрамен предлог постаментот да се прогласи за фалсификат, но и тоа не поминало па според „обликот на буквите и градот на авторот„ однесена е во „хеленистички период„. Подоцна дури и табличката со постаментот мистериозно „исчезнала„, и денес постои само на цртеж. Венера била висока 2 метри а Реноар ја нарекол „крупен џандар„ не претерано одушевен од нејзината убавина.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuAXnlWzdq-sZAfDpLU5ypV1EOkuDn5GFBS_eQMyziYzESs7YJI2SDZR2LKxoFpXLEniin4Nc0y4rIFY8M_jC2d9b62gto9KUPuRmfiZrQb5O3Kn3Ah_kDEkLoZ-rY8pukDCNJI6_oHAfD/s1600/Venera+na+Milo.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuAXnlWzdq-sZAfDpLU5ypV1EOkuDn5GFBS_eQMyziYzESs7YJI2SDZR2LKxoFpXLEniin4Nc0y4rIFY8M_jC2d9b62gto9KUPuRmfiZrQb5O3Kn3Ah_kDEkLoZ-rY8pukDCNJI6_oHAfD/s1600/Venera+na+Milo.JPG" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
Фризурата на Милоската Венера<br />
<br />
"Сестрата" на Милоската Венера е Венера Медичи.По годиште се тука некаде.Само што оваа имала постамент на кој пишувало на грчки „<b>Клеоменес синот на Аполодорус од Атина</b>„и се претпоставувало дека е копија на Афродита од Книдос на Праксител(4 век п.н.е),а зошто така ,не се знае.Важно се знае дека името „Клеоменес„ многу се фалсификувало на скромни скулпторски дела од18 век.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Venus_medici_pushkin.jpg/227px-Venus_medici_pushkin.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Venus_medici_pushkin.jpg/227px-Venus_medici_pushkin.jpg" height="320" width="121" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Венера Медичи 1 век пне,недокументирано потекло ,„позната„од 16 век наваму.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Cnidus_Aphrodite_Altemps_Inv8619.jpg/256px-Cnidus_Aphrodite_Altemps_Inv8619.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/9a/Cnidus_Aphrodite_Altemps_Inv8619.jpg/256px-Cnidus_Aphrodite_Altemps_Inv8619.jpg" height="320" width="136" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Афродита(Венера) од Книдос.На сликава копија реставрирана од Иполито Буци ,17 век.Пронајдената склуптура кобожем од 1 век п.н.е имала само торзо и бутина,останатото е дело на Буци.Оваа поза е тн Венера Пудика,(Venus Pudica)„срамежлива Венера„затоа што раката ја држи на извесно место.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Да не е трагично ,многу би било смешно колку апокрифи на 16-17 век се исплетени околу овие Венери и однесени во „антиката„.Да не зборуваме за фалсификати како на пример оваа „античка„ паричка од Книдос на која се гледа „токму„ Венера на „Праксител„.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Knidos-coin-Aphrodite.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1a/Knidos-coin-Aphrodite.jpg" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Одиме понатаму,има уште двојнички</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Capitoline_Venus_Musei_Capitolini_MC0409.jpg/265px-Capitoline_Venus_Musei_Capitolini_MC0409.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3c/Capitoline_Venus_Musei_Capitolini_MC0409.jpg/265px-Capitoline_Venus_Musei_Capitolini_MC0409.jpg" height="320" width="141" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Венера Капитолинска,пронајдена на ритчето Виминал во 17 век</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDmrD170fsSUDk5UCW4-n1nMdUGDKOQKX2dvV52d5mG2Kz2zotJ_EyeLk0HauTUE9NeDSSzNYKBt1038OTQKqXEnXguadUUnne0OxP2nNJ4-JMV3QwgnhG_7j1KjZzyKI1qO0v61rPjN-G/s1600/Venera+od+kapitol+frizura.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgDmrD170fsSUDk5UCW4-n1nMdUGDKOQKX2dvV52d5mG2Kz2zotJ_EyeLk0HauTUE9NeDSSzNYKBt1038OTQKqXEnXguadUUnne0OxP2nNJ4-JMV3QwgnhG_7j1KjZzyKI1qO0v61rPjN-G/s1600/Venera+od+kapitol+frizura.JPG" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Фризурата на Венера од Капитол</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Venus_pudica_Massimo.jpg/267px-Venus_pudica_Massimo.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/Venus_pudica_Massimo.jpg/267px-Venus_pudica_Massimo.jpg" height="400" width="177" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Афродита(Венера) од Менофантос ,кобожем 1 век п.н.е,најдена во манастир во Рим ,потекло недокументирано .</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLJmpyCbBrJbPl7Dn3-yIOIGGXrIg-4vIse8aNo-bnWBdKSgnwCyolygMnN55gb0Zx-UQn7Zb1A4Uqbh1ctwolzii8e_ZX_xFiLQJFsvgdlXKkJNh0PbzpHHiMj3sYebZUVtASHnqKlKKo/s1600/Venera+od+banjite+na+Hadrijan.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhLJmpyCbBrJbPl7Dn3-yIOIGGXrIg-4vIse8aNo-bnWBdKSgnwCyolygMnN55gb0Zx-UQn7Zb1A4Uqbh1ctwolzii8e_ZX_xFiLQJFsvgdlXKkJNh0PbzpHHiMj3sYebZUVtASHnqKlKKo/s400/Venera+od+banjite+na+Hadrijan.JPG" width="250" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Венера од бањите на Хадријан,ископана 1920 г.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Бидејќи сите Венери(Афродити) се голи,единствено нешто кое„ ги издава„е фризурата.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Сетете се дека ни една од овие венери-Афродити не им била позната на сликарите од „Ренесансата„.Тие си ги сликале голите современички под името Венери и никогаш не се грижеле какви точно фризури и облека носеле античките. Одиме вака.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Кобожем Ботичели 1486 г ја гледал Венера во дворот на Медичи па ја насликал својата</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYaOzusYZ77ghLzRI7vOt3gVffbmojMIK2gAYxKxm2sbVDMm0-yLQll5_5OCeoAJ2mxxVYoU8CxvRAYP26Ex2WgHznnUfjVNGsBfjGoMjcE5QfPur5rNObrskjF7RvYTezA7V3_eqLxwBL/s1600/Venera+Boticeli.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjYaOzusYZ77ghLzRI7vOt3gVffbmojMIK2gAYxKxm2sbVDMm0-yLQll5_5OCeoAJ2mxxVYoU8CxvRAYP26Ex2WgHznnUfjVNGsBfjGoMjcE5QfPur5rNObrskjF7RvYTezA7V3_eqLxwBL/s320/Venera+Boticeli.JPG" width="170" /></a><a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Venus_medici_pushkin.jpg/227px-Venus_medici_pushkin.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5b/Venus_medici_pushkin.jpg/227px-Venus_medici_pushkin.jpg" height="320" width="121" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Кој од кого копирал?Ботичели не можел да извади ни добар цртеж од Венерава.Торзото слично другото,ништо,брада.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.culture24.org.uk/asset_arena/2/38/84/348832/v0_master.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.culture24.org.uk/asset_arena/2/38/84/348832/v0_master.jpg" height="320" width="171" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<i style="background-color: white; color: #333333; font-family: arial, helvetica, clean, sans-serif; font-size: 13px; line-height: 16px;"><b>Јан Госарт,Jan Gosssaert,</b></i>1521</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.themasterpiececards.com/Portals/40667/images//titian%20worship%20of%20venus-resized-600.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.themasterpiececards.com/Portals/40667/images//titian%20worship%20of%20venus-resized-600.jpg" height="400" width="390" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Нешто подобро од Ботичели,Тицијан(1490-1576),„Обожувањето на Венера„ ,урнек е веројатно Венера од Менофантос,или обратно</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://c282236.r36.cf1.rackcdn.com/var/www/vhosts/artoyster.com/images/products/p/pa/paris_bordone/allegory_venus_flora_mars_and_cupid_400.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://c282236.r36.cf1.rackcdn.com/var/www/vhosts/artoyster.com/images/products/p/pa/paris_bordone/allegory_venus_flora_mars_and_cupid_400.jpg" height="269" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Парис Бордоне 1500-1571 г(16 век),оригиналната фризура на Венера Капитолинска .</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.hermitageshop.org/store/images/large/0007990A4_3_01_LRG.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.hermitageshop.org/store/images/large/0007990A4_3_01_LRG.jpg" height="320" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Бордоне,детал, фризурата на Венера од Капитол</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Ова не е стилизација ни богата фантазија.Такви биле фризурите од времето на Бордоне.На главата некаква купче машничка направена од коса.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.oocities.org/technically_naked/RitrattofemminileViolantedetail.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.oocities.org/technically_naked/RitrattofemminileViolantedetail.jpg" height="284" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://onokart.files.wordpress.com/2010/10/young-woman-at-her-toilet.jpg?w=790&h=1031" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://onokart.files.wordpress.com/2010/10/young-woman-at-her-toilet.jpg?w=790&h=1031" height="320" width="245" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/art/greek/10_97_5_118.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.bc.edu/bc_org/avp/cas/fnart/art/greek/10_97_5_118.jpg" height="320" width="208" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www2.siba.fi/~kkoskim/imbas/bin/imgout.php?galleryid=roma&imgid=556_251&imgtype=1" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www2.siba.fi/~kkoskim/imbas/bin/imgout.php?galleryid=roma&imgid=556_251&imgtype=1" height="320" width="213" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTF_aTochGgxDmYjc5_9yUlYUBNXZJtuT6w80SnU9wot3Tpz_zO" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTF_aTochGgxDmYjc5_9yUlYUBNXZJtuT6w80SnU9wot3Tpz_zO" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
На здравје шишање.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-73011087915270194942013-03-15T04:27:00.000-07:002016-06-02T14:20:14.684-07:00Маскирани Словени<div style="text-align: justify;">
Веќе пишував дека Римјани всушност значи Славјани. Ова доаѓаше од името на АВРАМ односно АБ РМ-славен , возвишен, висок татко.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Сосема случајно, читајќи го <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Philo" target="_blank">„<b>Филон Александриски</b>„</a> (околу 20-50 г НЕ ), наводно современик на Исус а всушност ренесансен автор, барем судејќи според она кое го „напишал„, сфаќам дека тој исто така размислувал како мене.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Nuremberg_chronicles_f_097r_3.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b4/Nuremberg_chronicles_f_097r_3.png" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
Слика на Филон (Philo Iudeus)според Нирнбершката хроника-Liber Chronicarum 1493</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Philon.jpg/425px-Philon.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/e/e9/Philon.jpg/425px-Philon.jpg" height="320" width="227" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Слика на „разубавен„ и „постар„ Филон сто години подоцна,1584 г</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Имено, секогаш сум се сомневал дека авторот на библијата (според средновековните „мислители„ вклучувајќи го и Филона),„ Мојсеј законодавецот„ имал на ум некакви „џинови„ и дека овде (Битие 6,4) се работи за некаква грешка во преводот. Еве го спорното место за кое Филон, уште додека Исус одел по земја, напишал цел „трактат„ наречен<b> <a href="http://www.earlyjewishwritings.com/text/philo/book9.html" target="_blank"> „За Гигантите„"Περι γιγαντων. De gigantibus</a> „</b>, збунет од земните „џинови„ и обидувајќи се да сфати и образложи „што сакал да каже авторот„.</div>
<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
БИТИЕ 6</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">1</a> Кога
луѓето почнаа да се множат по земјата
и им се народија ќерки,</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">2</a> Божјите
синови гледаа дека човечките ќерки се
убави, па си ги земаа за жени, кои ќе ги
избереа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">3</a> Тогаш
Господ рече: „Мојот Дух нема да остане
довека во човекот; човекот е телесен,
па векот нека му биде сто и дваесет
години.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">4</a> Во
оние времиња - а и подоцна - на земјата
беа Нефили(џинови), кога Божјите синови општеа
со човечките ќерки, па тие им ги раѓаа
оние деца. Тоа се оние, од стари времиња,
по сила прочуени луѓе.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">5</a> Господ
виде колку е голема човековата расипаност
на земјата и дека секоја мисла во неговата
памет секогаш е само зло.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> Господ
воздивна и се натажи во Своето срце дека
го создаде човекот на земјата.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> Господ
рече: „Ќе ги истребам луѓето што ги
создадов од лицето на земјата - од човекот
до ѕверот, ползачите и птиците во воздухот
- зашто се покајав што ги создадов.”</div>
</blockquote>
<br />
<b>Можеби ќе се смеете ако ви кажам дека целиот овој дел означува дека монасите(божјите синови) се фрлиле на разврат со„паганките„ за да се родат деца како што мислеле тие во „стари времиња„ по сила прочуени луѓе(Херкулеси,итн) но тоа е најнајнајверојатната претпоставка..Еве така смета и „Филон„ само во поблага форма:</b><br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="text-align: justify;">
<span lang="en-US"><span lang="en-US">XIII.</span>(58) "И имаше
гиганти на земјата во тие денови."
Можеби некој тука ќе помисли, дека
законодателот зборува загадочно и
алудирајќи на бајки изречени од страна
на поетите за гиганти, иако тој е човек кој е колку што е можно далеку од
било какво измислување на бајки и човек кој смета дека е пристојно да се
оди исклучиво по патеките на вистината</span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
(59) па како последица на овој принцип,
<b>тој ги протерал од својот закон, кој го
воспоставил, оние славни и убави уметности
на вајарство и сликарство, бидејќи тие,
лажно имитирајќи ја природата на
вистината, кријат измами и примки, со
цел, преку медиумот на очите, да ги
измамат душите кои имаат природа да
бидат лесно придобиени.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
(60) Затоа тој не раскажува приказни
во врска со гигантите, <b>но тој сака да го
поставите овој факт пред вашите очи,
дека некои луѓе се родени од земјата, а
некои се раѓаат од небото, а некои од
нив се родени од Бога</b>:<b> тие кои се родени
од земјата, се ловци на задоволствата
на телото, посветувајќи се себеси на
уживањето и неговото реализирање, и се
желни да си ги обезбедат сите работи
кон кои тежнее секој од нив. </b>Оние кои се
раѓаат од небото се мажи на вештината
и науката и посветени на учењето, бидејќи
небеснииот дел од нас е нашиот ум и умот
на секој еден од оние лица кои се родени
од небото ги проучува енциклично
гранките на образованието и секоја
друга уметност на секој опис, острејќи
се , и практикувајќи, и вежбајќи се себе
си, и прикажувајќи се себе си постојано
во сите оние прашања кои се предмет на
интелектот.</div>
<div style="text-align: justify;">
(61)И на крај, <b>оние кои се родени
од Бога се свештеници и пророци</b>, кои не
размислувале дека е соодветно да се
измешаат со поредокот на овој свет, и
да станат космополити, туку кои себе
се издигнале над сите предмети на чисто
надворешните сетила, заминале и ги
насочиле своите погледи кон оној свет
кој е воочлив само со интелектот, и се
населиле таму, обележани во состојба
на нераспадливите бестелесни идеи.</div>
</blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Да не заморувам со филозофирањето на Филон како „родените од Бога„се женеле со „човечките ќерки„-„родени од земјата„ и од нив порано се раѓале „полубогови„ (луѓе прочуени по сила)па тоа на Бога не му се допаднало и ги потопил.</div>
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div align="LEFT">
Она кое најмногу ми се допадна е следното:</div>
<div align="LEFT">
<br /></div>
<div align="LEFT">
</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
XIV. (62) <b>Според тоа, Авраам, додека тој
беше постојано во земјата на Халдејците,
така да се каже, по мое мислење, пред тој
да го добие своето ново име, и додека сè
уште беше наречен Аврам, беше човек
роден од небото</b>, ги испитуваше на
<b>возвишените </b>нешта во височините (нели
Аврам,„висок татко„ м.з.), и се што се
случуваше на овие места, и причините за
нив, и учеше се од таков вид во духот на
филозофијата, поради што доби име кое
одговара на потрагата на која тој се
посветил: <b>за името Абрам, се толкува,
дека означува возвишен татко,
и е име кое многу му доликува на татковскиот
ум</b>, <b>кој во секоја насока мисли возвишено
и на небесните нешта</b>,бидејќи умот е
татко на нашето сложено битие, достигнувајќи
високо до небото па дури и подалеку. </blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
(63) <b>Но, кога тој стана подобар(!)</b>, и требаше
неговото име да се промени,<b> тој потоа
стана човек роден од Бога,</b> според
пророштвото кое му беше изречено : "Јас
сум твојот Бог (Ел Шадај.м.з ), оди по
Мојот пат и биди непорочен. (Битие17:01.} </blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
(64) Но, ако Бог на светот, е единствениот
Бог, е исто така и особениот личен Бог
на секој човек индивидуално, тогаш нужно
е за човекот, исто така, и тој да мора да
биде Божји човек,<b> затоа што името
Авраам, ако се толкува, значи, "избраниот
татко на звукот",</b> разумот на добриот
човек, зашто тој е избран од сите, и
прочистен, <b>и татко на гласот со кој
зборуваме</b>, <b>и бидејќи е таков, тој е
доделен на само еден Бог, чиј слуга,
станува тој , и така ја прави патеката
на целиот свој живот исправна,</b> користејќи
го навистина кралскиот пат, патот на
единствениот крал кој владее со сите
нешта, не вртејќи се настрана и не
отстапувајќи ниту накај левата рака,
ниту накај десната.</blockquote>
<br />
<div align="LEFT">
<br /></div>
<div align="LEFT">
<br />
Ако не разбравте за што се работи ќе повторам:
</div>
<div align="LEFT">
<br /></div>
<div align="LEFT">
<b style="text-align: justify;"> „затоа што името Авраам,(АБРАХАМ) ако се толкува, значи, </b><b style="text-align: justify;">"ИЗБРАНИОТ ТАТКО НА ЗВУКОТ"„</b><span style="text-align: justify;"> </span></div>
<div align="LEFT">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div align="LEFT">
<span style="text-align: justify;">Звукот= словото односно <b>„ТАТКО НА СЛОВЕНИТЕ„</b></span></div>
<div align="LEFT">
<span style="text-align: justify;"><b><br /></b></span></div>
<div align="LEFT">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Бит. 17:5</a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
и повеќе нема да се
викаш<b> Аврам (Висок Татко)</b>, туку името ќе
ти биде Авраам <b>(Татко на Множество)</b>,
зашто те поставувам за татко на многу
народи. </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Вистинскиот превод би гласел</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>И повеќе нема да се викаш Абрам (татко на Славјаните) туку името ќе ти биде Абрахам(татко на Словените).</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Многу е смешно Филон да ни зборува дека Мојсеј ги „протерал и вајарството и сликарството„ многу векови пред „нашата ера„ а неговите зборови значат дека Мојсеј најверојатно живеел во времето на „иконоборството„ .За вистинскиот обем и изглед на ова „иконоборство„ на Мојсеј тешко можеме да добиеме некаква јасна слика ако не заклучиме правилно што всушност значат овие зборови.Традиционално кулминацијата на иконоборството <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Byzantine_Iconoclasm" target="_blank">во „Византија</a>„ е 7-9 век.Веројатно во овој период настануваат зачетоците на поделбата на „ божјите луѓе „ на православни, католици(латини) и муслимани кои се разликуваат во степенот на почитувањето на „вајарството и сликарството„иако и оваа хронологија е многу сомнителна .Видовме дека Во 7-9 век е толку темно и толку се многу апокрифни „изворите„ за овој период па немаме со што да прогледаме во мракот.Но слепи не сме.Интелигентното човечко око се адаптира и на темнина.<br />
<br />
<br /></div>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-14771358268817098212013-03-11T06:38:00.002-07:002016-06-02T14:06:58.350-07:00Рим во времето на Кирил и МетодијОд книгата на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ferdinand_Gregorovius" target="_blank">Фердинанд Грегоровиус</a> <a href="http://rulibs.com/ru_zar/sci_history/gregorovius/0/" target="_blank">„Историја на градот Рим во средниот век„</a><br />
<br />
Забелешките во заградите се мои.<br />
<br />
<br />
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Во времето во кое Никола
бил папа, во Рим немало никакви внатрешни
немири , напротив, насекаде се слушале
пофалби за потполна благосостојба и
богат род. Бедните добивале храна во
изобилство, а како некогаш римскиот
император(!), папата наредил да им се даде на оние што имаат потреба, марки потпишани
од негово име давајќи им така право
да се снабдуваат со храна. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Од папата Никола биле
возобновени(?) два водоводи (аквадукти):
т.н. Точија и Трајана или Сабатина, последниот и испорачувал вода на Леонина
и го нарекувале во тоа време „водовод
на Свети Петар„. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Бидејќи последниот
водовод (аквадукт) бил обновен(?) од
страна на Григориј IV, тогаш мора да се
претпостави дека или водоводот
бил разрушен(?) од страна на Сарацените,
или Никола само ја подобрил насоката и
дистрибуцијата на водата </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
. Вештината на
градење во тие денови била во опаѓање(?),
и исправените структури брзо се рушеле(?).
Никола морал повторно(?) да ги изгради
дури и ѕидините на Остија, кои неодамна
повторно(?) биле изградени од страна на
Григориј IV, и да им обезбеди силна кула
во која бил сместен гарнизонот. Навистина,
поради стравот од пиратите Остија веќе
била напуштена(?), но сеуште постоела
корзиканска колонија во Порто. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Од страна на Никола I биле направени неверојатно мал број
црковни донации, како и цркви изградени
од него, за што овој папа не можеме да го обвиниме. Според извештајот на
неговиот биограф тој го изградил тремот
на Света Марија во Космедим. Нема сомнение
дека Никола бил ѓакон токму во таа црква
и затоа и обрнал посебно внимание одошто
на сите други цркви а освен просториите
за папите споменати погоре, Никола
изградил во оваа црква уште и прекрасен
<a href="http://library.byzantium.ru/vv_02_1895_17.pdf" target="_blank">триклиниум</a> (трпезарија-нешто како „античкиот„триклиниум, ама црковен).
Живописите и мозаиците на Лав IV во ѓаконијата
Света Марија Нова му припаѓаат
на Никола, во Латеранската палата тој
изградил нова станбена зграда а во
базиликата Свети Себастијан изградил
манастир. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Биографот на Никола
I, очигледно, малку се разбирал во наука,
и затоа не ни соопштува колку овој папа
придонел за просперитетот на Рим.
Биографот само му припишува заслуги
на неговиот татко , кој бил пријател на
слободните уметности и му дал шанса на
својот син да се запознае со нив,
проследено со соопштение дека Никола
бил добро обучен во сите свети науки,
па така, веројатно, биографот со ова го
имал на ум само теолошкото знаење. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Сепак
унапредувањето на науката со цел да се
ублажи варварскиот карактер(?) е особеност
на ерата на Каролингите, нејзината
убавина и слава. Генијот на Карло (Велики)
и неговите следбеници, на кои им била
позната класичната римска литература(!),
бил моќен удар кој ја придвижил желбата
за научно знаење а во иста насока
дејствувале и неговите наследници.
Брилијантен доказ за сето ова е
указот (едикт) на Лотар I во 825г. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Поразен
од тоа што во Италија, како последица
на недостатокот на длабинска анализа(?) од страна на оние кои се на власт, речиси
насекаде престанала наставата во
науката, наредил формирање на девет
централни училишта во следните области:
во Павија, каде подоцна училиштето
станало познат универзитет - институција
која, се разбира, неосновано му се
припишува на Карло Велики - во Ивреја,
Торино, Кремона, Фиренца, Фермо (за
сполетското војводство ), Верона, Виченца
и Форумот Јулија (Чивитале Фриули). Ваков
дефинитивен показател за широкото
исчезнување(!) на училиштата покажува
дека образованието во Италија се наоѓало во
жална состојба. За високообразовни
институции не станувало ни збор, а она
кое што се означувало со името "доктрина"
вклучувало само верски прашања, а можеби
дури и зачетоци на некакви секуларни
знаења, веројатно граматика.</div>
<div style="text-align: justify;">
Указот на Лотар се
применувал кон кралството Италија (указот не се спомнува никаде во папските документи), но
не ја допирал Римокатоличката црква и
провинциите. А тука владеело истото,
ако не и поголемо, незнаење, како што се
потврдува од страна на некои од одлуките
на римските собори. Во 826 г Евгениј II
наредил во сите епархии и парохии да
има учени кои биле должни да подучуваат
во науки и светите догми. Оваа класификација
на знаењето укажува на тоа дека се
обрнувало внимание и на секуларните
науки <span lang="en-US">(artes</span> <span lang="en-US">liberates?</span><span lang="mk-MK">науки
ослободени од што-од догмата</span>), и дека меѓу нив
и теологијата (sancta dogmata) требало да се
направи должна разлика но едвај било
возможно да се најдат наставници за
секуларните науки. </div>
<div style="text-align: justify;">
Овие науки, во целост
биле во опаѓање (постоеле ли некогаш
воопшто?), и кога Лав IV во 853г, го потврдил(?)
указот на Евгениј, тој морал да го
додаде следното: "Иако вообичаено
наставници за слободни науки во
парохиите се реткост, за наставници
за Светите писанија и црковна служба,
недостаток на наставници не смее да
нема" . На истото се жалеле и во Рим. </div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Немало ни еден научник, ни едно училиште
</b>кое би уживало некоја популарност.
Навистина, со текот на времето, <b>откако
Бенедиктинците се населиле во градот
, во Рим постоеле монашки училишта, а
меѓу другите и древното Латеранско, кој
било формирано од страна на истите
Бенедиктинци и кое им дало образование
на многу папи.</b> Но овие училишта не можеле
да се споредат со училиштата кои постоеле
во Германија и Франција, како што се
школата на Фулда, Санкт Гален, Трир,Корвеј,
или во Ломбардија, Павија, Рим не блескал
имињата на познати личности како Џон
Скот, Рабан Мавар, Агобард Лионски,
Шкотот Дунгал во Павија или Луп Ферарски.</div>
<div style="text-align: justify;">
Од сите светски науки, само
на јурисдикцијата се уште било можно
да и се додели извесно внимание на Рим:
според статутот на Лотар во Рим морало
да има професори по право, тие ги познавале законите на Јустинијан, и го предавале
својот предмет по компендум , адвокатите
и нотарите нужно морале да ги познаваат
франкските (<span lang="en-US">Lex Salica)</span> и
ломбардските закони.</div>
<div style="text-align: justify;">
Многу папи <b>доселувале
грчки монаси во новите манастири</b> , овие
го обучувале римското свештенство во
својот јазик, и иако елинската литература
со ова не добила ништо(?), во Рим не помалку
се поддржувало се што е грчко (како во
„антиката„) , а папите имале можност
на овие семинари да подготвуваат луѓе
кои подоцна можеле да бидат пратени
како папски амбасадори во Цариград, и
таму да служат како секретари и
преведувачи.</div>
<div style="text-align: justify;">
Некои цркви и манастири
биле опремени со библиотеки. Латеранската
библиотека се уште постоела (сеуште,зарем?), и
чесната титула "библиотекар"
опстанала дури и во ерата на најдлабокот
незнаење(?). <b>Во папските архиви се сочувани
безброј </b>(?) црковни акти и „регести„ или
папски писма, и тие биле скапоцени основни
извори за историјата и јазикот на времето
- вистински производ на римската
книжевност на првата половина од средниот
век,<b> а загубата на сите овие богатства,
изгубени без трага во XII и XIII век (ги имало
ли воопшто тие „безброј„?) </b>, довела до тоа во нашето
знаење за тоа време да се појави голема
и непоправлива празнина.</div>
<div style="text-align: justify;">
Не може да има сомневање(?) дека во црковните и манастирските
библиотеки во Рим се наоѓале и дела на
латинската и грчка литература (а така
ли?како знаеме?). Овој вид на преписи
(codies) морало да се сочуваат,ту во едно
ту во друго место ,во епохата на
Готите (бре?), во текот на времето кон
нив, се разбира, се присоединиле уште
нови ракописи (несомнено нови а всушност „стари„!). </div>
<div style="text-align: justify;">
Задграничните манастири во IX век имале
многу книжевни сокривалишта, опатијата
Центула или Св. Рикер во Галија, каде
што бил игумен Ангилбер,се прославила
во 831г (бре,се прославила?), со фактот дека имала 256
манускрипти, и многу е интересно да се
знае<b> кои книги хроничарот ги наведува
меѓу секуларните : Aethicus de mundi descriptione,
историјата на Хомер(?), вклучувајќи го
Диктис и Дарес Фригиски , целиот Јосиф,
Плиниј Помладиот, Филон, басните на
Авиен, Вергилиј, и од "граматиците",
за кои во тоа време имало најголема
побарувачка, Цицерон, Донат, Присциан,
Лонгин и Проспер.</b> Но ако ваков вид на
книги се наоѓале во Франција, уште повеќе тие морале да се наоѓаат и во Рим ( ма
немој?). Во 855г, игуменот Луј Ферарски се
обратил кон Бенедикт III да му го испрати
делото на Цицерон <span lang="en-US">De</span>
Oratore, Institutiones од Квинтилијан, <span lang="mk-MK">коментарите
на Донато кон</span> Теренциј, ветувајќи
дека сите ќе бидат вратени во целост
веднаш штом ќе се направат копии на
делата (што?да ги прати единствните „оригинали„ ?).</div>
<div style="text-align: justify;">
Но, во римските извештаи
<b>не се спомнува ништо за секуларни
преписи</b> (зашто немало такви ?), и ако во житијата
на папите се спомнуваат книги, тоа се
само евангелијата, антифонариите и
мисалот, бидејќи се користеле во црквите.
На таквите книги со право им се давало
значење на богати подароци, и за нивно
донирање се спомнува и во натписи на
надгробни плочи . <b>Пергаментниот препис
чинел многу пари да се напише и илустрира
а тоа барало многу мачна работа и
уметност, многу повеќе отколку да се
излие и позлати свеќник или вазна .</b> </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<b>Квалификуваните монаси
го трошеле сиот свој заеднички живот
да работат на составување такви преписи
на Светото Писмо и делата на црковните
отци</b>. Овие преписи повеќе се цртале
отколку што се пишувале, со четка или со перо, со римско полуунцијално
писмо, мајускула или минускула, дел со
ломбардски букви, а потоа на места дури
и се украсувале со минијатури, при што
првата минијатура обично го претставувала
препишувачот или игуменот- нарачател,
или и двајцата заедно, како го држат во
рака писмото и го даваат како подарок
на некој светец. </div>
<div style="text-align: justify;">
Комплексната форма на
буквите самата по себе го отежнувала
препишувањето и довела до употреба на
цртање а исто така и високо уметничките
почетни букви на преписот се
украсувале со злато и боја. За љубовта,
посветеноста и внимателната уметност
со која сето тоа било правено, покажува
преписот на и денес познатата Каролиншка
Библија, која се смета дека е напишана
во IX век и се чува во манастирот на Свети
Павле како најголемо богатство на
манастирот.</div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Овие ракописи истовремено
го разјаснуваат и карактерот на епохата.
<b>Уметноста тогаш требало да се бори со
длабоко варварство</b>(?), и влијанието на
варварството се одразило врз уметничките
дела во нивната несмасна и сурова форма.
<b>Како што го правеле древните Дорци,
Египќаните и Етрурците( </b>потполно исто
само некои 12 до 25 века подоцна нели?<b>),</b>
<b>духот на деветтиот и следните векови е
полн со мистерија, мистика и симболика,
а тоа јасно го покажува природата на
уметноста и пишувањето ,употребата на
монограми на документи и монети, и
љубовта кон арабески(?)</b>. <b>Особено, на
монетите се одразил општествениот живот
на ерата, натписите и сликите на папските
монети од овој период имаат страшен
изглед (хехехех! ).</b></div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Еве каков изглед имале<a href="http://www.numismatas.com/Forum/Pdf/David%20Ruckser/Papal%20Coinage.pdf" target="_blank"> папските пари</a> од времето на Никола I </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_8TPPmPzTEsTFj7WJRAckmTMR1lp36XYAdh1lAbkXgqirdhHG_FCV9iEDSuIdmo6PyqIH_dQrM2PAahwEQUq0jK58SRLA4k-DwhVtqIsArkO5MhS9xFTVezNCRulKzPU3Liq4iTrfFNZS/s1600/Papski+pari2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="457" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj_8TPPmPzTEsTFj7WJRAckmTMR1lp36XYAdh1lAbkXgqirdhHG_FCV9iEDSuIdmo6PyqIH_dQrM2PAahwEQUq0jK58SRLA4k-DwhVtqIsArkO5MhS9xFTVezNCRulKzPU3Liq4iTrfFNZS/s640/Papski+pari2.JPG" width="640" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Сите папски монети се до времето на папата Јулие II (1417-1471г) со ретки исклучоци,го носат името на „папата„ проследено со <b>„грчки крст„</b> и на сите пишува S.PETRUS (Свети Петар) а некаде и S.PAULUS (Свети Павле),од времето на папата Lав III (750-816г) на монетите се ставало и името на „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Holy_Roman_Emperor" target="_blank">Светиот римски император</a>„(читај „германски„).</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Вака продолжува Грегоровиус</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Ако анонимниот патеписец
од Салерно го посетел Рим во времето
на Никола I, тој никогаш не би можел да
наиде на големата група од 32 филозофи,
кои ги запишал во 870г, во расцутот на
Беневенто. Ерхемперт, продолжителот на
историјата на Ломбардите на Павле Ѓакон,
монах од манастирот Монте Касино ,(овој
манастир бил познат по ученоста на
неговите монаси, а во тоа време бил
познат игуменот Бертариј), би бил шокиран
од игнорантноста на монасите и римските
кардинали, ако се случело да биде во
Рим, а екскомуницираниот од Никола, грчки
патријарх, Фотиј, според своето знаење
во Рим би бил совршено чудо, бидејќи
таму би се пронашол едвај еден научник,
кој можел да се нарече со името на сеуште
постоечките поцрнети и осакатени статуи
на мудреци и поети на Форумот на Трајан (кој
ги видел?)</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Но, градот на Цицерон
бил понижен во научното образование не
само од Византијците, туку и од истите оние Арапи
кои го ограбиле богатството на Свети
Петар и Свети Павле, кои гордо можеле да
укажат на нивните универзитети, нивните филозофи, теолози, граматичари,
астрономи и математичари , во славните
Каирван , Севилја, Александрија и Басра
и Багдад - источната муслиманска Атина.
Во Константинопол, големиот светски
град на теолози и софисти, граматичари
и академски педанти, го пронашол својот
моќен меценат и самиот Цезар - Варда,
кој го соборил Патријархот Игнатиј.
Константинополските владетели Лав
Филозоф, а подоцна и неговиот син
Константин Порфирогенет биле големи
љубители на науките а самиот Фотиј бил
нов Аристотел и Плиниј на варварското
време(!) и во својата позната "библиотека"
имал цитати од дела на 280 автори, само
мал дел од сето она што го прочитал(бре!).</div>
</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Прилично одржуваната
чистота на грчкиот јазик(неверојатно
но кобожем вистинито, и денешните Грци
не знаат „чист„ грчки) овозможила да се
продолжи научната работа во тек на многу
векови. Византијците, свесни за чистотата
на својот јазик, се однесувале со презир
кон Римјаните. Царот Михаил (оној кој ги испратил Кирил и Методиј на мисија меѓу Словените) во едно од
своите писма до папата Николај I му
се потсмева на латинскиот јазик на
Римјаните и го нарекува </span><b style="text-align: justify;">јазикот на
"варварите и скитите",</b><span style="text-align: justify;"> и навистина,
латинскиот, на кој тогаш зборувал народот
(не е можно,народот никогаш не знаел
„латински„,изговорот на италијанскиот
е доказ,изговорот-артикулацијата, е
постара од секој јазик) оној кој го
знаеле нотарите, па дури и на него
пишувале хроничарите, им давале на
грчките учени доволна основа за потсмев.
Но, папата –<b> самиот тој или преку неговата
канцеларија</b> (!) владеел со добар стил -
сосема правилно одговорил на
латински (неверојатно,само папата бил исклучок
на правилото.А од каде го знаел Михаил
„народниот латински„? Тој за добриот латински стил воопшто рекол дека е „варварски и
скитски„ јазик бидејќи тоа го читал) , а тоа </span><span lang="mk-MK" style="text-align: justify;">било</span><span style="text-align: justify;">
најдобриот начин да се избегне потсмев.
Понатаму папата со право му укажал на
Михаил,дека не може да не биде смешно
неговото барање да го носи називот
„римски император„, на јазик кој не
може да го зборува (италијански ли не
знаел?ни папата не знаел добро латински), а само затоа овој јазик го
нарекува варварски. Сепак основата на
која папата ја изградил својата одбрана
на јазикот на Цезар, Цицерон и Вергилиј
(ги спомнува Грегоровиус а не папата)
била земена исклучиво од христијанската
религија, и произлегувала<b> од фактот
дека буквите на крстот на Исус I. Н Р I.
биле наводно латински</b>.(токму
така,„наводно„,вели Грегоровиус).</span></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;">Во меѓувреме, познавањето
на латинскиот јазик и науката ги
усовршувале(како?) дури и народите на
Германија и Галија, кои Римјаните не
престанале да ги нарекуваат варвари(па
Французите и Германците подобро ли
знаеле латински од
Римјаните?Неверојатно,читателе,невозможно согласно официјалната историја!!!!)
. Некојси </span><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hincmar" style="text-align: justify;" target="_blank">Хинкмар</a><span style="text-align: justify;"> од Ремс на римските
кардинали им изгледал како чудо(веројатно тој бил автор на </span><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pseudo-Isidore" style="text-align: justify;" target="_blank">Псевдо-Исидоровите декрети</a><span style="text-align: justify;"> на „чист„ латински јазик) .</span></blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<b>Поезијата, и светата и
световната , конечно замолкнала во Рим</b>,
кај Римјаните <b>исчезнал(?) талентот да
создадат дури и варварски стихови</b> <b>или
некои натписи</b> на мозаици во црквите,
градските порти и надгробните споменици,
а истовремено, Франкските хроничари
како Ермолд Нигелус кој ја напишал својата
историја во латински стих и германските
поети, чии татковци биле сеуште пагани,
создавале на можниот исконски јазик на
германскиот народ сопствени евангелски
хармонии, чија оригиналност до денешен
ден не избезумува. <b>Рим не давал повеќе(дал ли некогаш претходно?) ни никакви богословски дела</b>. За да се
запише историјата на градот и да се
овековечи неговата извонредна судбина
под Пипин и Карло Велики, не се нашол
ниту еден хроничар. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Германија, Франција
и дури Јужна Италија, каде што историските
записи се чувале во Монте Касино ни
оставиле во наследство многу хроники.<b>Но
римските монаси биле толку рамнодушни
кон историјата на градот па настаните
што се случиле во тоа време, останале
за нас обвиени во целосна темнина.</b></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Но, во истиот период
папството ревносно продолжило да ги
води своите антички хроники (како,како? само антички хроники ,друго ништо?).
Од формирањето на црковната држава - од
времето кога се зголемила моќта не само
на папите, туку и на епископите, чии
имоти се претвориле во богати имунитети
– уште повеќе почнала да се чувствува
потреба да се предаде на потомството
историјата на црквата во форма на
поредок на смената на нејзините пастири
(папите) и во форма на биографии на
истите. Таква потреба, очигледно ,се
почувствувала насекаде, бидејќи во овој
период се создадени многу такви збирки
во чија основа биле ставени листи на
епископите, нивните писма или регести
и други акти. Наспроти Рим, од Ањели
била составена, иако варварска, но сепак
вредна, историја на архиепископите на
Равена, а од ѓакон Јован – биографии на
епископите на Неапол. Така, се смета дека
токму во овој период се собрала
редактираната книга <b>Liber Pontificalis</b> (список
на римски понтифекси-подоцна наречени
„папи„) , и тоа од Анастасиј, чие име е
тесно, иако неосновано,поврзано со оваа
книга за папите.</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Овој Анастасиј, кој ја
понел титулата "Библиотекар",
живеел во времето на Николај I и Јован VIII. Не е
познато дали овој Анастасиј ги напишал
биографиите дури и на оние папи кои биле
негови современици. Животописите на
папите во форма на белешки и календар
на владеење, како и нивните дела биле
водени веќе од II и III век(пфффф) .Од
времето на Григориј Велики во овие описи
веќе се користеле писма и актите на
папите(?). Од истиот материјал, кој се
повеќе растел, настанале официјалните
биографии на папите.<b> Најсодржинските
од нив припаѓаат на ерата на Каролингите</b>.
Овие описи немаат карактер на летописи,
и тешко е да се користат, тие се несмасна
мешавина од многу прецизни забелешки
за зградите, за донациите(најважното!) и за актуелните(кобожем) историски настани. <b>Лошиот стил на
животописите нема никаква врска со
јазикот на римската канцеларија, кој
во регестите на Никола I и Јован VIII, за
среќа, дошле до нашето време, и не плени
со својата елеганција(очигледно
фалсификувана елеганција), јасност и
сила. </b></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Меѓутоа, вредноста на биографиите,
составени од најсигурни извори (леле) е
од непроценливо значење и не е намалена
дури и од страна на нарушувањата, кои во
интерес на папството намерно се
направени при изложувањето на фактите (што
е факт а што лага кој ќе го знае?). Ако ги
немаше овие животописи, за нас сеуште
ќе останеа сосема непознати многу
векови од постоењето и на папството и
градот Рим. <b>Од биографијата на Никола
I, традиционалната „Книга на понтифекси„е
прекината</b>(овој „прекин„е многу значаен
и укажува дека таа е напишана многу
подоцна ,најверојатно по издавањетона
нејзиното „продолжение„),<b> и ние во
понатамошната дискусија за историјата
на градот не еднаш ќе зажалиме за
отсуството на изворот(штета).</b></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Библиотекарот Анастасиј
го познавал и грчкиот јазик и ја превел
„Хронографијата„ на Никифор, Ѓорѓи Синкел
и Теофан и други дела на грчката црковна
литература . Сограѓанинот на Анастасиј,
ѓаконот Јован, исто така знаел грчки, и
тој го напишал животот на свети Григориј
Велики, при што користел акти од
Латеранската архива.(оф бре,таа архива што подоцна била уништена и од неа нема трага). Мора да се
напомене дека оваа монографија се
појавила токму во ерата на Каролингите
и на авторот големината и владеењето
на „ папата„Никола и неговото дело му
личело на она на Григориј Велики(Боже
помагај).</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<b>Ова дело претставува
самостојна работа и неверојатно се
разликува од презентацијата на целосно
суви биографии на папите</b>. Во него се гледа
автор, добро обучен во реториката и <b>со
жива фантазија(!)</b>, кој има тенденција, иако
не сосема успешно, да постигне во своето излагање елеганција и полнота и открива
некакво познавање на античката
литература (по која веројатно тркнувал и до библиотеките преку граница бидејќи во Рим немало „античка„ литература )
</div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Измислената„ <a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2011/12/blog-post_6239.html" target="_blank">Донација на Константин</a>„ им послужила на секуларните
претензии на римските понтифекси, но
уште поважни за нив биле лажните <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pseudo-Isidorian_Decretals" target="_blank">Псевдо-Исидорови декрети</a>. Оваа прекрасна измислица е
составена од многу писма и акти кобожем
напишани од „ античките„ римски
понтифекси. Како автор на оваа „збирка„
бил прогласен познатиот Исидор од
Севиља.Збирката се појавила во средината
на IX век, и Никола I бил првиот понтифекс,
кој ги користел фиктивните писма и
акти. Благодарение на неговото дело
Римската црква стекнала такви привилегии
што ја направиле сосема независна од
државата.
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Кралската моќ станала
многу помала од понтификалното(папско)
достоинство подолу дури и епископското,
и со овие измислени акти истовремено големиот римски понтифекс
се довел на таква височина над епископите
па на него не влијаеле решенијата на
локалните собори. Римскиот
понтифекс станал врховен судија над сите архиепископи и епископи и на негова команда целосно
се потчиниле сите духовни чинови а од
кралската власт тие се целосно се
ослободиле. Големиот римски понтифекс
станал диктатор на црковниот свет.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Нешто, почитувани ,со оваа груба слика не е во ред.Расколот на црквата на Источна и Западна односно латинска-католичка и грчка-православна не настанал дури ни два века подоцна и покрај тоа што „папата„ во 9 век веќе бил прогласен за недопирлив и глава на црквата (која нели во тоа време била една )? Невозможно!Се сеќавате на <a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2013/02/blog-post.html" target="_blank">Теофилакт од Охрид</a> од 12 век и неговото именување на римскиот понтифекс со „пребожествениот папа„? Тоа е сомнително и апокрифно до неиздржливост.<br />
Според мене,„целокупноста„ на црквата и нејзината „поделба„ е многу подоцна измислена работа.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Самиот „ папа Никола„ веројатно е целосно измислен лик или лик пренесен „во минатото„ или пак вистинскиот лик на некој ваков римски патријарх е трансформиран до непрепознатливост.</div>
</div>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com5tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-44314998683612931602013-03-08T04:13:00.002-08:002013-03-08T04:48:15.763-08:00Кога е измислена геоцентричната теорија?<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
Геоцентрична
теорија е верување дека Земјата е центар
на универзумот и дека сите други планети орбитираат околу неа. Оваа застарена и
отфрлена теорија често му се припишува
на <b>Птоломеј </b>(87-150г н.е). Верувањето било божем многу
популарно во Кина и античка Грција и
широко образложено од страна на водечките
мислители на „антиката„:<b> Аристотел и
Птоломеј</b>. Тие сметале дека теоријата е
докажана со набљудувања: дека ѕвездите,
сонцето и планетите се вртат околу
Земјата секој ден, со ѕвезди кои кружат
околу полот а оние ѕвезди кои се поблиску
до екваторот изгреваат и заоѓаат секој
ден со кружење наназад до нивната почетна
точка. Второ, бидејќи Земјата е цврста
и стабилна, таа не се движи, па бидејќи
е така , другите небесни тела мора да
орбитираат околу неа. Геоцентризмот
бил заменет со хелиоцентризам околу
1600г.</div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.summagallicana.it/lessico/t/Tolomeo%20Caludio.htm" target="_blank">Клаудиус Птоломеј</a>
е човекот кому му се припишува мејнстримот
на геоцентричната теорија . Некои од
основните постулати на оваа теорија се
кобожем познати уште од 6 век п.н.е. а
сите нејзини основни компоненти се
востановени во времето на Аристотел(4век п.н.е).
Влијанието на Птоломеј кобожем било толку големо
што неговото име станало синоним за
геоцентризмот.<br />
<br />
И покрај тоа што моделот
бил популарен , сите „антички„ ,исто така кобожем, не се
согласувале со него. Питагорејците
верувале дека Земјата е една од неколкуте
планети кои се вртат околу еден „централен
оган„. <b>Марцианус Капела</b> ги ставил
Меркур и Венера да кружат околу Сонцето.
<b>Аристарх од Самос </b>напишал дело за
хелиоцентризмот велејќи дека Сонцето
е во центарот на универзумот а Земјата
и другите планети се вртат околу него.
Неговата теорија за жал не била „популарна„
и тој имал само еден познат следбеник се до 1563 година, кога <b>Никола Коперник</b>
ги објавил своите дела, со кои го
постулирал поиздржаниот хелиоцентричен
поглед . Сепак, дури во1610, кога <b>Галилео
Галилеј</b> понудил добра теорија со помош
на штотуку измислениот телескоп,хелиоцентричниот
поглед почнал да го настига геоцентризмот.<br />
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Она нешто кое навистина
ја побило геоцентричната теорија било
пронаоѓањето на телескопот.</b><br />
<br />
<b></b>Набљудувањата
со голо око се премногу ограничени да
се покажат вистинските движења на
небото па хелиоцентричната теорија е незамислива за било која и каква „антика„ иако нам ни изгледа тешко, со знаењата кои денес ги имаме, да разбереме дека некој некогаш
верувал во геоцентризам .</div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.doverchiv.narod.ru/morozov/img/1-60.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://www.doverchiv.narod.ru/morozov/img/1-60.gif" width="385" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Во центарот на сликата првата стихија -Земјата, поделена на четири четвртинки од кои горе десно е Азија ,долу десно Индискиот океан(во кој потонала Атлантида) ,лево горе Европа,лево долу Африка.Околу земјата,втората стихија,Водата во која пливаат три кита.Околу водата е третата стигија-Воздухот,а околу воздухот четвртата стихија,Огнот(овде ,светлосен етер).Потоа доаѓаат небото на месечината,небото на Меркур,небото на Сонцето,небото на Јупитер,небото на Сатурн.Околу него небото на 12 соѕвездија на Зодијакот секое означено со својот знак.Во аглите четирите ветришта-еоли.Од книгата на Јоханес Сакробусто <span style="font-family: Georgia; text-align: justify; text-indent: 30px;"><a href="http://books.google.mk/books?id=S4tSAAAAcAAJ&printsec=frontcover&dq=Sacrobusto:Sphaera+Materialis&hl=en&sa=X&ei=i_gtUfCqDcXktQb9h4DgDQ&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false" target="_blank">:<b> Sphaera Materialis</b></a> (<b>1531</b>)</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjoar6ULCcFAsJA5PCE-DOl5wJh7Cr7HN1rjxnKB0cgrR1d00sioOuX98S_PgOCRCSoAhTvtP1XbWME_Pv-W9jcWFgPgwYrLGRf57BpM4ickgQtFna_MIWvv0oGNwD7O64gY9mpDHBE5TA/s1600/Sacrobusto+Sphaera+materialis.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhjoar6ULCcFAsJA5PCE-DOl5wJh7Cr7HN1rjxnKB0cgrR1d00sioOuX98S_PgOCRCSoAhTvtP1XbWME_Pv-W9jcWFgPgwYrLGRf57BpM4ickgQtFna_MIWvv0oGNwD7O64gY9mpDHBE5TA/s400/Sacrobusto+Sphaera+materialis.JPG" width="307" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDsdh7v6mvoOowJohlUydqS8VSzxsnz6k_F0MJ-NUpg-f0ocYAab7e0_K1byOFwdlPZTRfyIWEBtedve_Kistvg7m5BQodNP6UCld_189WW7PR76BEp4u3raZeXjmpdUoCWSsDAwSLX0V-/s1600/Sacrobusto2.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="264" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjDsdh7v6mvoOowJohlUydqS8VSzxsnz6k_F0MJ-NUpg-f0ocYAab7e0_K1byOFwdlPZTRfyIWEBtedve_Kistvg7m5BQodNP6UCld_189WW7PR76BEp4u3raZeXjmpdUoCWSsDAwSLX0V-/s320/Sacrobusto2.JPG" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBbSlP98NcaA336Fu43soE1g_L11XG5h9noez_viMLtD3IBOECEhd6yMytqNP7kHS87_bBxbb4238dHz3BtNpGAKtnGilgZspHTNvyKEL7E2P5tTMb_OVBn-LjkoJGuKJloeLD4ruCNzZZ/s1600/Sacrobusto3.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="377" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBbSlP98NcaA336Fu43soE1g_L11XG5h9noez_viMLtD3IBOECEhd6yMytqNP7kHS87_bBxbb4238dHz3BtNpGAKtnGilgZspHTNvyKEL7E2P5tTMb_OVBn-LjkoJGuKJloeLD4ruCNzZZ/s400/Sacrobusto3.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnl6t5VXBDXY_9UpAkK7SJeijWQ4IkvXWSOGlVmBiedBaQsqrHezkoDV5P7RMzKjdqCSFRd0E28aDKL_kc92S0iSozIH-p69olJsrxyrnic2C1vO81tVg8vaUTv8IhpFJ3ZTmNYDQAduZl/s1600/Sacrobusto4.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="371" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhnl6t5VXBDXY_9UpAkK7SJeijWQ4IkvXWSOGlVmBiedBaQsqrHezkoDV5P7RMzKjdqCSFRd0E28aDKL_kc92S0iSozIH-p69olJsrxyrnic2C1vO81tVg8vaUTv8IhpFJ3ZTmNYDQAduZl/s400/Sacrobusto4.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2e/Ptolemy_urania.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2e/Ptolemy_urania.jpg" width="305" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
Средновековното убедување за тоа кој бил Птоломеј е дека тој бил еден од<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ptolemy_I_Soter" target="_blank"> египетските кралеви наследници на Александар Македонски</a>.Денес сакаат да не убедат дека круната на неговата глава е поради почитта кон неговото големо знаење.Пих.</div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://chronology.org.ru/images/thumb/d/dc/SphMunSacrobusto_1488.gif/300px-SphMunSacrobusto_1488.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://chronology.org.ru/images/thumb/d/dc/SphMunSacrobusto_1488.gif/300px-SphMunSacrobusto_1488.gif" width="441" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Еве над главата како пишува Принцот Птоломеј</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.ghtc.usp.br/server/Sacrobosco/Sacrobosco-1489-g1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://www.ghtc.usp.br/server/Sacrobosco/Sacrobosco-1489-g1.jpg" width="258" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<b>Polus </b>од латински „врв на оската„ ,стапот (латински <b>palus</b>).Земјата се врти околу стапот.Ова го знеле уште во 2 век н.е.Бреј.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.indiana.edu/~liblilly/etexts/mendel/images/full/qb41-g56_00001.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://www.indiana.edu/~liblilly/etexts/mendel/images/full/qb41-g56_00001.jpg" width="246" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Христос на „девето небо„ 16 век.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Што знаел Птоломеј? Најстариот манускрипт на неговиот Алмагест (Од арабо-шпанско-грчки „Ел Мегистос„-Најголемиот) или „Космографија„ е кобожем од 9 век во „арапски„ превод.Оригиналот се разбира е „изгубен„.Реалноста веројатно е сосема обратна.Самиот Алмагест е компилација напишана во 16 век на база на претходно насобрани податоци а истовремено и под влијание на гравурите на Дирер од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/George_of_Trebizond" target="_blank">Ѓорги Трапезундски</a> кој наводно испечатил превод од манускрипт кој кобожем бил во библиотеката на кардиналот <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basilios_Bessarion" target="_blank">Бесарион </a> донесен од Константинопол по втората крстоносна војна (1204 г).Второто издание напечатено во Келн на латински го спомнува Трапезундски како прв преведувач на првото издание. И конечно во 1538 во Базел е напечатен грчкиот манускрипт на преводот кој денес грижливо се чува во библиотеката на Нирнберг.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.doverchiv.narod.ru/morozov/img/4-39.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="628" src="http://www.doverchiv.narod.ru/morozov/img/4-39.gif" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Карта на северното ѕвездено небо Дирер,1515.Птоломеј со "цилиндер" на главата горе десно.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Еве што знаел Птоломеј во 2 век н.е.:</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
1.Дека „небата„ се движат со сферични движења</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
2.Дека земјата е сферична</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
3.Дека земјата е во центарот на вселената.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
4.Дека земјата не се движи иаку сите ќе испопаѓаат.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
5.Дека постои „квадрант„,инструмент за мерење агли до 90 степени и „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Astrolabe" target="_blank">астрола(б)вос</a>„кобожем измислен 150 години пне од Хипархус кој е „познат антички ѕвездочатец„ но само преку раскажувањата на „Птоломеј„.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
6.Во времето на „Птоломеј„ не постоело означување на јачината на ѕвездите со грчките букви,алфа,бета,гама кои се воведени во 16 век ,туку тој пишувал вака(за соѕвездието Овен)</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
1. <span lang="en-US">Praecedens
duarum quae sunt iu cornu</span> (претходната од
двете, која стои на рогот).<br />
2. <span lang="en-US">Borealior
duarum quae in rictu sunt</span> (посеверната од
двете која е во устата) и т. н.</blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Ајде да ги занемариме точките 1-5 кои се сами по себе чудесни но како е можно стотици години (илјада и триста)без точно нацртани карти на соѕвездијата во вид на животни да се помни што е уста а што рог на овенот, кога во реалноста соѕвездијата воопшто не личат на никакви животни со усти от типот на овие на Дирер.Згора на сево ова во „каталогот на 1022 ѕвезди„ координатите на цели соѕвездија се превртени наопаку согласно цртежите на Дирер а сосема обратно од вистинската состојба на небото.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
За каталогот на Птоломеј кој кобожем го набљудувал небото над Александрија во 136-138 г н.е.да биде „вечен„прво во него би требало да биде соѕвездието Драко(Змеј) но авторот започнува со „Малата мечка„и тоа од современата Поларна ѕвезда (Alpha Ursae Minoris) која е на опашката на „Малата мечка„ а во тоа време најблиску до северниот пол била спротивната ѕвезда на истото соѕвездие (тн „Бета„) која дури и во грчкиот каталог била ѕвезда од втора величина а поларната,ѕвезда од трета величина.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://kvmagruder.net/images/circumpolar.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="435" src="http://kvmagruder.net/images/circumpolar.gif" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Карта на современото северно небо</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://quest4truth.tripod.com/atlas/umi_con.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="298" src="http://quest4truth.tripod.com/atlas/umi_con.gif" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Овој анахронизам на „Птоломеј „ може убаво да се види на сликата долу на која е прикажан патот на северниот пол од „времето на пирамидите „ до денес.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJ33K03gYHKp7-ZCI2JlHqAktYHa35okCg3gc14oSExbjqDLWsaFCvEJwf5SQaT82dT90vkWrBiymUU5MiZ-ko7iTHsX6-vcGo_kZUF6nWQmA8dFr5r_pLikC846TwDw9vqpjsTp1vLTPp/s1600/Patot+na+severniot+pol.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="560" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgJ33K03gYHKp7-ZCI2JlHqAktYHa35okCg3gc14oSExbjqDLWsaFCvEJwf5SQaT82dT90vkWrBiymUU5MiZ-ko7iTHsX6-vcGo_kZUF6nWQmA8dFr5r_pLikC846TwDw9vqpjsTp1vLTPp/s640/Patot+na+severniot+pol.JPG" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
Геоцентричната теорија која ја видовме убаво и христијански опишана кај Данте не може да е смислена илјадници години пред него.Тоа веројатно е векот (14век) во кој таа теорија станала толку популарна што дури и Господ бил сместен на „деветтото небо„ без оглед на она што го кажува Библијата (дека небото е едно и оптегнато како шатор над плочестата земја која стои на столбови).Се разбира доколку и делото на Данте не е апокриф на 16 век вратен во 14тиот.</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-37608061991304559092013-02-14T05:37:00.003-08:002013-03-08T01:24:38.216-08:00КРЕВЕТКреветот е интересна и неопходна направија. Ама самиот збор „кревет„ уште поинтересна.<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.bed.to/picture/bed-design-2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="265" src="http://www.bed.to/picture/bed-design-2.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Читајќи го Еврипида (5 век пне),или во превод „Извонредниот Скокач„(човекот го подготвувале за атлета ама тој станал драмски писател) ќе умрев од досада бидејќи во неговите дела „спасени од забот на времето„ нема да сретнете траги од материјалната култура на „античките„.Човекот е толку апстрактен што е неверојатно.Мислам дека е намерно.Бидејќи читав англиски превод за некои зборови се посомневав и дека се плод на преведувачката фантазија.Сепак и преведувачот бил на мака, го разбирам.Но, не е без ич.<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Euripides_Pio-Clementino_Inv302.jpg/220px-Euripides_Pio-Clementino_Inv302.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/4/4a/Euripides_Pio-Clementino_Inv302.jpg/220px-Euripides_Pio-Clementino_Inv302.jpg" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Еврипид.Човекот живеел во 5 век пне ,бистава е според „оригинал„ од 5 век не.Веројатно зделана во „ренесансата„.Сега сме 21 век НЕ.Џиновски скокови.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<br />
Така на пример во <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Alcestis" target="_blank">Алкестис</a>(жива патетика и на патосот не обрнав внимание иако и тој говори од свое име дека човек не може да се занимава со патос и филозофија ако се бори за опстанок во сурови услови на нетехнолошко општество) имаме демек :лак,стрела,магично вино,големи богатства,сад за чиста изворска вода,руни во песок,порти на вечноста,зачин за жртвување,богата облека,соби,проточна вода (водовод?),сандак за облека од кедар,невестински кревет(постела),перница,прекривка,ланци<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Lute" target="_blank">,лаута(инструмент)</a>,некаков <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pipe_(instrument)" target="_blank">африкански кавал</a>, скиптар(царски), весло, лира, исклесана надгробна плоча , гостински соби, мед, жито, рало, урна, бел мермер, замок, празна столица(?), орфички руни, тракиски свиток, железаен ланец, скитски меч, улици, зандани, олтари и уште неколку што сум ги промашил.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Од сето ова најинтересен ми беше креветот(постелата) бидејќи често се повторува .Де брачен ,де невестински , де празен итн.Си мислам,имале ли „античките Грци„ вистински кревет-кревет?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кревет тоа е предмет или место на кое се спие или се одмара.Изборот од етимолошките речници е следниот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
Африкански: 'n
bed<br />
Дански: seng<br />
Холандски: een bed<br />
Германски:
ein Bett<br />
Англиски: a bed<br />
Шведски:
en säng<br />
Норвешки: en seng<br />
Исландски:
rúm<br />
Јидиш: אַ <span style="font-family: Tahoma;">בעט </span>< a bet>
[a ˈbɛt]<br />
<br />
Каталански: un llit [un ˈʎit]<br />
Франсцуски:
un lit<br />
Италијански: un letto<br />
Латински:
lectus, lectulus, torus, stratum<br />
Окситански: un
lièch<br />
Португалски: uma cama<br />
Романски:
pat<br />
Шпански: una cama<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Чешки: postel <br />
Полски:
łóżko [ˈwuʃkɔ]<br />
Руски: кровать [krɐˈvatʲ]<br />
Српски:
кревет , постеља ~ postelja, лежај ~
ležaj<br />
Словачки: posteľ<br />
<br />
Грчки (современ):
κρεβάτι <kreváti>, (или со двојна бета:
κρεββάτι <krevváti>)<br />
Грчки (Коине):
κράββατος <krávvatos><br />
Грчки (Класичен):
κλίνη <klíni>, σκίμπους <skímpous>,
ἀσκάντης <askántis>, λέχος <léchos>
λέκτρον <léktron>, εὐνὴ <evní><br />
<br />
Естонски:
voodi, säng<br />
Фински: sänky, vuode<br />
Унгарски: ágy
[ˈɒɟ]<br />
<br />
Санскрит: <span style="font-family: Tahoma;">खट्वा
</span><khaṭvā> [kʰɐʈʋa:] , <span style="font-family: Tahoma;">पर्यंकः
</span><paryankaḥ> [pɐrjɐŋkɐh]<br />
Хинду: <span style="font-family: Tahoma;">पलंग
</span><palang> [pɐlɐŋg], <span style="font-family: Tahoma;">खाट
</span><khāṭ> [kʰa:ʈ]<br />
<br />
Арапски: <span style="font-family: Tahoma;">سرير
</span><sareer><br />
Хебрејски: <span style="font-family: Tahoma;">מיטה</span>.
<mita> [mi'ta]<br />
<br />
Турски: bir yatak<br />
<br />
Јапонски:
<span style="font-family: Arial Unicode MS;">寝台 </span><shindai>], <span style="font-family: Arial Unicode MS;">ベッド
</span><beddo><br />
<br />
Есперанто: lito </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Во германските јазици етимолошки веројатно од хебрејското бет -дом ,куќа или евентуално друга етимологија ,во „романските„ најмногу од атинското "lectus".Во „класичниот „грчки исто и лехос,клини но во современиот грчки и во коинето тоа е нашиот познат КРЕВЕТ.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Руски :крова́ть,Украински:крова́т</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Словенската етимологија на кревет најверојатно доаѓа од КРВ или КРОВ-покрив.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Крв ,тоа асоцира на сродство,род,породување,сродување,спарување итн.интерсно е сродството со шведското,норвешкото,естонското санг,латински,крв= sanguis.Покрив,не треба да спомнуваме.</div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b>
<b>Најинтересно е од каде Грците во „антиката„ го зајмиле зборот „кревет„ додека „словените„ спиеле зад седум мориња и планини.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
Јас не зборувам за кревет во современа смисла,дрвен со ногарки,со душек,прекривки и се по ред ,иако таков имало и кај античките па оттаму доаѓа и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Procrustes" target="_blank">Прокрустов кревет,постела</a>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Интересно е и што краватос-<span style="text-align: start;">κράββατος</span> (на латински извртено во grabatus-војнички кревет) се смета за македонски збор(се разбира на античките македонци).Наводно на античко-македонски <b>*γράβος (grabos) значело "даб",</b><b>γράβιον</b> факел.<br />
<br />
<b>Но и на „старословенски „-</b><span style="font-family: sans-serif; font-size: 9pt; line-height: 0.5cm;">*gabrъ/*grabъ/*grabrъ.-„даб„ ,</span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="line-height: 0.5cm; margin-bottom: 0cm;">
</div>
<b>Зборот кревет-</b><span style="text-align: start;"><b>κράββατος</b></span><b> кој кобожем бил „коине„ и „античкомакедонски„ збор , е чест во Новиот завет а го нема во „Септуагинтата„.</b><br />
<b><br /></b>
<b>На пример</b><br />
<b><br /></b>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мк. 6:55</a></div>
се растрчаа по целата таа околија и
почнаа да донесуваат болни, на постели,
каде што чуја дека е Тој.<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
περιδραμόντες ♦
περιέδραμον } ὅλην τὴν { περίχωρον ♦
χώραν } ἐκείνην, { ἤρξαντο ♦ καὶ ἤρξαντο
} ἐπὶ τοῖς <b>{κραββάτοις♦κραβάττοις}</b>
τοὺς κακῶς ἔχοντας περιφέρειν, ὅπου
ἤκουον ὅτι { ἐκεῖ ♦ - } ἐστιν. </div>
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мк. 2:4</a></div>
И како не можеа да го донесат до Него,
заради народот, го открија покривот над
местото каде што беше, и го пробија и ја
спуштија постелата, на која лежеше
фатениот.<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Καὶ μὴ δυνάμενοι {
προσεγγίσαι ♦ προσενέγκαι } αὐτῷ διὰ
τὸν ὄχλον, ἀπεστέγασαν τὴν στέγην
ὅπου ἦν, καὶ ἐξορύξαντες χαλῶσιν τὸν
{ <b>κράββατον ἐφ’ ᾧ ♦ κράβαττον ὅπου
</b>} ὁ παραλυτικὸς κατέκειτο. </div>
<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 5:9</a></div>
И човекот оздраве веднаш, ја зеде
својата постела и почна да оди. А тој
ден беше сабота.<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Καὶ εὐθέως ἐγένετο
ὑγιὴς ὁ ἄνθρωπος, καὶ ἦρεν τὸν
{ <b>κράββατον ♦ κράβαττον</b> }
αὐτοῦ καὶ περιεπάτει. Ἦν δὲ σάββατον
ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ. </div>
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 9:33</a></div>
Таму најде еден човек, по име Енеј, кој
лежеше осум години парализиран на
постела.<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Εὗρεν δὲ ἐκεῖ ἄνθρωπόν
τινα { Αἰνέαν ὀνόματι ♦ ὀνόματι
Αἰνέαν }, ἐξ ἐτῶν ὀκτὼ κατακείμενον
ἐπὶ {<b>κραββάτῳ ♦ κραβάττου</b> },
ὃς ἦν παραλελυμένος. </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Освен кај Марко,Јован и во Делата апостолски, во Окровението на Јован ,нема „краватон„ туку „клино„.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Откр. 2:22</a></div>
Еве, ќе ја фрлам на <b>постела</b>, и со неа
оние, кои прељубодејствуваа со неа, во
голема неволја, ако не се покајат за
своите дела.<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kai%5C&la=greek&can=kai%5C90&prior=]" target="morph">καὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29%2Fdwka&la=greek&can=e%29%2Fdwka0&prior=kai%5C" target="morph">ἔδωκα</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=au%29th%3D%7C&la=greek&can=au%29th%3D%7C1&prior=e)/dwka" target="morph">αὐτῇ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=xro%2Fnon&la=greek&can=xro%2Fnon0&prior=au)th=%7C" target="morph">χρόνον</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=i%28%2Fna&la=greek&can=i%28%2Fna1&prior=xro/non" target="morph">ἵνα</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=metanoh%2Fsh%7C&la=greek&can=metanoh%2Fsh%7C0&prior=i(/na" target="morph">μετανοήσῃ</a>, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kai%5C&la=greek&can=kai%5C91&prior=metanoh/sh%7C" target="morph">καὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ou%29&la=greek&can=ou%293&prior=kai%5C" target="morph">οὐ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=qe%2Flei&la=greek&can=qe%2Flei0&prior=ou)" target="morph">θέλει</a><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=metanoh%3Dsai&la=greek&can=metanoh%3Dsai0&prior=qe/lei" target="morph">μετανοῆσαι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29k&la=greek&can=e%29k6&prior=metanoh=sai" target="morph">ἐκ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=th%3Ds&la=greek&can=th%3Ds7&prior=e)k" target="morph">τῆς</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=pornei%2Fas&la=greek&can=pornei%2Fas0&prior=th=s" target="morph">πορνείας</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=au%29th%3Ds&la=greek&can=au%29th%3Ds1&prior=pornei/as" target="morph">αὐτῆς</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=i%29dou%5C&la=greek&can=i%29dou%5C2&prior=au)th=s" target="morph">ἰδοὺ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ba%2Fllw&la=greek&can=ba%2Fllw0&prior=i)dou%5C" target="morph">βάλλω</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=au%29th%5Cn&la=greek&can=au%29th%5Cn0&prior=ba/llw" target="morph">αὐτὴν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ei%29s&la=greek&can=ei%29s11&prior=au)th%5Cn" target="morph">εἰς</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kli%2Fnhn&la=greek&can=kli%2Fnhn0&prior=ei)s" target="morph">κλίνην</a>, </div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<b><a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="note-link1"></a><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kli%2Fnh&la=greek&can=kli%2Fnh0" target="morph">κλίνη</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kli%2Fnhn&la=greek&can=kli%2Fnhn0&prior=ei)s&d=Perseus:text:1999.01.0155:book=Revelation&i=1#note1">1</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kli%2Fnw&la=greek&can=kli%2Fnw0&prior=kli/nh" target="morph">κλίνω</a></b><br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/submitvote?type=sense&lexquery=Perseus:text:1999.04.0058:entry=kli/nh&doc=Perseus:text:1999.01.0155&subquery=entry=kli/nh&form=kli/nhn&which=1&sense_id=n18113.0&lang=en">[select] </a><b>она на што се лежи,кауч,кревет</b><br />
<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.04.0058:entry=kli/nw" target="_blank">Клино</a> во принцип значи да се наслониш,да се потпреш,да се навалиш ,наклон.<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мк. 4:21</a></div>
И им рече: „Затоа ли се внесува светилка
за да се стави под вршник или под <b>легло</b>,
а не за да се стави на светилникот?<br />
<br />
<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=*kai%5C&la=greek&can=*kai%5C3&prior=]" target="morph">Καὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29%2Flegen&la=greek&can=e%29%2Flegen3&prior=*kai%5C" target="morph">ἔλεγεν</a><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=au%29toi%3Ds&la=greek&can=au%29toi%3Ds4&prior=e)/legen" target="morph">αὐτοῖς</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=o%28%2Fti&la=greek&can=o%28%2Fti0&prior=au)toi=s" target="morph">ὅτι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=*mh%2Fti&la=greek&can=*mh%2Fti0&prior=o(/ti" target="morph">Μήτι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29%2Frxetai&la=greek&can=e%29%2Frxetai1&prior=*mh/ti" target="morph">ἔρχεται</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=o%28&la=greek&can=o%285&prior=e)/rxetai" target="morph">ὁ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=lu%2Fxnos&la=greek&can=lu%2Fxnos0&prior=o(" target="morph">λύχνος</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=i%28%2Fna&la=greek&can=i%28%2Fna1&prior=lu/xnos" target="morph">ἵνα</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=u%28po%5C&la=greek&can=u%28po%5C0&prior=i(/na" target="morph">ὑπὸ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=to%5Cn&la=greek&can=to%5Cn8&prior=u(po%5C" target="morph">τὸν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mo%2Fdion&la=greek&can=mo%2Fdion0&prior=to%5Cn" target="morph">μόδιον</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=teqh%3D%7C&la=greek&can=teqh%3D%7C0&prior=mo/dion" target="morph">τεθῇ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=h%29%5C&la=greek&can=h%29%5C1&prior=teqh=%7C" target="morph">ἢ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=u%28po%5C&la=greek&can=u%28po%5C1&prior=h)%5C" target="morph">ὑπὸ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=th%5Cn&la=greek&can=th%5Cn9&prior=u(po%5C" target="morph">τὴν</a><b> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kli%2Fnhn&la=greek&can=kli%2Fnhn0&prior=th%5Cn" target="morph">κλίνην</a>,</b> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ou%29x&la=greek&can=ou%29x0&prior=kli/nhn" target="morph">οὐχ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=i%28%2Fna&la=greek&can=i%28%2Fna2&prior=ou)x" target="morph">ἵνα</a>†<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29pi%5C&la=greek&can=e%29pi%5C4&prior=i(/na" target="morph">ἐπὶ</a>† <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=th%5Cn&la=greek&can=th%5Cn10&prior=e)pi%5C" target="morph">τὴν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=luxni%2Fan&la=greek&can=luxni%2Fan0&prior=th%5Cn" target="morph">λυχνίαν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=teqh%3D%7C&la=greek&can=teqh%3D%7C1&prior=luxni/an" target="morph">τεθῇ</a>;<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Треба ли да разбереме дека „старите Словени од зад карпатите„ учеле од „античките Македонци „ или обратно?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наводно„коине„ било народен јазик на источниот медитеран од времето на Александар 4 век ПНЕ до 6 век НЕ кога се формирал „византискиот грчки јазик„.Тоа се 10 века во превод 1000 години.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
А како да го разбереме „старословенскиот„ „даб„,како „факел„ или како „кревет„?</div>
<div style="text-align: justify;">
На античко и новогрчки дрво-даб е „друс„-δρυς.</div>
<div style="text-align: justify;">
Од каде старите словени го смислиле даб како<a href="http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?single=1&basename=/data/ie/piet&text_number=+267&root=config" target="_blank"> </a><span style="font-family: sans-serif; font-size: 12px; line-height: 18.890625px; text-align: justify;"><a href="http://starling.rinet.ru/cgi-bin/response.cgi?single=1&basename=/data/ie/piet&text_number=+267&root=config" target="_blank">*gabrъ/*grabъ/*grabrъ</a>?</span></div>
<div style="text-align: justify;">
Ги потсетил на даб зборот
„факел„ од коинето?</div>
<div style="text-align: justify;">
Не ли е пологично од даб да се направи кревет и факел а не обратно?</div>
<div style="text-align: justify;">
Под претпоставка дека античките Македонци слушнале од словените дека <span style="font-family: sans-serif; font-size: 12px; line-height: 18.890625px; text-align: justify;">/*grabъ/=даб </span>тие си смислиле збор
кревет и факел направени од дабово дрво.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ајде на кратко.Старите Словени доаѓаат на Балканот во 6 век и наместо „друс- дрис„ кверкус лигно, лектум„ им се слуша граб,грб,габр го одбрале баш „грабатус„.Шанса-никаква.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Постои и друга варијанта.Александар го оставил зборов кај Словените пред нашата ера.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Tрета варијанта,Словените смислиле збор за даб дури откако во 6 век ги виделе <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Iguvine_Tables" target="_blank">табличките од Игувиум</a> од 3 век ПНЕ каде Јупитер и Mарс имаат епитет Grabovium.</div>
<div style="text-align: justify;">
Додуша табличките се од 15 век па можно е да се фалсификат.Да се потсетиме дека на латински даб е „quercus„ а дрво „arbor„ или „ligno",кревет е „lectum" а „grabatus„ е војнички кревет.Па, го читале ли латиниве новиот завет ?Да видиме како тие го превеле креветот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://vulgate.org/nt/gospel/mark_6.htm" target="_blank"><br /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://vulgate.org/nt/gospel/mark_6.htm" target="_blank">Вулгата</a></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
et percurrentes universam regionem illam coeperunt<b>
in grabattis eos </b>qui se male habebant circumferre ubi
audiebant eum esse<br />
<br />
<br />
<br />
Буквално од грчкиот ,веројатно се чуделе што е тоа <b>κραββάτοις.</b><br />
<b><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXoeAy4jt0oWLOxgWpGFGlkc6cdUTYm4ZOqIWuNfvcvti8InxMWs9rZpq95Crm6iEMGpFKWll-jzN2FdNcNwXc-x0H4NHDxYBQlq4s3j6yAOmpQG2ms4-XPxIvrT7iN6Zs3zQwpMpr1v7R/s1600/Krevet.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="54" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXoeAy4jt0oWLOxgWpGFGlkc6cdUTYm4ZOqIWuNfvcvti8InxMWs9rZpq95Crm6iEMGpFKWll-jzN2FdNcNwXc-x0H4NHDxYBQlq4s3j6yAOmpQG2ms4-XPxIvrT7iN6Zs3zQwpMpr1v7R/s320/Krevet.JPG" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<b><a href="http://books.google.mk/books?id=m2QSAAAAIAAJ&lpg=PA462&ots=HZTVWPXszr&dq=tabula%20etymology&pg=PA178#v=onepage&q=tabula%20etymology&f=false" target="_blank">Етимолошки речник на латинскиот јазик</a></b></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Веројатно и на Сенека одовде му бил познат зборов. А исто така и на Катул,Цицерон,Марциал,Апулеј,Петрониј итн а по 10 века <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/wordfreq?lang=la&lookup=grabatus" target="_blank">наеднаш го запознале </a> и „ренесансните„ писатели. </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Plato_Seneca_Aristotle_medieval.jpg/390px-Plato_Seneca_Aristotle_medieval.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6c/Plato_Seneca_Aristotle_medieval.jpg/390px-Plato_Seneca_Aristotle_medieval.jpg" width="260" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Платон Сенека и Аристотел</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="note-link131"></a><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=le%2Fxos&la=greek&can=le%2Fxos0" target="morph">λέχος</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=le%2Fxos&la=greek&can=le%2Fxos0&prior=e)mo%5Cn&d=Perseus:text:1999.01.0133:book=1:card=1&i=1#note1">1</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=le%2Fgw&la=greek&can=le%2Fgw0&prior=le/xos" target="morph">λέγω</a>1<br />
1.кауч,кревет, кај Хомер<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/submitvote?type=sense&lexquery=Perseus:text:1999.04.0058:entry=le/xos&doc=Perseus:text:1999.01.0133&subquery=entry=le/xos&form=le/xos&which=1&sense_id=n19555.2&lang=en">2</a>.Брачен
кревет или воопшто брак,<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=sa%5C&la=greek&can=sa%5C0&prior=le/xh" target="morph">σὰ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=le%2Fxea&la=greek&can=le%2Fxea0&prior=sa%5C" target="morph">λέχεα</a> твојата
жена,Еврипид<br />
4.птичјо гнездо, Есхил,Софокле<br />
<br />
Лехос,лего-И ние велиме <b>„лега„„лежи</b>„ тоа е и латинското<b> „lectus„.</b><br />
<div style="text-indent: 0.13cm;">
<br /></div>
Од прото словенски <a href="http://en.wiktionary.org/w/index.php?title=Appendix:Proto-Slavic/le%C5%BEati&action=edit&redlink=1">*ležati</a>,од
„протоиндовропејски„ <a href="http://en.wiktionary.org/wiki/Appendix:Proto-Indo-European/leg%CA%B0-">*legʰ-</a> (“лежи”).<br />
<br />
<br />
<b>Веројатно стариве Грци се сретнале
со „Протоиндоевропејците“ бидејќи
Словените </b><b>во времето на Хомер се</b><b>уште не биле родени .</b><br />
<br />
<br />
Лего е грчки збор и за <b>„зборува„
„чита„,„вели„</b> но и да<b>
„собира„,„одбира„,„раскажува„</b> итн.<br />
<br />
<br />
„Столицата„ е „т(th)ронос„<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=qro%2Fnos&la=greek&can=qro%2Fnos0&prior=e)so/dou" target="morph">θρόνος</a>
<br />
<br />
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-38520691134867472112013-02-01T04:45:00.001-08:002016-06-08T16:59:24.028-07:00Теофилакт Охридски - Житие на Климент ОхридскиСентиментално-психолошки роман на новото време (17-18-19 век) под маска на 11 век<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<br />
<div style="text-align: left;">
<a href="http://books.google.mk/books?id=_6ZQAAAAcAAJ&printsec=frontcover&dq=St+clementis&hl=en&sa=X&ei=cvQYUcDZA4rCtQbt4oGYBg&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false" target="_blank">Издание 1847</a>г</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Спомнати се фрагменти од житието издадени во Рим 1665г, и целото житие издадено во Москополе (Денес Воскопоја, Албанија) - населено со Мацедоаромани - „влашкиот Ерусалим„, 1741г и Виена 1806г (веројатно според истото издание од 1741 г).</div>
<div style="text-align: justify;">
Подоцна, <a href="http://encyclopedia2.thefreedictionary.com/Viktor+Grigorovich" target="_blank">Виктор Григорович</a> пронашол во Охрид кодекс на пергамент од кобожем 13 , 14 век кој го содржи целото житие на Св.Климент. Многу е поверојатно житието напишано на пергаментот да било рачен препис од печатена книга така што ова житие никако не може да се „пресели„ во минатото пред 17 век.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Климент , Клеменс доаѓа од латинското „ clementia„ што значи милост, благост.</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<b>Живот, дејност, исповед и изложување
на еден дел од чудата на нашиот светец
охридски Климент, бугарски ( народен м.з) епископ, напишано
од пресветиот и славен архиепископ на
Прва јустинијана и на цела Бугарија
господин Теофилакт, кој го имал звањето
магистер на ораторите во Константинопол</b><br />
<span lang="en-US">I</span><br />
<b>Вовед</b><br />
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
1.Елате чеда, чујте ме , елате сите кои
се плашите од бога и ќе ви раскажам, за
да дознае и другото поколение , синовите кои
ќе се родат и целиот сознателен народ да
го пофали Господа (<i>тон кирион</i>).<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ова го кажал Давид а ние денес го
кажуваме заедно со него. Навистина треба
насекаде и пред сите да раскажуваме за
божјото величие не само поради тоа што
нема граница на божјата пофалба, бидејќи
веруваме, затоа што колку многу да
соопштуваме и да говориме , некажаните
нешта се многу повеќе, но и поради тоа
што разгласеното величие на божјите
чуда се јавува како некаква побуда
за безгрижните кои се успале за
извршување на добри дела.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
2.Многумина сметаат дека нашиот век
во извесна смисла отстапил од древноста, дека минатите времиња блескале со
чудесии и биле украсени со животот на
мажите, кои иако биле со тела живееле
скоро бестелесно, а на нашето поколение
ништо слично не му било дадено од
Бога, затоа тие луѓе, кои лошо и прилично
несигурно ја познаваат реалноста, на
жален начин се покажале неприкладни за
праведен живот, бидејќи денешната
природа не го воспримила. Суштината на
природата е една и иста и не се променила, и Господ во нашите времиња сочувал
навистина многу мажи , кои, без да го
свиткаат коленото пред ниеден
човек, блескале со светлината на својот
живот за слава на нашиот небесен татко и
станале светила на светот, држејќи го
цврсто словото на животот(<i>Филипјани
2-15,16</i>).</div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
3.На истиот начин блажените отци и
учители (<i>патерес макари ке дидаскали</i>)<b> во
последно време ја просветија бугарската
земја </b>(<i>тон Вулгарон хоран</i>) и блеснаа со
своето учење и чудеса и се јавија силни
пред бога со својот живот и своето слово.
Јас имам желба да го опишам целиот нивни
живот иако тоа ја надминува силата на
моето слово. Но, дури и да понудам малку
, сепак со ова ќе посведочам за човекољубието
и божјата благодет, која е со нас и ќе биде
со нас во сите денови се до крајот (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 28:20</a> . И еве, Јас Сум
со вас во сите дни до свршетокот на
светот. Амин!”</i>) како што вети , и ќе
покажам на сите луѓе дека нашата природа
не се изменила, туку се измениле нашите
потреби.<br />
<b><br /></b></div>
<b>II</b><br />
<br />
<b>Измислување на азбуката</b><br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
4.Сигурно вие сакате да дознаете кои
се овие отци?- <b>Методиј, кој ја украсил
Панонската епархија бидејќи станал
архиепископ на Моравија</b> и <b>Кирил кој бил
голем во паганската филозофија (<i>егзо
филозофиан, надворешна филозофија</i>) а
уште повеќе во христијанската
(<i> едо-внатрешна ,црковна филозофија</i>)
</b>и ја познавал природата на нештата а
уште повеќе едниот постоечки од кого
се' го добило постоењето од невидливото
(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK - Библијa
1999 - Евр. 11:3</a></div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Преку вера разбираме дека вековите
се создадени со Божјото слово, така што
видливото произлегло од невидливото.Поради
чистотата на својот живот тие го примиле
бога во себеси и поради примањето на
стравот во срцето се труделе да создадат
спасителен дух (</span><i style="text-align: justify;"><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 26:18</a> Забременивме,
во маки сме како да раѓаме ветер, не и
донесовме дух на спасение на земјата,
ниту паднаа жителите на светот</i><span style="text-align: justify;">.) <b>и станале
силни во учителното слово, кое се предавало
на грчки јазик(</b></span><i style="text-align: justify;"><b>елади глоти</b></i><span style="text-align: justify;"><b>)</b>.Силата на
таквата мудрост привлекла многумина.</span></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
5.Бидејќи <b>славјанскиот род (<i>Стловенон
генос</i>) или Бугарски не го разбираше
елинскиот јазик(<i>беше глупав за молитвите
на сложеното писмо на грчки јазик</i>),</b>светците
го сметале ова за најголема загуба и
ноѓале основа за својот <b>неутешен јад
во тоа што светилникот на писанијата</b>
<b>не се пали во темното место</b>(<i>аухмиро
топо-пустата земја</i>, <i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Петр. 1:19</a>И така имаме
поцврсто пророчко слово; а вие правите
добро што внимавате на него, како на
светило што свети во темно место, додека
не осамне денот и Деница засвети во
вашите срца.</i>)<b>на Бугарите</b>.Тие тагувале
страдале и се откажувале од животот.</div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
6.И така што да прават ,се завртеле кон
утешителот, чиј прв дар се јазиците и
помошта на словото ( <i>глоса ке ту логу
воитија ,помош во јазикот и зборот -ДЕЛА
НА СВЕТИТЕ АПОСТОЛИ Глава 2</i>) и ја измолиле
од него оваа благодат-<b>да пронајдат
азбука која соодветствува на грубоста
на бугарскиот јазик</b> за да можат да
ги преведат божјите писанија (<i>теиас
графас</i>) на<b> јазикот на народот</b>(<i>фонин ту
етнус-јазикот на паганите?</i>).<br />
<br />
<b>И навистина откако се предале на
строг пост и долга молитва, на онемоќување
на телото и на унижување и смирување на
својата душа ,тие го постигнале саканото.</b></div>
<br />
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Затоа што пееше (</span><i style="text-align: justify;">Давид веројатно</i><span style="text-align: justify;"> )
:Блиску е Господ ,за сите кои го повикуваат,и
додека ти сеуште зборуваш,тој ќе каже
: еве тука сум(</span><i style="text-align: justify;"> <a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 58:9</a> Ако викнеш, Господ
ќе ти одговори, кога ќе извикаш, ќе рече:
‘Еве Ме!’ Ако ги отстраниш од својата
средина јаремот, испружениот прст и
безбожната беседа,</i><span style="text-align: justify;">), зошто јас сум бог
кој се приближува а не сум бог кој доаѓа
од далеку(πόρρωθεν).(</span><i style="text-align: justify;"><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ер. 23:23</a> Та, зар Сум Јас Бог
само од близу - говори Господ - зар од
далеку веќе не Сум Бог?</i><span style="text-align: justify;">)</span></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
7.И така тие ја добија
благодатта на духот како готово утро
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ос. 6:3</a></i><i>Да се стремиме да Го запознаеме Господа;
како утринската зора е Неговото јавување.
Тој ќе ни дојде како есенски дожд, како
пролетен дожд што ја натопува земјата.”</i>)
и светлина на знаењето се разлеала врз
праведниците и радоста поврзана со
овие нешта им ја потиснал почетната
тага.Откако го добиле овој посакуван
подарок тие ги откриле Словенските
букви (<i>Стловеника грамата</i>), ги превеле
божјите писанија од грчки на бугарски
јазик (<i>ен тис еладос глотис еис тин
Вулгарикин</i>), и се погрижиле да го предадат
потребното знаење на поспособните од
своите ученици. И многумина пиеле од
овој утешителен извор , меѓу кои избрани
корифеи на групата биле Горазд, Климент,
Наум, Ангелариј и Сава.</div>
<br />
<b><br /></b>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b><span lang="en-US">III</span> </b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Кај Папата
во Рим </b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
8.Бидејќи знаеле дека
Павле соопштил во својата проповед (<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php"><i>MK
- Библијa 1999 - Гал. 2:2</i></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<i>А отидов горе по откровение и им го
изложив Евангелието, кое го проповедам
меѓу народите, но насамо на видните,
можеби да не трчам или да не сум трчал
напразно</i>.) на апостолите и тие <b>тргнале
кај епископот во Рим за да го покажат
на</b> <b>блажениот Папа</b>(<b>то макарио теуто папа</b>)<b>
својот превод на писанијата</b>.Патувањето
им било успешно и тие не заминале
напразно.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
9.Адријан ,кој тогаш го
красел апостолскиот престол, кога слушнал
за нивното доаѓање, необично многу се
израдувал.<b>Оддалеку поразен од громот
на славата на светците</b>,тој посакал да
го види и блесокот на нивната
благодет,чувствувајќи го кон божествените
мажи она кое го чувствувал Мојсеј кон
Бога, кога посакал да му се покаже саканото
лице (на бога) и да го види јасно (<i>Господ
прво разговарал со Мојсеја „лице в
лице„ па после му кажал дека лицето
никој не смее да му го види:</i><i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Изл. 33:11</a></i><i>Така Господ разговараше со Мојсеја
лице во лице, како што човек разговара
со пријателот. Потоа Мојсеј се враќаше
во логорот, ама неговиот помошник Исус,
синот Навинов, младец, не се помрднуваше
од Шаторот.</i><i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Изл. 33:18</a></i><i>„Покажи ми ја Својата слава,” замоли
Мојсеј.</i><i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Изл. 33:20</a></i><i>А ти - додаде - не можеш да го видиш
Моето лице, зашто човек не може да Ме
види Мене и да остане жив. </i>)<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Повеќе не можел да чека
туку <b>откако ги земал со себе сите
свештеници и архиереите кои се наоѓале
таму ,излегол да ги пресретне светците,при
што ,според обичајот,пред него бил носен
знакот на крстот и преку светењето на
свеќниците ја искажувал својата радост,а
може да се каже и сјајот на гостите кои
доаѓаа, кои прославени од прославениот
сред светците Господ</b>,(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Сол. 1:10</a> кога ќе дојде,
во оној Ден, да се прослави во Своите
свети и да Му се восхитуваат сите верни,
зашто вие му поверувавте на нашето
сведоштво.</i>), <b>биле удостоени на направат
многу чуда во време на своето влегување</b>.Кога
било покажано и нивното дело на Папата
и <b>тој видел дека преводот на писанијата
на тој јазик е рожба на духовна благодат
на вистинска апостолска душа</b>, тој не
знаел што да стори од радост: почнал да
ги обожува мажите да ги нарекува со
различни имиња -отци, сакани деца, своја
радост, венец на верата, круна на славата
и убавината на црквата.Потоа што
направил?<b>Откако ги земал преведените
книги ,тој ги однел во божествениот
жртвеник,ги посветил на Бога како некаков
подарок,и покажал дека Бог се радува на
таквите жртви,плод на словото </b>(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Евр. 13:15</a></i><i>И така, преку Него да Му принесуваме
постојано на Бога пофална жртва, односно:
плод на усните, кои го исповедуваат
Неговото име</i>.) и ги прима таквите плодови
приноси како благомирисна арома.Зошто
што е попријатно за словото, Бог од
словото кој ги ослободува словесните
од бесловесие (<i>ги ослободува од
неписменост</i>) ако подобното се радува
на подобно (сличното се радува на
слично)(<i>Сирах,15<a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CD.htm#%25u041D%25u0435%25u043C%25u0438%25u043B%25u043E%25u0441%25u0442%25u0438%25u0432" target="_blank">Немилостив</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CA.htm#%25u043A" target="_blank">к</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0435%25u0431%25u0435" target="_blank">себе</a>, <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CA.htm#%25u043A%25u0442%25u043E" target="_blank">кто</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0435" target="_blank">не</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D3.htm#%25u0443%25u0434%25u0435%25u0440%25u0436%25u0438%25u0432%25u0430%25u0435%25u0442" target="_blank">удерживает</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0435%25u0431%25u044F" target="_blank">себя</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/C2.htm#%25u0432" target="_blank">в</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u043B%25u043E%25u0432%25u0430%25u0445" target="_blank">словах</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0432%25u043E%25u0438%25u0445" target="_blank">своих</a>, <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/C8.htm#%25u0438" target="_blank">и</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u043D" target="_blank">он</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0435" target="_blank">не</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D3.htm#%25u0443%25u0431%25u0435%25u0440%25u0435%25u0436%25u0435%25u0442" target="_blank">убережет</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0435%25u0431%25u044F" target="_blank">себя</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u0442" target="_blank">от</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u0441%25u043A%25u043E%25u0440%25u0431%25u043B%25u0435%25u043D%25u0438%25u044F" target="_blank">оскорбления</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/C8.htm#%25u0438" target="_blank">и</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u0442" target="_blank">от</a> <a href="http://manuscript-bible.ru/RSV/S/D3.htm#%25u0443%25u0437" target="_blank">уз</a>.</i>
)?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Тој во црквата ги прогласил мажите за
рамноапостолни,бидејќи се зафатиле со
подвиг(<i>борба</i>), рамен на оној на Павле</b>(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Тим. 4:7</a> Извојував добра
борба, го завршив трчањето, ја запазив
верата.</i>)и се грижеле да му принесат на
бога совршен и свет принос од
народи (<i>пагани</i>-<i>незнабошци,<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Рим. 15:16</a> </i><i>за да Му бидам служител на Исуса Христа
меѓу народите, кој врши света служба на
Божјото Евангелие, и да биде мојот принос
од народите пријатен, и осветен преку
Светиот Дух</i>.)<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
10.Потоа оние од
придружниците на светите мажи, за кои
учителите посведочите дека имаат
достатно искуство во словенската
писменост (<i>Стловеникон граматон</i>) и се
украсени со благочестив живот, папата
ги удостоил едно со свештеничка
титула, други со ѓаконска а трети како
четци (ипоѓакони). А лично великиот
Методиј , иако тој се откажувал и не се
согласувал,папата го ракоположил
(хиротонисал) за моравски епископ во
Панонија,бидејќи сметал дека не е
справедливо да се лишува од чин оној
кој ова го заслужил со своето дело ,како
што еднакво е неправедно некој кој е
сосема далеку од делото да добие
свештенички чин ,и кога се дозволува
некој епископ по дела и достоинство да
остане скриен меѓу мирјаните за како
светилник да лежи под леглото на
непознатоста <i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Лк. 8:16</a> </i><i>”Никој - кој запалил светилка - не ја
покрива со сад ниту ја става под леглото,
туку ја става на светилник, за да ја
видат светлината оние, кои влегуваат.</i> )<b>Така
римскиот архиереј го почестил Методиј
со епископски чин односно го наложил
епископството врз него.</b></div>
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
11<b>.А Кирил,кој бил
вистински филозоф,Големиот архиереј
(првосвештеник) го вовел во свјатаја
свјатих</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Евр. 9:3</a> А зад втората
завеса на Шаторот беше другиот дел,
наречен Светина над Светините</i>) <b>за да
служи внатре во вистинската скинија</b>(<i>шатор,<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Евр. 8:2</a> како служител на
Светилиштето и на вистинскиот Шатор,
што го подигна Господ, а не човек.</i>) <b>и
подуховно и побожествено да учествува
во тајните и да се приклучи со новата
чаша</b>.<b>Затоа што тој бил оставен во тело
само за да ја пронајде азбуката
и да ги преведе писанијата а бидејќи на
тој начин и послужил на божествената
волја , бил прибран од Бога кој го
научил на знење</b>.<b>Когa го почувствувал
крајот на животот тој примил монашка
заклетва, која одамна ја посакувал, но
поради скромност ја сметал за нешто
големо кое ги надминува неговите
сили</b>.Откако поживеал со тоа звање
десетина дена ,откако донел светлина
на светлината,тој се преселил на
небото, каде што е Христос, и ја напуштил
долината на плачот (<i>земјата</i>), куќата на
мракот, калното блато и земниот живот.Тој
го предал духот на богот на духовите а
неговото тело кое ја вкусило доброволната
смрт пред определената од природата, <b>почестено
со песни од божествениот папа и целиот
клир било погребано во храмот на
Климент</b>,<b>оној <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Clement_I" target="_blank">Климент</a> кој го придружувал
Петар</b>,<b> првиот од апостолите, и кој ја
потчинил елинската мудрост на Христовата
како слугинка на господарката</b>.И филозофот
го примил филозофот, големиот учител го
земал кај себе гласот на словото, наставникот
на народите се преселил кај себе оној
кој ги просветлил останатите народи со
светлината на знаењето.<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
12.И Бог со знаци посведочил
за славата која го очекувала Кирил на
небото и на ваков начин ги направил
видливите нешта гласници на
невидливото.<b>Душевно болни, штом доаѓале
на неговиот гроб наоѓале исцелување а
благодатта на светиот дух станалa бич-гонител на многу други болести</b>.<b>Затоа
што , штом некој се доближувал до неговиот
гроб или само почнал да го вика името
на овој богоносен отец,тој им носел
спасение од страдањето според верата
своја</b>. Затоа Кирил бил велик во устата
на Римјаните (Ромеон) а уште поголем во нивните
души.Така чудесата биле основа на
неговата слава а таа пак била причина за
прилично големата почит, а почитта кон
светецот -утврдување на божјата слава.<br />
<br /></div>
<b><br /></b>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>IV</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Методиј во Панонија</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
13. Така смртта му дала
на Кирил чест и од пребожествениот папа
и од бога. Методиј, пак, откако го загубил
својот соработник и сопатник, кој му
бил во се вистински брат по тело и во
господа, го предал своето срце на тага
, искушувајќи го ова човечко чувство,
скршен од љубов кон својот брат. Од друга
страна, тој се тешел не помалку, дури и
повеќе, бидејќи се надевал , дека ќе го
има Кирил за помошник во својето
учителско дело и дека колку Кирил е
поблиску до бога по ослободувањето од
телото, тој ќе добие покорисно
застапништво.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
14. А кога настапило
времето Методиј да тргне на пат за
Панонија и требало конечно да го насочи
погледот кон епископијата на оваа земја,
тој го прегрнал гробот на својот брат,
многу пати го извикал милото име Кирил,
си ја исплакал телесната самотност, ја
повикал на помош силата на неговото
застапништво и тргнал на пат со своите
ученици.<br />
<br />
<b>Кога пристигнал во Моравија,
тој станал вистински епископ, бидејќи
покажал во себе такви квалитети, како
што се насликани од Павле во ликот на
епископот</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 1 Тим. 2:7</a>за кое јас бев поставен за проповедник
и апостол - вистина велам, не лажам - за
учител на народите во верата и вистината. </i>), и ги надминувал сите
со своето учителство . Бидејќи тој не
го закопал својот талент <i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 25:18</a></i><i>А оној, кој прими еден отиде, ископа
во земјата и го сокри среброто на својот
господар. </i><i>) и не ја продавал
благодатта на својот духовен дар (Дејан,
8, 18; 1 Тим, 3,3; Тит 1.7</i>), и не ја направил
извор на раскош својата власт (Тит 1.9),
но ги правел сите соучесници во доброто,
бидејќи рамномерно го дистрибуирал
сонцето на говорот (Мат. 4,45) и не престанувал
да манифестира добра волја при раздавањето
на одмерената евангелска храна (Лука
12, 42).<br />
<br />
Оној кој и пред епископството се
залагал за наставното слово, и тоа без
да се фрла во опасност за делото кога
веќе му било доверено ова дело и добил
залог и го знаел кажаното за апостолот:
"Тешко мене, ако не го проповедам
Евангелието" (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 1 Кор. 9:16</a>Ако пак го проповедам Евангелието
нема за што да се фалам, зашто неопходноста
ми е наложена. И тешко мене, ако не го
проповедам Евангелието!</i> ),зарем тогаш не бил
должен да се занимава со учителството да се приврзе кон него
и цел ден да се грижи за божјите зборови,
што му давале сладост повеќе од мед и
медена пита?<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
15.<b>Секако дека тој не само
што не престанал секојдневно да го
поучува тогашниот моравски кнез
Ростислав и да ја воспитува неговата
душа со божествените заповеди, но и ги
воспитувал и му давал напатствија на
владетелот на цела Панонија кој се
викал Коцел</b> за да има страв од господа
, и разубедуван и воздржуван од него
како од некаква узда, да избегнува
секакви зла.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Покрстувањето на Борис</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Освен тоа големиот
<b>Методиј тогаш постојано го дарувал со
добрините на својот говор и бугарскиот
кнез Борис</b>,<b> кој живеел во времето на
византискиот император Михаил</b> и кого
претходно го направил свое духовно чедо
и го привлекол преку својот прекрасен
јазик во се.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
1б. Овој Борис воопшто
бил и со многу здрав ум и бил склон кон
доброто. Во негово време и бугарскиот
народ почнал да се удостојува со
божественото крштевање и да се
христијанизира. <b>Кога овие светци, ги
имам во предвид Кирил и Методиј, виделе
дека има многу верници и дека многу деца
на богот се раѓаат преку вода и дух
(Јован 3,5), но дека тие целосно се лишени
од духовна храна, тие ја изнајдоа азбуката
како што рековме и ги превеле делата на
бугарски јазик за да имаат новородените
деца божји доволно божествена храна и
да достигнат до духовен раст и до мерката
на Христовата возраст </b>(Евреите 4, 16; Кол.
2, 19; Ефес. 4, 13) .</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Така
бугарскиот народ, од скитските заблуди,
го познал вистинскиот и најправиот пат
- Христос </b>(Јован 14, 6) - и иако подоцна,
<b>околу единаесеттиот или дванаесеттиот
час</b>, влегол во божјото лозје преку
благодатта на оној кој го повикал (Мет
20,6; Гал. 1,15; 2 Тим. 1,10). <b>Повикувањето на
овој народ станало во 6377 година од
создавањето на светот.(<i>според „Византиската
ера„ 6377-5508=869 г</i>).</b></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>V</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Религиозни спорови</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
17. И така големиот
Методиј не престануваше постојано да
дава секакви совети на кнезовите, кои
ту ги упатувал кон побожен живот, ту им
го нудел неизменетото учење на црквата
како некоја царска и вистинска монета
и неизопачено и непроменето го запечатил
во нивните души .Зашто и тогаш имало
такви луѓе кои ги изопачувале и менувале
одредбите кои нашите отци ги утврдиле
во црквата на Бога, и мнозина им наштетиле
на своите души со <b>изопачувањето воведено
од Франките , кои тврделе дека синот е
роден од Отецот, а Духот произлегува
од Синот.</b><br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Противејќи им се ним, светецот ту со зборовите на господа, ту
со реченици на татковците ги демантирал
нивните мислења и секое нивно произнесување
подигнато против божественото знаење
(2 Кор. 10, 5), и многумина заробувал во
послушност на Христос (2 Кор. 10 , 5), бидејќи
ги свртувал од лажното кон вистинското
и нерасипано учење и ги правел достојни
од недостојни, и затоа бил и се нарекува
божја уста (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ер. 15:19</a> </i><i>Затоа Господ зборува вака: „Ако се
вратиш, ќе те пуштам да Ми служиш пак;
ако го оддвоиш скапоценото од безвредното,
ќе бидеш Моја уста. Тие ќе се свртат кон
тебе, но ти затоа не смееш да се завртиш
кон нив!</i>).<br />
<br />
Поради тоа секојдневно
се случувало зголемување на верните и
словото божја растело, што го знаеме и
за учењето на апостолите според зборовите
на Лука (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 6:7</a>А Божјото слово растеше и бројот на
учениците во Ерусалим се зголемуваше
многу. И големо множество свештеници и
се потчинија на верата.</i> ), или ако претпочитате,
заедно со мене според онаа древна
реченица: Домот на Давид напредуваше,
а домот на Саул опаѓаше, бидејќи стануваше
секојдневно послаб <i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Сам. 3:1</a>Војната меѓу Сауловата куќа и Давидовата
куќа траеше уште долго време, но Давид
сè повеќе јакнеше, а Сауловиот дом
стануваше сè послаб. )</i></div>
<i><br /></i>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
18. Еретиците кои биле
победувани од силата на словото и
вистината, го правеле она кое единствено
го можеле, или поточно кон што биле
поттикнати од својот татко, кој е
човекоубиец од почетокот <i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 8:44</a></i><i>Вие потекнувате од вашиот татко -
ѓаволот, и сакате да ги исполнувате
желбите на татка си. Тој беше човекоубиец
од почеток и не остана во вистината,
зашто нема вистина во него. Кога зборува
лага, зборува од своето, зашто е лажец
и татко на лагата. </i>) и се фалел со своето
злодејство, како го измачувал светителот
со илјадници зла и искушенија.<br />
<br />
<b>Мамејќи
со лукавство, тие целосно го беа спечалиле
во своето учење Светополк, кој бил кнез
на Моравија по Ростислав и бил груб
човек и не го разбирал доброто.</b> Како
може овој кој робувал на телесните
задоволства и се тркалал во калта на
нечистите дела (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Пос. 7:18</a> </i><i>Ајде да се ситиме со нежности до утрото
и да се насладуваме во љубовта.</i> ), да
не го потчини својот ум повеќе на оние
кои му ја отворале секоја врата кон
телесните наслади, отколку на Методиј,
кој ја одрекувал душегубителната горчина
на секое задоволство? <b>Она кое го измислил</b> <b>познатиот
Евномиј,</b> основач на <b>евномијската ерес</b>
за да привлече повеќе ученици, <b>тоа го
замислил и неразумниот франкски народ</b>,
т.е. <b>да им простува на грешниците без
работа и без мака, а само со согласност
со нивното учење, </b>и да им овозможи порочен
живот само поради успехот на изопаченото
учење, како некои кои разменуваат меѓусебно едниот ѓубре, а другиот кал,
бидејќи се достојни за трговија со такви
богатства, во која и стоката е валкана,
и цената е одвратна.</div>
<br />
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
19. Затоа од нив расипаниот
<b>Светополк, бидејќи се<span lang="en-US">'</span> му
дозволиле <span lang="en-US">,</span> многу малку
им обрнувал внимание на зборовите на
Методиј , туку, напротив, дури се однесувал
кон него како кон непријател, бидејќи
"побожноста е срам за грешникот"</b>,
вели Писмото
((<i> Сирах,1.25 <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C2.htm#%25u0412" target="_blank">В</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u043E%25u043A%25u0440%25u043E%25u0432%25u0438%25u0449%25u043D%25u0438%25u0446%25u0430%25u0445" target="_blank">сокровищницах</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u0440%25u0435%25u043C%25u0443%25u0434%25u0440%25u043E%25u0441%25u0442%25u0438" target="_blank">премудрости</a> - <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u0440%25u0438%25u0442%25u0447%25u0438" target="_blank">притчи</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D0.htm#%25u0440%25u0430%25u0437%25u0443%25u043C%25u0430" target="_blank">разума</a>, <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C3.htm#%25u0433%25u0440%25u0435%25u0448%25u043D%25u0438%25u043A%25u0443" target="_blank">грешнику</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C6.htm#%25u0436%25u0435" target="_blank">же</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0442%25u0440%25u0430%25u0445" target="_blank">страх</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C3.htm#%25u0413%25u043E%25u0441%25u043F%25u043E%25u0434%25u0435%25u043D%25u044C" target="_blank">Господень</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0435%25u043D%25u0430%25u0432%25u0438%25u0441%25u0442%25u0435%25u043D" target="_blank">ненавистен</a>. </i>
). Покрај се великиот (Методиј) што се
пријатно не му зборувал на кнезот, со
што ли страшно не му се заканувал? Од
една страна, ја докажувал исправноста
на учењето преку божествените списи и
му наредил да им се довери, бидејќи тие
даваат живот и се извор на спасение ,
бидејќи и самиот Господ не учи дека
животот се состои во истражување на
писанијата (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 5:39</a> Вие ги проучувате Писмата, зашто
мислите дека имате вечен живот во нив;
и тие сведочат за Мене.</i> ), а Исаија не советува
да не црпиме вода од мочуриштето на
ересите, но од изворите на спасението
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 12:3</a>И со радост ќе црпите вода од изворот
на спасението. </i>). Од друга страна му се
заканувал дека ако се приклучи на
еретиците, ќе се погуби себеси и сите,
кои се под неговата власт, бидејќи
станува лесно достапен за непријателите
и лесно победлив, бидејќи нечесноста,
макар и да цвета за кратко време, со
текот на времето сама по себе овенува,
за да не ја усвојат порочноста
благочестивите. И тоа, рекол, ќе се случи
со кнезот по неговата (на Методиј) смрт,
што и се случило според предвидувањата
на Светителот.<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
20. И навистина, додека
Методиј бил жив, ниту кнезот ги покажувал
замислите на своето срце, туку имал
василиск (гуштер), кој се криел и се хранел
во јајцата на змија (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 59:5</a>Лежат врз змијски јајца, ткаат пајакова
мрежа; ако го изеде некој нивното јајце,
умира, ако го скрши, од него излегува
лутица.</i> ), ниту правдата мафтала
со својот бич, но макар и да држела оптегнат лак и остар меч (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Пс. 7:12</a>Ако не се обрати, Тој ќе го наостри
Својот меч, ќе го оптегне и ќе го приготви
Својот лак.</i> ), сеште не испратила
стрела во срцето на непријателот и не
ја засилила раката за удар . Сепак, кога
Светецот престанал да живее и се
размафтало секакво зло, кое веќе не ја
криело својата одвратност под покривка
и маска, туку како блудница дејствувало
бесрамно и предизвикало гонење против
православните, тогаш и Бог не задоцнил
да го казни кнезот. Но ,за ова подоцна.</div>
</div>
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b> </b></div>
<div style="text-align: center;">
<b>VI</b></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<b>Смртта на Методиј</b></div>
<br />
21. Во тоа време<b> Методиј му ја претскажал
на тогашниот кнез својата сопствена
смрт</b>,<b> која требало да настапи по три
дни</b>, и го направил ова претскажување
како поткрепа на своите континуирани
совети, како што сметам јас. Зашто, ако
<b>исполнетото претскажување го претставило
како пророк </b>и како таков, кој добил <b>дар
од духот да ја предвидува иднината</b>,
јасно е дека и поддржаното негово учење
е духовно и боговдахновено.<br />
<br /></div>
22.Откако <b>ги собрал
своите ученици, имитирајќи го Павле</b>
или, повеќе , мојот Исус, тој почнал да
ги утешува и да ги зајакнува со проштални
зборови, бидејќи го прикажувал пред
духовните деца убавото наследство,
достојно за тешкотиите, кои ги понесол,
за да заработи такво богатство. Сигурно
сакате да дознаете што е наследството?
- Словото Божјо, што е многу попожелно
од злато и скапоцени камења , и мудроста,
освојувањето на која е повредно од
златни и сребрени богатства .<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
"Вие ја знаете мои
мили, рекол тој, силата на еретиците во
злото и како тие, бидејќи го извртуваат
словото Божјо, на секој начин
се обидуваат да ги наполнат ближните
со нечистите извртувања на Писмото,
примајќи и применувајќи два начини на
дејствување: убедување и строгост, и го
применуваат првото кон простите, а
второто кон плашливите. Јас се надевам
и се молам вашите души да се сочуваат
од двете. Вие впрочем не ќе се вовлечете
од убедителноста на зборови и нема да
се измамите од празна измама , зашто сте
прицврстени на скалата на апостолското
исповедање и учење, <b>изградената црква
на неа (карпа) вратата на пеколот нема
да ја победи</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 16:18</a>И Јас ти велам, дека ти си Петар,(дека
си камен) и на тој Камен ќе ја изградам
Мојата Црква, и портите на пеколот нема
да надвладеат наспроти неа.</i> ), зашто е верен оној
од кој е е ветено тоа (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Евр. 10:23</a>Да го држиме непоколебливо исповедувањето
на нашата надеж, зашто е верен Оној, Кој
ветил </i>) и вие
не ќе се покаете во тврдината на своите
срца поради некаков страв, знаејќи: Не
плашете се од силните на денот , ниту од оние што го убиваат телото,
но не можат да погубат душата (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 10:28</a>И не бојте се од оние кои го убиваат
телото, а душата не можат да ја убијат.
Туку бојте се повеќе од Оној, Кој може
да ги погуби и душата и телото во пеколот. </i>).<br />
<br />
Нешто повеќе - помагајте
и другите да го чуваат залогот кој го
добивме од апостолите и своевремено од
отците и кој тие ќе го побараат од нас
на денот на одмаздата. Еве јас ви
претскажав и преку предскажувањето ве
направив одговорни за гревот. Зашто,
ако не бев дошол, вели Христос, и ако не
бев им рекол, не би имале грев (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 15:22</a>Да не дојдев и да не им зборував, немаше
да имаат грев; но сега немаат изговор
за својот грев.</i> ). Јас сум невин за вашата
крв, бидејќи не се плашев да ви зборувам
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 20:27</a>зашто не пропуштив да ви ја соопштам
целокупната Божја намера.</i> ), но според пророкот
Езекиел стоев на местото како стража
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Езек. 33:6</a>А пак, ако стражарот - гледајќи дека
мечот доаѓа против земјата - не затруби
во рогот и не го опомени народот, та
мечот дојде и погуби некого од нив: тој,
навистина, ќе биде погоден заради својот
грев, но Јас ќе ја барам неговата крв од
раката на стражарот.’</i> ).<br />
<br />
Гледајте како внимателно
треба да одите не како немудри, туку
како мудри (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Еф. 5:15</a> И така, внимавајте грижливо како
живеете! Не како немудри, туку како
мудри</i>) и со сета своја
внимателност зачувајте ги вашите срца
и срцата на вашите браќа, бидејќи вие
ќе минатата меѓу стапици и ќе се движите
по врвовите на градските утврдувања ( <b>Сирах 9.18 </b><a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C7.htm#%25u0437%25u043D%25u0430%25u0439" target="_blank">знай</a>,<a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D7.htm#%25u0447%25u0442%25u043E" target="_blank">что</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D2.htm#%25u0442%25u044B" target="_blank">ты</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u043E%25u0441%25u0440%25u0435%25u0434%25u0438" target="_blank">посреди</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0435%25u0442%25u0435%25u0439" target="_blank">сетей</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C8.htm#%25u0438%25u0434%25u0435%25u0448%25u044C" target="_blank">идешь</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C8.htm#%25u0438" target="_blank">и</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u043E" target="_blank">по</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C7.htm#%25u0437%25u0443%25u0431%25u0446%25u0430%25u043C" target="_blank">зубцам</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C3.htm#%25u0433%25u043E%25u0440%25u043E%25u0434%25u0441%25u043A%25u0438%25u0445" target="_blank">городских</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D1.htm#%25u0441%25u0442%25u0435%25u043D" target="_blank">стен</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u0440%25u043E%25u0445%25u043E%25u0434%25u0438%25u0448%25u044C" target="_blank">проходишь</a>.
), зашто и по мојата смрт ќе навалат
жестоки волци помеѓу вас, кои не го
штедат стадото (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 20:29</a>Јас знам дека по моето заминување, ќе
навлезат меѓу вас свирепи волци, кои
нема да го штедат стадото;</i> ), за да го вовлечат
народот, по себе.<br />
<br />
Силни со својата вера,
вие да им се спротивставите. Павле ви
го наредува тоа преку мене. Бог и Отец,
кој е над се, и безстрастно родениот од
него пред вековите син и<b> свети дух, кој
потекнува од таткото</b>, ќе ве научи на
секоја вистина (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 16:13</a> А кога ќе дојде Тој, Духот на Вистината,
ќе ве упати во сета вистина, зашто нема
да зборува Сам од Себе, а ќе зборува она
што слуша, и ќе ви навести за нештата
што ќе дојдат. </i>) и ќе ве претстави
непорочни за мојата пофалба во Христовиот
ден "(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Фил. 2:16</a> држејќи го цврсто словото на животот,
за да имам со што да се фалам во Христовиот
Ден, дека не трчав напразно и дека не се
трудев напразно. </i>).</div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
23.<b>Откако го рекол ова
и уште многу други такви нешта (<i>кобожем</i>),
тој го предал својот дух на ангелите,
кои го придружуваа и го чуваа во сите
негови патишта за да го одведат откако
блеснал во архиерејството 24 години и
со голем труд и мака</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Кор. 11:27</a> </i><i>во труд и тешкотија, многупати во
неспиење, во глад и жед, во многу постење,
на студ и во голота</i>) <b>приготвил спасение
не само за себе, туку и за другите</b>.<br />
<br />
Зашто
тој се грижел не само за себе, туку и за
другите, за да се спасат. И ноќ и ден
живеел само за она кое им било корисно
и на другите. За тоа сведочи и големиот
број свештеници, ѓакони и чтеци, кои,
200 на број, тој, умирајќи, ги оставил во
областа на својата црква. Ако биле
толку многу само духовните лица, да си
замислиме колку бил голем бројот на
мирјаните.<br />
<br />
<b>Прво место меѓу нив заземал
Горазд, кого нашиот расказ уште порано
го вброи кон најпознатите Методиеви
ученици и кој бил прогласен за архиепископ
на Моравија од самиот светец, кога бил
на крајот на животот .</b></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>VII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Вихинг на престолот на Методиј</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
24. Но премногу дрската
толпа еретици не трпела Методиј да го има
и по неговата смрт за свој жив противник,
но <b>"дојдете, рекле ,да извршиме
насилство врз Горазд и да му направиме
заседа, бидејќи неговиот живот не ни
одговара нам и патиштата се му различни,
и тој ни разобличува поради нашите
гревови</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Пос. 2:15</a> чии патеки се криви, и кои се опаки на
своите патишта.</i> )<b>
и ако му се овозможи да живее, Методиј
би оживеал </b>за нас ".</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b> И тие го лишиле
од епископска власт (<i>Горазда</i>) а го подигнале на
престолот или поскоро го понижиле
престолот преку некој Вихинг,</b> кој бил
пијан од чистото вино на ереста и бил
способен да опива други и кој поради
тоа бил предаден од Методиј на сатаната
на одлачувањето заедно со неговата
бесна дружина - о, трудови и подвизи на
Методиј и ох, Троице, која се слеваш со
своите лични квалитети<b>. И колку што
престолот бил прославен преку Методиј
и надминувал многу други престоли, толку
преку Вихинг паднал во бездната на
безславието.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b> VIII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br />
</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Нови религиозни спорови</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
25. Така
незаконски и без никакво право тој
(Вихинг) го заграбил епископството,
бидејќи си присвоил чест ((<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php"><i>MK
- Библијa 1999 - Евр. 5:4<span style="color: black;"> </span>И никој не ја зема оваа почест за себе,
туку Бог го повикува, како и Арона. </i></a>) и
извршил г р а б еж (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Фил. 2:6</a> Кој, иако е во Божјо обличје, не го
сметаше како грабнато - тоа што е еднаков
со Бога,</i> ), а повиканиот
од Бога го истерал со
насилството на раката на грешникот .
<b>Ереста надигнала глава и почнала да се
однесува надмено со православното
множество на Методиевите ученици</b>. И
кога подигнале врева и се побуниле
против верните, тие рекле: <b>"Зошто вие
уште премногу благонаклоно сте расположени
кон зборовите на Методиј, кои се замирисани
и мртви, а не се приклучувате на живиот
архиепископ и не исповедате дека синот
е роден од таткото и духот потекнува од
синот? "</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
26. А тие (Методиевите
ученици) одговориле преку Горазд и
Климент: "Методиј уште е жив, ние
целосно знаеме за тоа од господа, кој,
од една страна, вели дека оние кои
поверуваа во Него и да умрат, ќе живеат
а, од друга страна, не учи дека бог се
нарекува бог на Аврам, Исак и Јаков како
на живите, а не како на мртви (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 22:32</a>”Јас Сум Бог
Авраамов, Бог Исаков и Бог Јаковов”? А
Бог не е Бог на мртвите, туку на живите!”</i>).
Во што навистина грешиме, ако го имаме
за учител оној кој живее во Бога, духовно
комуницира и разговара со нас и не
поткрепува против вас?<b> Бидејќи и сега
сме убедени дека оваа ваша нова вера не
е посведочена од некакво писмо, ниту
била создадена од светите Отци</b>, ние се
плашиме дека ќе бидеме фрлени во
проклетство, зашто апостолот Павле
јасно вели: <b>Ако некој ви благовестува
повеќе од она што го примивте, да биде
проклет</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Гал. 1:9</a>Како што рековме
порано и сега пак велам: ако некој ви
проповеда евангелие, што се разликува
од она што го примивте, да биде проклет!</i>).<br />
<br />
Ние веруваме во духот на синот, зашто е
дух на живот и вистина, кои се и синот
(Јован 14, 6), и исто во духот како ум Христов
, <b>но ние не сме учеле и нема да учиме дека
тој потекнува од сина,</b> и нема да се
откажеме од својата вера, и нема да
станеме полоши од неверниците (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 1 Тим. 5:8</a> </i><i>Ако некој не се грижи за своите, особено
за домашните, се одрекол од верата и е
полош од оној кој не верува</i><i>).</i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Не! Се колнеме во
осветувањето на благодатта на Светиот
дух. <b>Ние веруваме дека духот потекнува
од таткото</b> и дека таткото на синот е
негов виновник и изводител, <b>но дека е
својствен и на синот и секогаш преку
него се дели на достојните.</b> <b>Едно е сепак
произлегувањето, а друго е подарувањето</b>.
Првото го појаснува начинот на постоењето
на духот, бидејќи, бидејќи синот е од
таткото по раѓањето, така и духот
потекнува од него. Давањето не го
објаснува начинот на постоењето, а
покажува збогатување и раздавање.</div>
</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
27.За да го објасниме
учењето со еден пример, доколку ова е
возможно, замислете дека некој цар дава
премногу големо богатство од своите
азна, а неговиот син, откако го добил,
го владее како сопствено и го дели на
оние кои му се допаѓаат. Отец е царот;
богатството, како што се вели во споредбата
е духот, кој е даден од неизброивите
богатства на отецот,царскиот син е синот
на таткото, кому му припаѓа духот и
преку кого се дели.<b> Гледате дека духот,
каков што го знаеме не поаѓа од синот, а се дели преку него</b>. Но, ако те
збунува дека синот дувнал на апостолите
и рекол: "Прифатете го светиот дух"
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 20:22</a></i><i>Кога им го кажа ова, дувна во нив и им
рече: „Примете Свети Дух! </i>), тогаш ти грубо си ги
протолкувал евангелските зборови. Тој
го дал на апостолите едниот од даровите
на Духот, кој се однесува на простување
на гревовите (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 20:23</a></i><i>На кои ќе им ги простите гревовите -
простени им се; на кои ќе им ги задржите
- задржани им се!” </i>), како што станува јасно
од следните зборови и за Исаија е
вообичаено да ги нарекува духови
активностите на духот (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 11:2</a> </i><i>Господовиот Дух ќе почива на него, дух
на мудроста и на разум, дух на совет и
на сила, дух на знаење и на страв,
Господен,</i> ) но тогаш (Христос) не
им го дал на своите ученици самиот дух.
Зашто е јасно дека ако тогаш им дал
духот, слегувањето на Духот потоа на
Педесетница би било непотребно, или пак
било слегување на друг дух, ако не било
непотребно. Каков е навистина овој дух?
Како што проповеда црквата , еден е
светиот дух. Ако беа два, тогаш кој од
нив не е свет? Ако е свет дадениот преку
дувањето и господ го дал токму него, а
не еден духовен дар, тогаш е јасно дека
слегнатиот на Педесетница не е свет. Но
оваа хула да падне врз вашите глави (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Неем. 4:4</a>„Чуј, о Боже наш, како
нè презираат! Сврти ги нивните хули на
нивната глава. Предај ги како плен во
земјата на ропството. </i>). <b>Признавајќи
две начела - отецот за почеток на синот,
а синот за почеток на духот - вие лудувате
од нова манихејска лудост.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
28.Ние имаме еден бог и
Отецот е единствениот почеток на
потекнатите од него: за синот е отец, а
за духот е производител, како што едното
сонце е почеток на зраците, на светлината
и топлината. Светлината и топлината се
својствени на зракот, како што духот е
својствен на синот, и светлината припаѓа
на зракот, како духот на синот а и двете
се од еден почеток -од сонцето. Како во
примерот, светлината и топлината се
пренесува преку зрак на телесниот свет,
така и светиот дух преку синот се раздава
на духовното творба за се. <b>Ако, пак, и
вие како манихеите, кои покажувале
евангелие од Тома, можете да ни покажете
друго Евангелие, кое внело такво учење
за духот, тогаш докажете дека тоа е
канонизирано</b>, <b>и ние ќе замолчиме и дури
ќе ве почитуваме како свои добротвори</b>.
Но, ако црковниот рај се наводнува од
четири извори, кои излегуваат од еден
извор (Битие 2, 10), тогаш, мислам ,вие сте
ги признале Матеј, Марко, Лука и Јован.<b>
Секој кој воведува петто Евангелие, е
три пати проклет.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Јован ни го претставува
синот кога зборува за духот на вистината,
кој произлегува од Отецот (Јован 15, 36).
Престанете да го забивате против себе
се повеќе спротивставениот меч, престанете
да војувате против Божјиот Син, големиот
евангелист, од кого, преку кого и за кого
е целото Евангелие, и без духот да учите
за духот, и да зборувате повеќе од
спротивен дух. "</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
IX</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
29. <b>Приврзаниците на
Вихинг не издржале кај овие зборови, и
си ги затнале ушите</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 7:57</a> Тогаш извикаа со
силен глас, ги затнаа своите уши и се
нафрлија еднодушно на него</i>), како оние
кои некогаш го убивале со камења Стефан
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 7:59</a> И фрлаа камења
на Стефана, кој повикуваше, велејќи:
„Господи Исусе, прими го мојот дух!”</i>),
вистинскиот сведок на словото. <b>Така тие
го направија единственото можно за нив
добро дело, бидејќи не беа достојни да
ги слушаат овие зборови</b>. Почнале да
дигаат врева и да мешаат сè и само што
не започнале тепачка со православните,
претставувајќи ја силата на своите раце
како сојузник на својот изморен јазик.
На крајот тие забрзале и <b>прибегнале кон
последното прибежиште, кон долниот
Светополк, и почнале да ги клеветат
православните дека коваат заговор и
сигурно ќе се надигнат против неговата
власт</b>, ако не се согласни со кнезот во
учењето, зашто спротивното размислување е и противдејствие. <b>Тој ги повикал
следбениците на Методиј и им рекол:
"Зошто се случува овој раскол помеѓу
вас и зошто секој ден се карате како
непријатели меѓу себе? Нели сте сите
браќа? Нели сте христијани?</b> Зошто не се
договорите меѓу себе и зошто не се
стремите кон единство? "</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
30. <b>А тие одговориле
користејќи ги Горазда и Климента како
своја уста</b>, зашто тие го воделе разговорот:
<b>"Кнеже, би требало да ти зборуваме
премногу опширно за ова, бидејќи опасноста
не им се заканува на најмалите и не
повеќе незначителни нешта за нас, туку
на црковните догми за блажената троица
и за душата, што за нас е најценето од
сè.</b> Но бидејќи твоето непознавање на
Писмата не ти дозволува да слушаш многу
долги и премногу длабоки размислувања,
нашиот одговор на твоето прашање е
едноставен: <b>ние се делиме, затоа што и
Господ дојде да донесе меч и да го подели
доброто од лошото</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 10:34</a></i><i>”Не мислете дека дојдов да донесам
мир на земјата. Не дојдов да донесам
мир, но меч.</i>), а слушаме дека <b>и Давид
ги мрази они екои го мразат господа </b>и
многу го почитува пријателите на бога
. <b>Ние никогаш не би ги сметале за христијани
оние кои не го прифаќаат евангелието</b>,
зашто, додека во него еден од Троица,
синот Божји, рекол: "Духот на вистината,
Кој излегува од Отецот" (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 15:26</a>”А кога ќе дојде Утешителот, Кого Јас
ќе ви Го испратам од Таткото, Духот на
Вистината, Кој излегува од Таткото, Тој
ќе сведочи за Мене</i>),<b> овие велат дека духот
произлегол од синот</b>. <b>Ако впрочем тоа
беше навистина така, што му посметало
на господа да каже: "Духот на вистината,
кој излегува од мене?"</b> Ова е едно. А
другото е дека<b> се изјаснил за светиот
дух вториот вселенски собор на собраните
архиереи од целиот свет во Константинопол</b>,
бидејќи тој за тоа бил свикан и - да го
побие духоборецот Македониј.<br />
<b> Соборот го
составил симболот на верата не за да го
одрече оној составениот на Никејскиот
собор, туку она што првиот собор го
пропуштил, бидејќи споровите за духот
тогаш уште не биле покренати, вториот
го дополнил</b> <b>и ќерката го довршила
започнатото од мајката</b>.<br />
<b>И така да видиме
според овој симбол, кој, преведен од
грчките книги, и ти, кнеже, секој ден го
произнесуваш в црква</b>, <b>дали да се согласиме
да веруваме во духот, кој поаѓа од својот
син, или во духот, кој поаѓа од отца.</b><br />
<br />
Како
да се согласиме со оние кои мудруваат
против евангелието и учењето на Отците,
кое е изложено со помош на духот, со оние
кои викаат од земјата како лажни
предсказатели ? "Што има заедничко
меѓу светлината и темнината?" - вели
божествениот апостол (2 Кор. 6, 14).<br />
И така,
ако тие го променат своето мислење и се
согласат со евангелието и со отците,
ние ќе одиме кај нив трчешкум како браќа,
ќе се обединиме и ќе се прегрнеме. Но
ако тие, негирајќи го единствениот наш
наставник, Христа, тргнат по својот ум
и останат заблудени во своите помисли
(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Рим. 1:21</a>Зашто, иако Го познаа Бога, не Го
прославија како Бог, ниту покажаа
благодарност; туку станаа суетни во
своите мисли и нивното неразумно срце
се помрачи</i>), ние тешко ќе се
согласиме да ја усвоиме догмата (учењето)
за Троица од таквите наставници ".
Тоа го одговори православното мноштво,
кое се што служи со Горазд и Климент како
со говорници.</div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<b>X</b></div>
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
31. <b>Кнезот едвај
разбрал малку нешто од кажаното, затоа што бил сосема тап, за да може да разбере
нешто од божествените работи</b>, а, од друга
страна, бидејќи бил не само премногу
грубо и, општо кажано, многу неразумно
воспитан, но си го помрачил разумот си
со нечисто задоволство, како што се веќе
реков. Како би можел навистина да загледа
во мислите за Троица човек кој целосно
е лишен од светоста на целомудрието,
без кое никој нема да види господа
(Евреите 12, 14)?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
32.
Побуден сепак од еретиците, бидејќи им
бил целосно предаден, тој на православните
им дал ваков одговор:<b> "Јас ја знам
својата голема необразованост и сум
неук во однос на догмата. Нели сум и
неписмен? Но христијанството го прифаќам
и ќе го прифаќам.</b> Сепак, јас не сум во
состојба да ги разрешам со зборови овие
спорови кои вие ги подигнавте, ниту
можам да ги разликувам лажните учители
од православните. Затоа јас ќе ви судам
како христијанин. <b>Се разбира, и за оваа
догма ќе решам, како што обично решавам
и за другите нешта: кој ќе се приближи
и прв и прв ќе се заколне дека верува
правилно и православно, според моето
правосудие тој ништо не греши против
точноста на верата.</b> Нему и ќе му ја
предадам црквата и во согласност со
справедливоста ќе му го предадам
црковното свештенство. "<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XI</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
33. <b>Тогаш Франките, кои
биле целосно подготвени за клетвата,
без да го чекаат крајот на речта на
кнезот, се заколнаа и го потврдија своето
лажно учење,</b> и така ставија соодветен
крај на неразумниот суд. Со помош на
таквите судии ереста се овенча со
победа над православието и доби целосна власт да мачи да ги грабне
вистинските слуги на Христа и чувари
на верата. </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>"Ако некој се открие, рекол
, дека не верува според исповедувањето
на Франките, тој ќе им биде предаден за
да прават со него што сакаат."</b></div>
</div>
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
34. Кој говор може да
раскаже за злата кои следеа , кои ги
изврши изопаченоста, откако доби власт?
Тоа било навистина како пожар во гора,
кој се шири од ветрот. <b>Франките ги
принудувале учениците на Методиј да се
приклучат на лажното учење</b>,<b> а тие пак
ја бранеле верата на отците</b>. <b>Првите биле
подготвени да извршат се, а вторите да
поднесат сè. Франките нехумано мачеле
едни , на други им ги разграбале домовите,
бидејќи ја додале алчноста кон својата
нечесност , а трети, и тоа стари и кои ја
надминале Давидовата возраст, ги влечеле
голи низ трње</b>. Тие, достојни за судбината
и бесилката на Јуда, <b>на Евреите (Јудеите)
им ги продавале помладите свештеници
и ѓакони.</b><br />
<br />
Зашто, <b>како оној кој го продал
Христа, така овие продавале на евреите
кои секогаш носат горчина на слугите
Христови</b> или, подобро, неговите пријатели,
како што тој самиот ги нарекува (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 15:15</a> Не ве наречувам веќе слуги; зашто
слугата не знае што прави неговиот
господар; а вас ве нареков пријатели,
зашто ви соопштив сè што чув од Мојот
Татко</i>.), а јас би се осмелил
да ги наречам помазаници. <b>Тие воопшто
не биле малку, бидејќи само вработените
во олтарот биле двесте души, како што
веќе кажавме.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Гонење на Методиевите
ученици</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
35. Оние кои имале должност
на наставници, каков што бил познатиот
<b>Горазд</b>, за кого често споменувавме и
кого Методиевата добродетел го поставила
на престолот, <b>бидејќи потекнувал од
Моравија и одлично ги знаел двата јазика
- словенски и грчки</b> - а злобата на
еретиците со симнувањето на овој маж
го лишила престолот од украсот, <b>исто
така и свештеникот Климент, многу учен
маж, Лаврентиј , Наум и Ангелариј,</b> нив и
уште многумина други славни мажи <b>ги оковале
во железни вериги и ги ставиле во затвор</b>,
во кој им била одбиена било каква утеха,
зашто ниту роднини, ниту познати не се
осмелувале на каков било начин да ги
посетат. Но Господ, кој ги утешува
понизните (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Кор. 7:6</a> </i><i>Но, Бог, Кој ги утешува
потиштените, нè утеши со доаѓањето на
Тит</i>), ги лечи скршените по срце и ја
радува душата со утешенија, кои се во
согласност со многобројноста на маките
, ги утешил светците, бидејќи им испратил
помош од светиот .</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
36. <b>Макар и измачени од
железните окови, тие и во таква ситуација
не ја изоставиле молитвата,туку откако
ги испеале песните на третиот час</b>, потоа
почнале припев на псалмите со кои се
молиме да ни се даде повторно сесветиот
дух, кој бил испратен на апостолите во
третиот час, <b>бог, откако погледнал на
земјата, ја натерал да се потресе и
настанал голем земјотрес,</b> <b>како некогаш,
кога окованиот апостол Павле се молел</b>,
и откако се појавил шум од небото, оковите
паднале <i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 16:25</a> Околу полноќ, Павле и Сила се молеа и
со песна Го славеа Бога, а затворениците
ги слушаа. <a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Дела 16:26</a> </i><i>Но одеднаш стана силен потрес, така
што се стресоа основите на темницата:
во истиот миг се отворија сите врати, и
на сите им паднаа оковите.</i> ) и окованите тогаш
станале слободни, бидејќи биле нераскинливо
врзани само со својата љубов кон Христа.</div>
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
37.Бог ја потресе земјата
и ја вознемири . Природно и жителите на
тој град се стресоа и толку се уплашиле од случката, што се чуделе и размислувале
што значи овој божји знак. Но кога се
доближиле до затворот и виделе што се
случило со светителите и дека по падот
на оковите тие биле целосно слободни,
и откако ја чуле божествената радост ,
како што вели Давид, трчајќи отишле кај
кнезот и му рекле: "Што е тоа? До кога
ќе се противите на силата на бога? До
кога нема да гледаме кон светлината на
вистината? Но ние имаме очи и не гледаме,
имаме уши и не слушаме , како идолите
кај Давид, или ако сакате, како оние луѓе
кај пророкот Исаија, кои добиле дух на
премалување (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 29:10</a> Господ излеа на
вас дух на премалување, ги затвори вашите
очи - пророците, ја прекрши вашата глава
- гледачите</i>.). <b>Зар не ќе го разбереме
слученото чудо? Зар не ќе се уплашиме
од божествениот знак?</b> Нема ли да биде
подобро за нас да бидеме обврзани со
почит кон оние кои се ослободени од
оковите? "</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
38. Но јазикот на
еретиците се обидел повторно да го
наклевети чудото, како што јазикот на
фарисеите ги клеветел некогаш извршените
чуда од господа. Тие рекле:<b> "Тоа се
измами и познати трикови на волшебници"</b>
, со други зборови – му ја припишувале
на Велзевула необичната случка, бидејќи и самите беа исполнети од силата (<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php"><i>MK
- Библијa 1999 - Лк. 11:15</i></a></div>
<i>А некои од нив рекоа: „Тој ги изгонува
нечистите духови со помош на Велзевул,
началникот на бесовите.( <a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мк. 3:22</a> Книжниците пак, кои
дојдоа од Ерусалим, зборуваа дека го
има Велзевула и дека со помош на демонскиот
кнез ги истерува бесовите.</i>).<br />
<br />
Потоа,
бидејќи природно било неразумниот кнез
да не разбере што се случило, повторно
ги оковале светците со потешки од првите
окови и уште побезутешно отколку пред
тоа ги мачеле во затворот. Минале три
дена и повторно, кога тие ја извршиле
молитвата во третиот час, се случило
истото, што и претходно: земјотрес со
шум од небото и окови кои паѓаат. <b>И
богоборците повторно, без да кажат на
кнезот, ништо за она што се случило, ги
фрлиле светците на истите мачења, за
кои тие самите биле целосно достојни
според судот на вистината.</b><br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
39. Но бог станал предмет
на ривалство на двете страни: од една
страна било делото на злобата, а од
другата - учењето за душевното спокојство.
Откако минале десет дена, по трет пат
подвижниците повторно биле посетени
од Истокот од горе (<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php"><i>MK
- Библијa 1999 - Лк. 1:78</i></a></div>
<i>преку милостивото срце на нашиот Бог,
со кое ќе нè посети Зората од висините, </i>), но бесчувствителните
еретици и сега останале со истата ожесточеност. Кривото не се исправало
и недостатокот во нивниот ум за познавање
на доброто не се исполнил (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Проп. 1:15</a> Што е криво не може да се исправи; тоа
што го нема, не може да се изброи. </i>). Така тие им задале покрај болката на повредите уште поголемо
страдање на светиите. Бидејќи добиле
дозвола од кнезот да постапуваат според
своето разбирање, <b>тие ги извеле од
затворот, ги измачувале со нечовечни
удари, како што се вели, не пројавиле
милост ниту кон нивните бели коси</b>,
ниту кон нивната немоќ, која континуираното
измачување ја предизвикало на телата
на светците .<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
40.<b>Природно кнезот, кој
бил роб на еретиците, не знаел ништо за
овие работи, бидејќи случајно отсуствувал</b>.
Но, ако тој бил таму, тие не би предизвикале
такви нешта на исповедниците на вистината,
бидејќи, <b>иако бил предаден илјада пати
повеќе на Франките и иако бил полудив
и жесток, сепак тој се плашел од силата
на светите мажи, особено откако бог го
извршил чудото и по трет пат. </b>По оваа
нечовечна тортура и без да им овозможат
на светителите да земат храна, бидејќи
не давале на никого да подметне дури
една трошка леб на Христовите слуги,
поточно - на Христа (<i>спореди <a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 25:42</a> Зашто огладнев и
не ми дадовте да јадам; ожеднев и не Ми
дадовте да пијам</i>,), <b>ги предале на војници
за да ги одведат одделно во различни
места во крајдунавските области, бидејќи
ги осудиле небесните граѓани на вечно
прогонство од својот град.</b></div>
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
41.
<b>Војниците, жестоки луѓе , бидејќи биле
Немци</b> кои и по природа поседуваат
суровост која ја зголемиле и поради
заповедта, г<b>и зеле светците, ги извеле
надвор од градот и откако ги соблекле,
почнале да ги влечат голи, и преку една
постапка тие им предизвикале две зла:
бесчестие и страдање од ледено студената
магла, која секогаш лежи во крајдунавските
земји</b>. Покрај тоа, тие ги допреле мечевите
до нивните вратови, подготвени да ги
удрат,и своите копја до нивните гради
, подготвени да ги окрвават, за да не
умрат само еден пат, но да искусат смртен
ужас онолку пати ,колку пати што очекувале
удар. И тоа им било наредено на војниците
од непријателите. Кога биле далеку од
градот, тие ги оставиле и тргнале по
патот назад кон градот.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XIV</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Заминување кон
Бугарија</b></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
42. <b>Исповедниците
Христови</b>, бидејќи знаеле дека Господ
им заповеда на гонетите од таков град
да бегаат во друг град (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 10:23</a> Кога ќе ве гонат
во градов, бегајте во друг; зашто вистина
ви велам, нема да ги обиколите израелевите
градови додека дојде Синот Човечки.”</i>),<b>
закопнеле за Бугарија, за Бугарија
мислеле и се надевале, дека Бугарија е
подготвена да им даде спокојство</b>. Но и
неа немало да ја достигнат, ако не се
криеле по патот. Затоа се труделе да
останат незабележани од секое око, и
поднесувале лишување од храна и облека
и трпеле секакви катастрофи. <b>Така тие
биле принудени од страв да се разделат
еден од друг и се распрснале низ различни
земји и тоа по волјата на Бога, за да
привлечат повеќе области во кругот на
евангелското учење.</b><br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XV</b></div>
<br />
<div style="text-align: left;">
<div style="text-align: justify;">
43. <b>Климент, откако ги зел со себе Наум
и Ангелариј,</b> се упатил по патот, кој
водел кон Дунав, и стигнале до едно село,
надевајќи се дека ќе најдат поддршка
за своите тела, настрадани од недостаток
на храна и облека. Тие се распрашувале
кој во селото е богољубив и гостопримлив
и е познат со благочестив живот и затоа
е син на Христовиот мир , и кога нашле
таков тие биле прифатени од него да му
бидат гости. <b>Тој имал единствен син,
убав и во расцветана возраст. Штом
туѓинците влегле во неговата куќа, им
умрел синот,</b> убавец, единствена утеха
на својот татко, чудесно расцветан
потомок на родот.</div>
</div>
<br /></div>
</div>
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
44. Што мислите, што
почувствувал таткото? Што ли не им рекол
тој на туѓинците, поднесувајќи со мака
таква тага за своето дете? <b>"Добра
отплата за моето гостопримство! Затоа
ли ви ја отворив вратата, за да се затвори
мојата куќа, откако таа загуби својот
наследник ? </b>Затоа ли ви протегнав
десницата за да ја загубам својата
единствена десна рака? О, тажен ден во
кој приближивте во нашето село ! О,
оваа мрачна светлина која ве насочи кон
мојот дом! Сигурно вие сте волшебници
и непријатели на едниот бог и јас ја
добивам од него оваа казна, бидејќи ги
прифатив под својот покрив оние кои
тој ги мрази . Јас сум прифатил во својата
куќа и многумина други, принесувајќи
дар на Бога од својот имот, и ги пречекував
според своите можности. Но Господ го
зголемуваше мојот имот, кој не се
намалуваше а трошокот ми стануваше
профит, и семето поради благословите
стануваше благословена жетва, преизобилна
нива (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Кор. 9:10</a> </i><i>Оној Кој му дава семе на сејачот, ќе
му даде и леб за храна; и ќе го умножи
вашето семе и ќе направи да израстат
плодовите на вашата правда</i>). А сега? ... Но, о, прескап
сине мој, најубав и помил од сите мои
имоти , дури и помил од моето сопствено
срце и посакан од самиот мој живот, ти
беше погубен со доаѓањето на овие
безбожници! Нема сомнение дека тие се
завистници, зли духови-убијци, кои
уживаат во смртта на децата. Но вие не
ќе ја избегнете казната, дури и да се
обидете да маѓепсате се, зашто сте
паднале во рацете на татко, кој жали по својот син поради вас- убав и единец.
Сега ќе добиете достојна казна за сè
што сте направиле.<b> "И побарал за нив
синџири и уреди за мачење.</b></div>
</div>
</div>
<br />
(<i>овде</i> <i>му се размафтала фантазијата на „Теофилакт„ на база на воскреснувањето на Лазара па побарал и инквизиторски „уреди за мачење„ за мачење уште во 9ти век</i> )<br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
45. <b>А и тие самите страдале
не помалку од таткото</b>. И што ли друго
можеле да почувствуваат нивните
сочувствителни и човекољубиви души? А
при тоа доживеале и срам. Потпрени на
верата, за која, според зборовите на
господа, се е можно, дури и невозможното
(Марко 9, 23; Лука 18,27), тие одлучиле да се
свртат кон молитвата, <b>се обиделе кротко
да го намалат пламенот на татковиот
гнев и да ја ублажат жестокоста на
неговото справедливо негодување</b>. "<b>Ние,
велеле тие, о човеку Божји, не сме
волшебници, но настапуваме со најлути
клетви против оние кои се занимаваат
со тоа и му служиме на вистинскиот бог,
за кого знаеме и веруваме дека е страшен
дури и за чуварите на пеколот</b> (Јов 38,17).<b>
Тој само со допирање на раката ја победува
смртта и само со збор дава живот на
мртовец од шетири дена и веќе замирисан</b>(<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 11:39</a> Исус рече:
„Поместете го каменот!” Марта, сестрата
на покојниот, Му рече: „Господи, веќе
смрди, зашто е четири дни во гробот.” <a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Јов. 11:44</a>Умрениот излезе,
завиткан со повои по рацете и нозете, а
лицето му беше забрадено со крпа. Исус
им рече: „Одвиткајте го и оставете го
да оди!”</i>).<br />
<br />
Ако навистина мислиш дека ние
сме виновни за смртта на твојот син, имај доверба во нас, бидејќи<b> ние сме убедени
дека господ ќе му подари живот поради
нас</b>. "И откако се помолиле за детето
- о ново чудо, о, вечно сјае твојот
благодат, Спасителу Христе! - <b>Му го
претставиле синот жив на тажниот татко</b>.<br />
<br />
(<i>Алелуја!,секој кој верува дека умрениот може да стане со молитва нека верува и во другите басми на „Богољубецот„односно „Теофилакт„ </i><i>за животот </i><i>на Свети Кирил,Методиј ,Климент и други, прешишани до збор од Библијата,сосема сигурно по измислувањето на печатарската преса</i>).<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
46. А што направил таткото?
"Светци, служители на бога, спасувачи
на мојот дом!" - почнал да вика силно,
наоѓајќи се во необично состојба од
радост, но надвор од себе и во занес тој
повторуваше гласно:<b> "простете ми,
преподобни отци, простете ми, зашто бев
во целосно незнаење за вас, што ја
надминува секоја одговорност</b>. Но јас
ви предавам се што имам, ви се предавам
и себе си, за да бидам ваш слуга.<b> Користете
го мојот имот, правете со мене што сакате,
само да можам да го гледам својот син,
кого вие сега ми родивте. "</b><br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>XVI</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><span lang="mk-MK">Кај </span><span lang="en-US">кнез
Борис</span></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">47. А тие,
задоволни од верата на човекот и брз</span><span lang="mk-MK">ајќи</span><span lang="en-US">
за претстојниот пат </span><b><span lang="mk-MK">ја
</span><span lang="en-US">ограничиле неговата
љубезност само </span><span lang="mk-MK">на </span><span lang="en-US">патни</span><span lang="mk-MK">те</span></b><span lang="en-US"><b>
трошоци</b> и тргнале по патот што води кон
Дунав, испратени со голема чест од оној
што бил удостоен со ова чудо.<b> Кога
стигнале до брегот на Дунав и виделе
голема и </b></span><b><span lang="mk-MK">непроодна</span><span lang="en-US">
река, поврзале три дрва со липово лико
и </span><span lang="mk-MK">ја </span></b><span lang="en-US"><b>поминале
реката</b>, чувани од небесна сила. Бегајќи
од потопот на ересите, тие се спасиле
со дрвја</span><span lang="mk-MK">та</span><span lang="en-US">
по божествен</span><span lang="mk-MK">а</span><span lang="en-US">
</span><span lang="mk-MK">промисла</span><span lang="en-US">.
<b>Стигнале во Белград - овој град е </b></span><b><span lang="mk-MK">нај</span><span lang="en-US">познат
од кра</span><span lang="mk-MK">ј</span><span lang="en-US">дунавските
градови - и се јавиле при Боритакан, кој
тогаш го чува</span><span lang="mk-MK">л</span></b><span lang="en-US">.
Тие му раскажале </span><span lang="mk-MK">за</span><span lang="en-US">
се 'што се случило со нив, бидејќи тој
сакал да дознае. А </span><span lang="mk-MK">от</span><span lang="en-US">како
</span><span lang="mk-MK">тој слушнал се</span><span lang="en-US">
и разбрал, дека тие се велики и блиски
на Бога мажи, <b>решил дека треба да </b></span><b><span lang="mk-MK">ги</span><span lang="en-US">
испрати </span><span lang="mk-MK">туѓинците</span></b><span lang="en-US"><b>
кај бугарскиот кнез Борис, чиј воен
наместник бил тој,</b> <b>затоа што знаел дека
Борис жеднее за такви мажи</b>. Затоа тој
ги оставил да се опорав</span><span lang="mk-MK">ат</span><span lang="en-US">
од долгото патување и потоа ги испратил
на кнезот како скапоцен дар и му соопштил
дека овие мажи се токму такви, "какви
</span><span lang="mk-MK">што барал </span><span lang="en-US">тој
со голема желба </span><span lang="mk-MK">„.</span><br />
<span lang="mk-MK"><br /></span>
<span lang="mk-MK">(<i>Борис ги испратил Кирил и Методиј а сега ги пречекал нивните ученици.Алелуја!</i>)</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="mk-MK"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
48.Кога пристигнале кај
Борис, тие биле примени со почит и како
што треба да сепречекаат чесни во секој
поглед и почитувани мажи и биле испрашувани
за она што се случило со нив. Тие раскажале
се 'од почеток до крај, без да пропуштат
нешто. <b>Откако кнезот ислушал се , тој
многу заблагодарил на бога дека му
испратил такви служители како добротвори
на Бугарија</b> <b>и дека и подарил наставници
и устроители на верата</b> (1 Сол. З, 10) <b>не
случајни лица, а исповедници и маченици</b>.Им
дал погодна облека за свештеници ,
ги удостоил со секаква почит и наредил
да им се дадат живеалишта, кои биле
одредени за првите од неговите пријатели.
<b>Им обезбедил целосно изобилство на она
кое им било неопходно, зашто добро знаел
дека оддавањето на грижа за било каква
телесна нужда навистина многу ги свртува
размислувањата од Бога.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>А и него самиот го
опфатила силна желба да разговара секој
ден со нив, да учи од нив древни приказни
и житијата на светиите и преку нивните
усти да ги чита светите писанија.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
49. Но и оние од неговите
блиски соработници, кои се разликувале од другите со достоинството на својот
род и со големо богатство, дошле кај
светците како деца во домот на наставниците
и ги распрашувале за сето она што се
однесува на спасението, и црпејќи од
овие непресушни извори , самите пиеле
и им давале од водата и на своите домови.
<b>Тие се труделе напорно пред светците,
како секој од нив да ги убеди да ја
посетат неговата куќа, сметајќи го
присуството на наставниците за осветување
и верувајќи дека, каде се тие тројцата
кои се соединети во сè со телото и со
духот, таму присуствува и Господ</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт. 18:20</a> Зашто каде се двајца или тројца собрани
во Мое Име, таму Сум и Јас посреде нив.”</i> ). <b>Светците, избегнувајќи го мноштвото
народ и истовремено трудејќи се пријатно
да му угодуваат на кнезот, не се решавале
да ги посетуваат домовите на многумина
освен кога овој богољубив кнез им
дозволувал.</b></div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
50. Затоа и <b>еден од
Бугарите по име Есхач</b><b> (Εσχατζησ)</b><b>, по чин сампсис,</b>
<b>отишол кај кнезот и го замолил да му
дозволи да прими во својот дом пресветиот
Климент и преподобниот Наум</b>. Тој со
задоволство дал согласност, бидејќи
барателот му бил драг, но рекол: "прими
ги учителите со секоја почит, додека
да го приготвам за нив целосно она што
треба да се направи".</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
51. <b>Се осветил и и домот
на Часлав(Τζασελαβως) со посетата на Ангелариј(Αγγελαριωσ)</b>,
зашто кнезот му покажал милост, кога
тој побарал да го прими овој учител. Но
Чеслав не можел долго време да ужива во
неговото присуство во животот. <b>Ангелариј
откако поживял малку време кај него, со
радост ја предал својата душа во рацете
на светите ангели.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
52.<b>Климент (Κλημησ ) и Наум (Ναουμ) живееле
кај Есхач (Εσχατζησ)</b>, удостоени со секаква почит,
но самите го удостојувале со поголеми
и поскапоцени дарови, зашто <b>сеејќи
духовни семиња, ги жнееле материјалните
блага</b> (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 1 Кор. 9:11</a>Ако ние посеавме
во вас духовни добра, дали е нешто големо
ако ги жнееме вашите телесни добра?</i>) на
овој човек.</div>
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XVII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br />
</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Климент во
Кутмичевица</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">53. Потоа,
бидејќи вистинскиот Божји помошник
Михаил, кого нашиот расказ </span><span lang="mk-MK">го
</span><span lang="en-US">нарече </span><span lang="mk-MK">претходно</span><span lang="en-US">
и Борис, не престанува</span><span lang="mk-MK">ш</span><span lang="en-US">е
да </span><span lang="mk-MK">ги</span><span lang="en-US">
насочува сите свои мисли на тоа како да
се создаде на светите мажи целосна
можност за Божјото дело, откако бог му
</span><span lang="mk-MK">даде сугестија за</span><span lang="en-US">
таа мисла, тој </span><span lang="mk-MK">ја </span><span lang="en-US">одвои
<b>Кутмичевица(Κουτμιτζινιτζα повеќе -Кутмициница или Кутмичинича или Кутмичиница)</b> од <b>Котокиј( Κοτοκιοσ)</b>, </span><span lang="mk-MK">и
го </span><span lang="en-US">постави </span><span lang="mk-MK">за
нејзин управител </span><span lang="en-US"> Домета,
</span><span lang="mk-MK">и от</span><span lang="en-US">како
го ослободил од област</span><span lang="mk-MK">а <b>(διοικησεωσ-диоцеза )</b></span><span lang="en-US">,
</span><span lang="mk-MK">го </span><span lang="en-US">предал
</span><span lang="mk-MK">блажениот </span><span lang="en-US">Климент
на </span><span lang="mk-MK">Домет</span><span lang="en-US">
или повеќе </span><span lang="mk-MK">Домета</span><span lang="en-US">
на Климент, а уште попрецизно да кажеме
</span><span lang="mk-MK">ги </span><span lang="en-US">предаледен
на друг: едниот како послушен во се а
другиот - да се служи со првиот како со
помошник при своите одлуки. <b>Климент се
испраќал за учител во Кутмичевица и се
издал</b></span><b><span lang="mk-MK">а</span><span lang="en-US">
наредба до сите жители на "оваа земја
да ја прифатат </span><span lang="mk-MK">светецот</span><span lang="en-US">
со почит, да му обезбедат преизобилно
и великодушно </span><span lang="mk-MK">од </span><span lang="en-US">се,
да го удостојув</span><span lang="mk-MK">ат</span><span lang="en-US">
со дарови и преку видливите нешта да
зборуваат меѓу сите </span><span lang="mk-MK">за
</span><span lang="en-US">богатство</span><span lang="mk-MK">то</span><span lang="en-US">
на љубовта, што е вложено во душата„.</span></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="mk-MK">54.</span><span lang="en-US">И
за поголемо охрабрување (на другите)
сам</span><span lang="mk-MK">иот </span><span lang="en-US">
Борис </span><span lang="mk-MK">му </span><span lang="en-US">предал
како дар на триблажени</span><span lang="mk-MK">от</span><span lang="en-US">
Климент три куќи во Девол<b>(Διαβολει-Ѓаволи)</b>, ко</span><span lang="mk-MK">и</span><span lang="en-US">
се одликува</span><span lang="mk-MK">ле</span><span lang="en-US">
по својот раскош и припаѓа</span><span lang="mk-MK">ле</span><span lang="en-US">
на комитски род. Освен тоа, му подарил
и места за одмор околу <b>Охрид(Αχριδα)</b> и <b>Главиница(Γλαβηνιτζα-Главеница).</b></span></div>
<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XVIII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
55. Ете такви и толку
големи биле делата на кнезот. Чудната
неговата душа на тој начин ја излевала,
колку може, својата љубов кон Христа на
Христовиот слуга и им давала и на другите
пример за ваква пофална ревност.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
56. А какви биле делата
на Климент? Не ли тој се возгордеал од
почести и не ли се замислил за нешто
повеќе од она што бил? И потоа<b> не почнал
ли да живее раскошно</b>, сметајќи дека
постигнал се ?<b> Сосема не</b>. Но ,бидејќи со
ништо не бил послужил на Христа, тој ги
поставил овие почести како почеток на
својот подвиг во учењето и грижата во
проповедта и никогаш не престанал да
се грижи да не го измами кнезот во
надежите кои тој оги полагал на него. И
навистина, <b>обиколувајќи ги сите области
кои ги споменавме, тој гласно им го
проповедал на паганите Божјото спасение</b>
и разговарал со сите општо за спасувачките
божји заповеди и за божествените догми
и убедувал дека побожниот живот без
здраво учење е во суштина мртов и
замирисан а така и учењето без живот не
води кон вечен живот. Тој го споредувал
првото со слепец со нозе и раце, а второто
- на човек со очи, но со отсечени раце и
нозе.<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
57. Тој имал во секоја
енорија избрани меѓу другите и тие
воопшто не биле малку, бидејќи се броеле
до три иљади и петстотини. Со нив тој го
поминувал повеќето време и им ги откривал
подлабоките места од Писмата.<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
58. <b>А нас смирените и
недостојните поради својата срдечна
добрина тој не беше направил поблиски
од другите и ние секогаш бевме со него,
присутни во се што правеше, што зборуваше
и на што учеше со едното и другото</b>. <b>Ние
никогаш не го видовме да безделничи, но
тој или учеше децата, и тоа на различни
начини - на едни им ги покажуваше формите
на 6уквите, на други им ја објаснуваше
смислата на напишаното, а на трети им
ги местеше рацете за да пишуваат, и не
само дење, но и ноќе, или се оддаваше на
молитва, или се занимаваше со читање,
или пак пишуваше книги, а понекогаш во
исто време вршеше две работи: пишуваше
и им предаваше на децата некакво знаење,
зашто знаеше дека безделието е учител
на секое зло, како што кажала мудроста
е рекол преку еден од своите
служители(Сирах33.28 <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D3.htm#%25u0443%25u043F%25u043E%25u0442%25u0440%25u0435%25u0431%25u043B%25u044F%25u0439" target="_blank">употребляй</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C5.htm#%25u0435%25u0433%25u043E" target="_blank">его</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0430" target="_blank">на</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D0.htm#%25u0440%25u0430%25u0431%25u043E%25u0442%25u0443" target="_blank">работу</a>, <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D7.htm#%25u0447%25u0442%25u043E%25u0431%25u044B" target="_blank">чтобы</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u043D" target="_blank">он</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0435" target="_blank">не</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CE.htm#%25u043E%25u0441%25u0442%25u0430%25u0432%25u0430%25u043B%25u0441%25u044F" target="_blank">оставался</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C2.htm#%25u0432" target="_blank">в</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u0440%25u0430%25u0437%25u0434%25u043D%25u043E%25u0441%25u0442%25u0438" target="_blank">праздности</a>, <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/C8.htm#%25u0438%25u0431%25u043E" target="_blank">ибо</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CF.htm#%25u043F%25u0440%25u0430%25u0437%25u0434%25u043D%25u043E%25u0441%25u0442%25u044C" target="_blank">праздность</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CD.htm#%25u043D%25u0430%25u0443%25u0447%25u0438%25u043B%25u0430" target="_blank">научила</a> <a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/CC.htm#%25u043C%25u043D%25u043E%25u0433%25u043E%25u043C%25u0443" target="_blank">многому</a><a href="http://www.bible.in.ua/underl/RSV/S/D5.htm#%25u0445%25u0443%25u0434%25u043E%25u043C%25u0443" target="_blank">худому</a>;
),учителката на секое добро.</b><br />
<b><br /></b>
<b>(<i>Значи сето ова го пишувал некој ученик на Климент кој живеел и учел од него кобожем во времето кога подучувал Климент </i>)</b><br />
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
59. <b>Затоа и неговите
ученици биле најдобри од сите по живот
и знаење. Навистина потребно било така
добро насадените и така грижливо
поливаните да пораснат со божја помош
</b>(1 Кор. З, 6-7). Од нив тој поставувал четци,
ипоѓакони, ѓакони и свештеници. <b>Во секоја
област тој служел со триста ученици без
нивните помошници и тие не му плаќале
ништо на кнезот, но му служеле на Бога
и биле одредени нему да плаќаат или
поскоро да му отплаќаат</b>. <b>Овие дела ги
извршил Климент во текот на цели седум
години.</b></div>
</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><span lang="en-US">XIX</span> </b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Смртта на Борис</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
60. Веќе настапила<b> осмата
година од неговото учителството и таа
била последна од животот на Божјиот
слуга Михаил-Борис (</b><i>кобожем починал на 2 мај 907,значи Климент учителствувал од 899-907 г</i><b>)</b>, почитуван кнез на
Бугарија. <b>Кнежевската власт ја наследил
неговиот син Владимир, кој владеел
четири години и умрел</b>. <b>Наследник на се
станал неговиот брат Симеон, кој прв
бил прогласен за цар на Бугарите</b>. (<i>911 г</i>)<br />
Михаил
го родил по свој образ и свое подобие
(Битие 1, 26) и тој ги зачувал неизменети
цртите на неговата добрина. Тој бил
добар кон сите , но најмногу кон оние
кои покажувале чистота на карактерот
и целосно христијански начин на живот,
пројавувал топла вера и се измачувал
од ревност кон Божјиот дом . Затоа <b>тој
го завршил недовршеното од својот татко,
ја зајакнал божествената проповед,
непоколебливо го утврдил православието
со насекаде изградените цркви и дал
широк и отворен пат на божјиот закон.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: center;">
<b><br /></b></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>XX</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br />
</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Климент станува епископ</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
61. Кога гласот што го
правел Климента голем и постојано го
претставувал поголем од славата за него
и како таков, кој всушност го поставил
во своето срце во искачување ,завладеала
целосно , и цар Симеон го направила
љубител на доблеста на учителот, тогаш
царот го повикал кај себе светецот, <b>при
што стапил во разговор со него и откако
примил осветување од самата негова
надворешност - бидејќи блажениот бил
премногу почитуван дури и од своите
непријатели поради својата надворешност,
почнал многу да фали земјата на Бугарите
и да го ублажува своето царство , бидејќи
добило такво големо добро од Бога.</b><br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
62.Потоа, откако се
посоветувал со помудрите од своите
блиски кои сите биле расположени кон
Климент како кон свој татко, верувајќи
дека само тоа му се допаѓа на Бога, со
кое тој се почитува ,<b> го назначил за
епископ на Дрембица( Δρεβενιτζασ-Древеница,Дрвеница) или Велика(Βελιτζασ-Велица,Белица) и така
Климент станал прв епископ на бугарски
јазик (вулгаро глоти протос епископос)</b>. Кога му било доверено епископското
дело, тој го направил величието на
достоинството како потпора за подигнување
до Бога и додал многу нови трудови на
првите.<br />
<br /></div>
</div>
</div>
63. Соломон вели: "Кој
додава знаење, додава грижи" (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Проп. 1:18</a> Многу мудрост - многу јад; што повеќе
знаење, тоа повеќе болки.</i> ). <b>Симеон, додавајќи му
чест на Климент, му додал грижа, бидејќи,
изнаоѓајќи го народот на оваа област
целосно незапознат со божественото
слово и списи и невоспитан во ништо од
она што ја краси црквата го раководел народот со духот на послушноста и
смирението,</b> <b>тој не им давал сон на своите
очи, ниту дремка на клепките , но грижата
за народот ја правел своја храна и
задоволство</b>.<br />
Тој секогаш поучувал и
секогаш распоредувал, откако го поправал
незнаењето и безредието воведувал ред,
станувајќи за сите се (1 Кор. 9, 22) според
потребата на секој еден. <b>Тој го учел
клирот на црковниот ред и на она што се
однесува до пеењето псалми и молитви,
та ги направил свештениците на својата
епископија да не отстапуваат со ништо
никому од прославените во овие работи,
а тие се бореле дури повеќе од сите во
сè што е достојно за пофалба</b>. На народот
му го зајакнувал разумот и ја поставувал
основата на верата (Кол. 2, 5) на скалата
на вистинската христијанска религија,<b>
бидејќи тие биле сосема неуки и, општо
кажано, слични на животни.</b><br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
64. И што уште? Тој ги
хранел на овој начин со словото, што е
вистински леб и навистина ги зајакнува срцата . Но зарем пропуштал да ги нахрани
и телесно оние за кои сметал дека имаат
потреба од духовна храна? Во спротивно,
тој само до половина би се угледал на својот
Исус, за кого знаел дека е храна за
незнајковците ,со учење и со леб (Јован
6, 16, 66). <b>Затоа тој бил и татко на сираците
и заштитник на вдовиците , грижејќи се
за нив на било кој начин. Вратата му била
отворена за секој бедник и туѓинецот
не ноќевал надвор</b> (Јов. 31, 32).</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b> XXII</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br />
</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Kнижевна дејност</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
65.Тој си го поставил за
образец на својот живот великиот Методиј
и се грижел и се молел да не се измами
кога ќе оди по неговите стапки. И
поставувајќи ги како основа за сопственото
однесување неговиот живот и дела, како
некоја слика од некој живописец (<i>зографон</i>) искусен
во уметноста, тој усрдно се трудел да
се наслика себеси според него. Зашто,
како никој друг, тој го знаел неговиот
живот, бидејќи од детски и младешки
години го придружувал и ги видел со свои
очи сите дела на својот учител.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
66.Бидејќи ја знаел
грубоста на народот и неговата целосна
тапост за разбирање на Писмата и откако
видел дека многу бугарски свештеници
мачно го разбираат напишаното на грчки
јазик, чии букви ги користеле само
за читање и затоа биле прости како
добиток (<i>со други зборови- не знаеле да пишуваат на грчки</i>), бидејќи на бугарски јазик (<i>вулгарон глоси</i>) немало дури ни пофални слова,и еве зошто,
свесен за ова, тој изнашол средства и
против ова и го разурнал ѕидот на
незнаењето со своето дело.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Тој составил едноставни
и јасни слова за сите празници кои не
содржат ништо длабоко и многу мудро, но
кои се разбирливи дури занајпростиот
бугарин</b>. Со нив ги хранел душите на
најпростите Бугари, поејќи ги со млеко
оние кои не можеле да прифатат потврда
храна, и станал нов Павле за новите Бугари- Коринтјани (1 Кор. З, 2).
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Преку овие слова може
да се научат сите тајни на празнувањата,
кои се вршат за Христа и преку Христа.
<b>Во чест на пречистата Богородица, чиј
спомен, како што знаете, често се
прославува во текот на годината, Климент
со своите слова напишал пофалби и
приказни за нејзините чуда.</b> Ти ќе најдеш
дека <b>и Крстителот не е оставен непофален,
но ќе научиш дури и за чудесните пронаоѓања
на неговата глава</b>. <b>Ќе ги најдеш опишани
животите и патувањата на пророците и
апостолите и преку подвизите на мачениците
ќе се издигнеш до тој што ги примил кај
себе поради нивната крв.</b> <b>Го сакаш ли и
животот на преподобните отци и приврзаник
ли си на речиси бестелесниот и бескрвен
живот? Ќе го најдеш и него грижливо
предаден на бугарски јазик од мудриот
Климент.</b> <b>Познато е впрочем, дека сето
ова се чува од вредни луѓе</b>. Што друго?<b>
Тој богато ја снабдил црквата со
псалмоподобни песнопејанија</b>, од кои
едни се составени за многу од светите,
а други, пак, молитвени и благодарствени,
се во чест на непорочната божја мајка.
Воопшто, Климент ни предал <b>НА НАС БУГАРИТЕ </b>се што се однесува на црквата и со кое
се прославува споменот на бога и на
светиите и со кое се допираат душите.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b>И сето ова на ГЛАГОЛИЦА?Демек таа била „поразбирлива„ за простиот Бугарин?</b></i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b>Ви се молам,гркот Теофилакт,кој кобожем пишувал коментари на целата библија ,не се сомневам и на книгата за „Мудроста на Исус -синот Сирахов „ себеси се сместува во Бугарите ?</b></i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b>Истите оние кои ги нарекува тапи,прости и неписмени?</b></i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b>Неверојатно.</b></i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b>Втора очигледна реченица која докажува дека ова сентиментално -психолошко романче за животот на Климент (Клемент) Охридски не го пишувал никаков Грк -Теофилакт каков што ни предлагаат.</b></i>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<i><b><br /></b></i></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
67<b>.Ова тој го оставил во
манастирот, кој го изградил во Охрид додека
сеуште бил жив блажениот Борис и пред
да ја прифати целосно Величката
епископија.</b> Кога видел дека овој кнез
ја опашал целата подвластена Бугарија<b>
со седум соборни храмови и небаре запалил
со верата светилник со седум свеќи(<i>старохрамската<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Menorah_(Temple)" target="_blank"> Менора</a>,седум свеќи,Откровение- седум Цркви на Азија итн</i>),</b>
посакал и тој самиот да изгради во Охрид
свој сопствен манастир. </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Кон него додал
и друга црква, која подоцна ја направиле
архиепископска катедрала.</b> <b>Така во Охрид
имало три цркви: една - соборна и две -
на свети Климент, кои биле по големина
многу помали од соборната, но поубави
од неа со својата тркалезна и сферична
форма.</b> </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
На било кој начин тој се трудел
да ја отстрани рамнодушноста на Бугарите
кон божествените нешта, да ги собира,
привлечени од убавините на постројките,
и особено да ја ублажува жестокоста,
суровоста и грубоста на нивните срца
во богопознанието. И воопшто не е чудно
што тој се трудел да го измени мислите
на луѓето кон кроткост и човечност.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b> Калемење на дрвја</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
И бидејќи по целата
бугарска земја растеле диви дрвја и
недосувале благородни овошки, тој и го
подарил и ова добро, бидејќи пренел од
земјата на Грците секаков вид облагородени
дрвја и преку калемење ги направил
плодни дивите дрвја, за да ги воспита
луѓето, мислам ,и на тој начин да ги прифатат
соковите на добрината и да го принесуваат
како плод на бога исполнувањето на
Божјата волја, која единствено тој ја
сметал за храна на себе (Јован 4, 34). Така
тој целосно им бил корисен на душите и
се грижел на секој начин да ја прошири
црквата на Господа, не обрнувал никакво
внимание на телесните потреби и не го
сметал својот живот вреден по себе
според божествениот апостол , но бил
загрижен за спасението на другите.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
<b><br /></b>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><span style="color: black;"> </span>XXIV</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>Климентови чуда</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
69. Мали ли биле сведоштвата
дека бил сакан од Бога оној кој имал
таква љубов кон него и кој како син го
љубел небесниот татко? Сосема не. Но бог
го прославил и со дар да врши чуда. А
чујте сега на кој начин.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
70.Климент<b> се враќал од
Велика во Охрид</b> и за да види дали жителите
на земјата се силни во духот и дали се
потпираат на стравот од Бога како на
некаков жезол, исто така и за да остане
во смиреност и општење со Бога во својот
манастир , чија убавина ја сакал и за
кој тагувал кога се оддалечен на друго
место. Додека патувал, двајца парализирани,
од кои едниот освен тоа бил лишен и од
вид, што е најскап за сите, му излегле
пред очите и ја трогнале до тага неговата
премногу сочувствителна душа. Но, колку
што бил подготвен за сочувство, толку
бил склон и кон смирение. Дури , грижата
да остане скриен, кога прави чуда, била
поголема од желбата парализираните да
добијат исцелување. Затоа тој се обѕрнал
наоколу и кога не видел никого, ги упатил
очите кон небото, ги издигнал светите
раце за молитва (1 Тим. 2,8) и измолил
божествена помош. Со истите раце со кои
ја изведувал молитвата, тој се допрел
до парализираните тела и допирот станал
за нив спој и поврзување. И ете, според
кажаното од Исаија, секој еден од нив
скокнал како елен (Исаија 35, 6), иако пред
тоа бил не само куц и не
само еден дел од телото му бил оштетен, но целиот бил
неподвижен и со ништо не се одликувал
од земјата врз која лежел. И за слепиот
наскоро настанало исцелување и гледајќи
ја светлината, тој започнал со висок
глас да го велича Господа. Сепак чудото
не треба да остане целосно скриено за
човековите очи. Еден од слугите на
Светителот го видел. Потоа, кога Климент
забележал и разбрал дека тој бил невидлив
гледач и дека набљудувал, скриен во
ќелијата , негодувал против него, зашто извршил лошо дело, и со заплашување
му заповедал да не кажува никому за она
што се случило додека самиот тој Климент
е жив.<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Оставка пред
Симеон</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="mk-MK">71.</span><span lang="en-US">И
веќе </span><span lang="mk-MK">подгрбавен </span><span lang="en-US">од
старост и испразнет од работа, тој
одлучил да се откаже од епископи</span><span lang="mk-MK">јата</span><span lang="en-US">,
не затоа што бега</span><span lang="mk-MK">л</span><span lang="en-US">
и се </span><span lang="mk-MK">откажувал</span><span lang="en-US">
од службата во која светиот дух го
поставил да </span><span lang="mk-MK">ја </span><span lang="en-US">пасе
црквата на бог</span><span lang="mk-MK">а</span><span lang="en-US">
, но поради блажено и бого</span><span lang="mk-MK">вдахновена</span><span lang="en-US">
усрдност, бидејќи се плашел да не би
поради неговата немоќ да се вознемири
Божјото дело (Рим. 14, 20). И тој отишол кај
царот и му рекол: "Преблагочестиви
царе, додека телото ми </span><span lang="mk-MK">ги
издржуваше</span><span lang="en-US"> црковните
трудови и грижи кои се потешки од
државните, како </span><span lang="mk-MK">што </span><span lang="en-US">сум убеден ,мислев ако ја напушт</span><span lang="mk-MK">ам</span><span lang="en-US">
црквата на Бога, која </span><span lang="mk-MK">ти
</span><span lang="en-US">самиот ми </span><span lang="mk-MK">ја
</span><span lang="en-US">довери, служејќи </span><span lang="mk-MK">се
</span><span lang="en-US">со твојата власт како </span><span lang="mk-MK">со
</span><span lang="en-US">своја рака, дека тоа дело
е целосно </span><span lang="mk-MK">за </span><span lang="en-US">осуда
и не е достојно дури </span><span lang="mk-MK">ни
</span><span lang="en-US">за наемник, иако нему </span><span lang="mk-MK">му
</span><span lang="en-US">е </span><span lang="mk-MK">својствено</span><span lang="en-US">
да бега и да </span><span lang="mk-MK">ги остава
овците</span><span lang="en-US"> (</span><span lang="mk-MK">Јован</span><span lang="en-US">.
10, 12), кога волкот се приближува.</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">А каква основа
имам јас да го остав</span><span lang="mk-MK">ам</span><span lang="en-US">
Божјото стадо, кога не гледам никаков
волк? Затоа и не го напушти</span><span lang="mk-MK">в</span><span lang="en-US">
до овој м</span><span lang="mk-MK">иг</span><span lang="en-US">.
Бидејќи ти</span><span lang="mk-MK">е</span><span lang="en-US">
гледаат како старост</span><span lang="mk-MK">а</span><span lang="en-US">
ме потиснува и како многу големи</span><span lang="mk-MK">те</span><span lang="en-US">
</span><span lang="mk-MK">трудови</span><span lang="en-US"> ми
</span><span lang="mk-MK">ја </span><span lang="en-US">одзедоа
сета сила, погрижи се за црквата и постави
во домот на господа таков </span><span lang="mk-MK">служител</span><span lang="en-US">
кој има добра телесна и духовна сила и
е млад, за да </span><span lang="mk-MK">ги</span><span lang="en-US">
преземе врз себе црковн</span><span lang="mk-MK">ите
грижи </span><span lang="en-US"> . Исполни ми </span><span lang="mk-MK">ја
оваа </span><span lang="en-US"> последна желба! Дај
ми </span><span lang="mk-MK">ги</span><span lang="en-US"> овие
</span><span lang="mk-MK">малку</span><span lang="en-US"> де</span><span lang="mk-MK">нови
</span><span lang="en-US"> да </span><span lang="mk-MK">ги
</span><span lang="en-US">поминам во </span><span lang="mk-MK">р</span><span lang="en-US">азговор
со себе и со бог</span><span lang="mk-MK">а</span><span lang="en-US">!
За тоа манастирот ми е добро живеалиште.
Дозволи ми да умрам таму! Што имам јас
уште </span><span lang="mk-MK">заедничко </span><span lang="en-US">со
грижата, ко</span><span lang="mk-MK">ја</span><span lang="en-US">
има потреба од здраво тело? Ако сум слаб
за црковните гриж</span><span lang="mk-MK">и</span><span lang="en-US">,
</span><span lang="mk-MK">зошто да си го</span><span lang="en-US">
припиш</span><span lang="mk-MK">увам</span><span lang="en-US">
тоа достоинство? Павле </span><span lang="mk-MK">го</span><span lang="en-US">
нарекол епископството дело (1 Тим. З, 1),
од кое треба да се воздржи неспособни</span><span lang="mk-MK">от</span><span lang="en-US">
за работа. Ти нема да посак</span><span lang="mk-MK">аш</span><span lang="en-US">
да </span><span lang="mk-MK">ја</span><span lang="en-US"> видиш
црквата, која процвета повеќе од многу
други </span><span lang="mk-MK">под моја управа</span><span lang="en-US">,
повторно </span><span lang="mk-MK">овената </span><span lang="en-US">при
истото тоа управување. Но, како што
реков, задржи </span><span lang="mk-MK">ја нејзината
</span><span lang="en-US">убавина преку други
помлади и посилни, затоа што има голема
опасност да се </span><span lang="mk-MK">растројат
</span><span lang="en-US">работите </span><span lang="mk-MK">и</span><span lang="en-US">
поради мојата немоќ. "</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">72. Царот останал ужаснат
од ова неочекувано барање, бидејќи кога
ќе се чуе неочекуваното несаканото,тоа
ужаснува, и рекол: "Зошто го зборуваш
ова, оче?(патер) Како би можел јас да
гледам друг да седи на овој престол,
додека си жив? Како можам да го лишам
царството од тебе и од твоите архиерејски
благослови? Твоето заминување од
епископски престол е лошо предска<span lang="mk-MK">жување
</span>за моето симнување од царскиот
престол. Но ако сум го нажалил со нешто
твоето преподобие, ако сум згрешил
несвесно, бидејќи не знам да сум згрешил
во нешто, а ти, штедејќи не како татко,
не сакаш да го огласиш моето лошо држење
кон тебе и ја прикриваш вистинската
причина под изговор на немоќ , кажи, те
молам, јас сум подготвен да дадам отчет
и како син да ја излечам болката на
таткото. Ако пак немаш ништо, за кое не
обвинуваш, зошто сакаш да ги измачуваш
оние кои со ништо не те нажалиле? Не
можеш да го обвиниш ни свештенството
како непослушно и непокорно, зашто, како
што ги роди сите преку евангелието, ти
ги избра за себе и за бога, ниту можеш
да не обвиниш нас самите дека лесно
отстапуваме од твоите заповеди, и ништо
друго од твоите дела не заслужува
одрекување. Зошто тогаш дозволуваш
твоите деца да го жалат твоето повлекување
без причина? Но или потчини се, оче, или
во спротивно зборот ми е решителен: што
и да зборуваш, не ќе се потчинам, што и
да правиш, не ќе попуштам, бидејќи
заминувањето, мислам ,е дозволено само
за недостојните, а ти си по погоре од
секое достоинство. "</span></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>XXVI</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b><br />
</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Последни трудови</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">73. Старецот се склонил при овие зборови и без да додаде ништо
кон зборовите на царот за оставка, се
вратил во манастирот, но таму нашол дека
небесниот цар се согласува со неговата
намера. Истовремено со враќањето тој
се разболел. Бидејќи ја предосетил
смртта, поднел последен дар на бугарските
цркви и го додал кон триодот она што му
недостигало, зашто тогаш го завршил
оној дел, која се пее од новата недела
до Педесетница. Подосетливите нека си
изведат заклучок од ова каков би бил,
ако беше телесно здрав тој што дури и
при болест се измачуваше со активности.
Но всушност внатрешниот човек во него
се обновувал во толкава мера, во колкава
слабеел надворешниот(2 Кор. 4, 16) и тој
можел да каже, како Павле: "Кога сум
слаб, тогаш сум силен" (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 2 Кор. 12:10</a></i><i>Останувам со добра волја во: слабостите,
навредите, неволјите, прогонувањата,
притеснувањата заради Христа, зашто
кога сум слаб, тогаш сум силен</i>. )</span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div align="JUSTIFY" style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"> 74. Што уште? Тој си
направил завет, и тоа според каноните,
како за книгите кои ги напишал, така
исто и за својот имот, повеќе за имотот
на бога, преку кого имал сè и со кого
само се обидувал да се збогати како
мудриот трговец со прекрасен бисер (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Мт.13:45</a>”И пак, царството
небесно е слично и на трговец, кој бара
убави бисери</i>.), бидејќи малку се грижи
за школката. Откако го разделил сиот
свој имот на два дела, тој ја оставил
едната половина на епископијата, а
другата на манастирот, давајќи јасен
пример и во случајот како треба да се
заработува и како да се употребува
спечаленото и дека и едното и другото
се по божја промисла . Тој имал имот од
верни кнезови и цареви, кои впрочем не
би требало да отуѓуваат со откажување,
особено попростите по природа. И Господ
дал пример за тоа бидејќи не само што
не ја игнорирал познатата жена-мироносица,
но ја прифатил и ја поставил во Евангелието
(Мат. 26, 6-13). Не е можно некој да се откажал
од својот имот на друг попофален начин
отколку што тоа го направил големиот
Климент.</span></div>
</div>
<span lang="en-US">
</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b> XXVII</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b><br />
</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Смртта на Климент</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">75.Така живеел тој и така
го овенчал престолот кој му бил даден
од Бога . А откако поставил крај која
одговарал на почетокот, и покрив, кој
целосно бил во согласност со основата,
тој се преселил кај господа. Неговото
божествено тело, еднакво во чест на
неговата душа, како свето на свет начин
било опеано и очатено, иако помалку
отколку што заслужувал, но не и помалку
од можностите на оние кои го почестиле.
Тоа било погребано во времето на
бугарскиот цар Симеон на на 27 јули 6424
година (6424-5508=916 г) во манастирот, во гроб,
што тој сам со своите раце си го приготвил
од десната страна на предниот дел на
тремот.</span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: center;">
<span lang="en-US"><b><br /></b></span></div>
</div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b> XXVIII</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b><br />
</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Чуда кај гробот на
Климент</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">76. Но јас прескокнав не
малку докази за меѓусебното општење
меѓу душите на светителите. Пред неговата
смрт некои од неговите ученици виделе
на сон дека Кирил и Методиј дошле при
блажениот и му го прорекле крајот на
животот.</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">77. Но, изгледа дека тој тогаш се оддалечил од нас и го напуштил
овој живот, а неговата благодат не
престанала и останките на наставникот
и сега уште прават добрини бидејќи го
лекуваат секое страдање и секоја болест
(Мат. 10, 1). За кажаното сведочи оној човек
со исушени раце и нозе, кој дошол во
храмот, кога се извршувало божественото
свештенодејствие и нашол исцелување.
Присутните не знаеле кој е и од каде е
.Кога почнал да се заблагодариува за
своето исцелување, постојано повторувајќи
ја својата благодарност,ги подигнал
своите излекувани раце и со викотниците
дури почнал да станува досаден за оние
кои се наоѓале во храмот, тој бил запрашан
за причината на својата благодарствена
молитва и раскажал сè. И самиот тој бил
од Охрид и го поднесувал многу години
страдањето од оваа болест. Затоа, принуден
не помалку поради очајот, колку од
својата болест, одлучил да се поклони
на светиот гроб, та семоќниот преку
Христа Климент да му стане утеха. Влечејќи
се на раце и нозе, тој дошол до гробот
на преподобниот, потоа паднал во екстаза
и видел некој старец кој му ја допрел
косата и му заповедал да стане, а заедно
со зборовите во неговото тело настанала
бучава, како при судир на коски (<i><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Езек. 37:7</a>И јас почнав да пророкувам како што
ми беше заповедано. И додека проповедав
стана шушкање и помрднување, и коските
почнаа да се собираат.</i> ). Изгледало дека неговите
крајници се составувале и жилите му се
поправале за движење. Потоа, кога дошол
на себе, бил здрав, не бил веќе со исушени
раце, не бил веќе со исушени нозе,ја
немало повредата на телото. "И сега
ги кревам рацете кон оној кој ми ги
исправи, и стојам на нозете." Ова го
рекол тој, кој претходно бил фатен,
поливајќи од длабочината на своето срце
зборови на благодарност, а присутните
му пристапиле и го прославиле преподобниот
со благодарни зборови.</span></div>
</div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">78.Но, зошто е потребно
јас да набројувам овие работи? Кој не
знае на колку бесни и на колку настрадани
од други несреќи им е подарено избавување
од измачувачките страдања, штом ќе се
приближеле до неговиот гроб или само
откако ќе го повикале неговото име,
додека имале вера во себе, вистинската
силна помошничка? Затоа и Бугарите од
секоја возраст, вкусувајќи од благодатта
на Светителот, тешко е да се каже колку
голема усрдност пројавуваат при неговото
почитување, бидејќи секој принесува
според своите можности .</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US"></span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="text-align: center;">
<span lang="en-US"><b> </b></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span lang="en-US"><b> XXIX</b></span></div>
<br />
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b><br />
</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span lang="en-US"><b>Заклучок</b></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US"><br /></span></div>
<span lang="en-US">
</span>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">79. О, божествена и света
глава врз која духот си создаде
непоколебливо седиште! О, светило, што
водиш не само дење или само ноќе , а ноќе
и дење ни осветуваш со благодатни дарови!
Ако се бориме со искушенија и мракот на
искушенијата не завиткува како некоја
ноќ или ако се насладуваме на тишината
и се развеселуваме како од некаква
светлина, и во двата случаи ние се
удостојуваме со твоите благодатни
дарови. О, трубо, преку која не повика
Утешителот! О, добар пастиру , кој ја
пожртвува светата душа за нас, твоите
овци , и преку многу грижа ти собра стадо
на богот, насели ни на тревесто место -
објаснетите со твојот јазик списи, не
отхрани врз тивката вода на божественото
крштевање и не изведе на патеките на
правдата , за да правиме добри дела.
Преку тебе целата бугарска земја го
позна Бога! Ти сам ги снабди богато
црквите со песни и псалмопејанија, а
празниците ги објасни со поуки. Преку
тебе со житијата на светиите монасите
се напатствуваат кон аскетизам! Преку
тебе свештениците се учат да живеат во
согласност со каноните! О, земен ангел
и небесен човек! О, маслино, која со ништо
не е подолу од предодредената од пророкот
(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php"><i>MK
- Библијa 1999 - Ер. 11:16</i></a></span></div>
<span lang="en-US">
<i>‘Зелена маслинка со убаво растење,’
така те нарече Господ. А сега со голем
шум со пламен го гори нејзиното лисје,
изгорени се нејзините гранки. </i>), зашто си создал многу
повеќе синови на благочестието! О,
водачу на слепци, без разлика какво
слепило и раководство би имал некој во
предвид! О, ти, кој приготви на господа
избран народ, ревносен во добрите дела
<i>(<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Тит 2:14</a></i><i>Кој се даде Самиот Себе место нас, за
да нè избави од секакво</i> <i>беззаконие и да
очисти за Себе сопствен народ, кој Му
припаѓа, кој ревнува за добрите дела. </i>), кои тие ги видоа во
тебе!<br />
<br />
<br />
</span><br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span lang="en-US">80. Но се повеќе и повеќе
гледај во своето наследство, зашто сега
очигледно имаш повеќе и поголема сила
отколку кога беше жив. Изгони ја погубната
ерес која по твојата смрт во Христа
како заразна болест се вметнува среде
твојата паства и која ги распрснува и
ги погубува овците од стадото твое кое
што ти го зајакна, о свети и предобри
Пастиру! Зачувај не нас, твоите питомци,
незасегнати од варварските напади како
што не чуваш секогаш, <b>но особено сега
кога тагата е блиска, а немаме помошник,
кога скитскиот меч е натопен со бугарската
крв,</b> кога рацете на безбожниците ги
фрлиле труповите на твоите деца за храна
на небесните птици. Уништи ги овие раце
преку десната рака на Бога, кому ти си
му служел за да подариш мир на својот
народ, за да ти го славиме празникот во
целосна радост, прославувајќи го преку
тебе таткото и синот, и светиот дух,
едниот бог, кому му прилега секоја слава,
чест и поклонение сега, и секогаш и во
вечни векови. Амин.</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">_________________________________________________________________________________</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Кобожемниот автор на ова дело Теофилакт од Охрид (<b>1055-1107 г)</b> дури и да постоел ,никогаш не го видел Св.Климент .Како можел тој да напише:</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">„<b>58</b>. <b>А нас смирените и недостојните поради својата срдечна добрина тој не беше направил поблиски од другите и НИЕ СЕКОГАШ БЕВМЕ СО НЕГО, итн итн „ или пак „66.</b>Воопшто, Климент ни предал <b>НА НАС БУГАРИТЕ </b>се што се однесува на црквата и со кое се прославува споменот на бога и на светиите и со кое се допираат душите....итн итн„.</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Не знам навистина за што се водело сметка при пишувањето на апокрифите односно при нивното припишување на извесни автори .</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Можно ли е грчки свештеникили било кој Грк во 11-12 век да знае за <b>„Немци„</b>(N</span>emiitzoi) типично руско име за Германците ?<br />
<blockquote class="tr_bq">
41. <b>Војниците, жестоки луѓе , бидејќи биле Немци</b> кои и по природа поседуваат суровост која ја зголемиле и поради заповедта, г<b>и зеле светците, ги извеле надвор од градот и откако ги соблекле, почнале да ги влечат голи, и преку една постапка тие им предизвикале две зла: бесчестие и страдање од ледено студената магла, која секогаш лежи во крајдунавските земји</b>. </blockquote>
Кои се Скитите кои напаѓале (1080-1092г) на Ана Комнена (1083-1153г) а веројатно истите на Теофилакт ? Истите ли оние кои преживеале под исто име од времето на Херодот, 5 века пред нашата ера, истите со кои се борел Александар итн или некои други „Скити„.Името „Скити„ е разбирливо само на „словенски„ јазик ,оние кои не седат во место,номади кои скитаат.Белки Херодот не ги прашал за име,тоа е кобожем грчки назив за тоталниот антипод на „градските„ Атињани?<br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Овде тие се интерпретираат или како Унгарци ,Печенези(исчезнати од лицето на земјата),Руси и сл за да може Скитите без да се сетат власите да се напикаат во 10 век.Таа и става знак на еднаквост меѓу Скитите и Печенезите .Печенезите пак вели,имале ист турки јазик со <a href="http://vlib.iue.it/carrie/texts/carrie_books/paksoy-2/cam2.html" target="_blank">Куманите</a>.</span><br />
<br />
„Ана„ спомнува и Ишмаелити,„робови на пијанството ,виното и Дионис„ кои се под контрола на Дионис и Ерос и не се обрежани „ни во месо ни во страсти„.Врз овие Ишмаелити (односно Хагарени) ќе паднел гневот на Франките како што било „претскажано„ со уништувањето на виновата лоза од скакулци.Обрежани ли биле православните „Римјани„ака „Грци„ на Ана?Пиеле ли вино?Скакулците не го ни допреле житото-кое ги означувало „христијаните„ и од кое вино- вели таа-не се прави.Па како може ви се молам 4 века после <a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2013/01/blog-post_30.html" target="_blank">настанокот на мохамеданството односно исламот</a> сеуште да постојат „Ишмаелити„ кои претходно ги видовме и како <a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2013/01/blog-post_31.html" target="_blank">„Сарацени„</a> ?Сеуште нема Арапи?Неверојатно.<br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Europe_mediterranean_1190_cropped.jpg/634px-Europe_mediterranean_1190_cropped.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/56/Europe_mediterranean_1190_cropped.jpg/634px-Europe_mediterranean_1190_cropped.jpg" height="377" width="400" /></a></div>
<span lang="en-US"> Еден век подоцна,1190г</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">„Зачувај не нас, твоите питомци, незасегнати од варварските напади како што не чуваш секогаш, <b>но особено сега кога тагата е блиска, а немаме помошник, кога скитскиот меч е натопен со бугарската крв,</b> кога рацете на безбожниците ги фрлиле труповите на твоите деца за храна на небесните птици.„</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Кај Теофилакт и Ана Комнена Бугари=Словени .Нели се овие Бугари всушност простиот народ,кој зборувал на прост,груб недоделкан јазик на латински кажано- „volgare„ или „vulgare„.<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Folk" target="_blank">Етимологијата</a> на германското Volk англиското Folk тоа е еден ист збор.</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Скитиве современици на Теофилакт да не се истите Скити од времето на Климент?</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Скитите не биле до толку безбожни.Го обожавале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Zalmoxis" target="_blank">„Залмоксис</a>„-Ζάλμοξις преведено на „бугарски„ Замолчиш, или Салмолчиш (си молчи и толку).Тој бил божество и на „Гетите„ кои се и „Даки„ и се претци на „Готите„.Според Херодот,Замолчиш учел дека неговите поданици никогаш нема да умрат туку ќе заминат на место каде „вечно убаво ќе живеат„.</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US">Скитите според Херодот знаеле и да свират на гајда направена од<a href="http://en.wikisource.org/wiki/History_of_Herodotus/Book_4" target="_blank"> вулва од кобила</a> и се „најмлада од сите нации„(во времето на Херодот,значи 15-16 век).На сите имињата им завршувале на -чиш,Липочиш,Арпочиш,Колачиш, а кај Ана Комнена се викале,Борилус(ш) ,Германус(ш) <b>.Овие Борилуш и Германуш Ана ги нарекува „словенски варвари„.</b></span><br />
Како тоа „Ана Комнена„ нема поим ли за тоа што е „словенски„ јазик ако неколку века веќе тој бил и богослужбен јазик?Се разбира дека знае,дури и коментира како Голем Преслав го добил името на „варварски јазик„ од Мокрус до Самоил „последниот од бугарската династија како С( З)едекија на Еврејската„<br />
<blockquote class="tr_bq">
<span lang="en-US"><br /></span><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK - Библијa 1999 - 2 Цар. 25:7</a>Ги закла Седекиевите синови пред неговите очи, на Седекија му ги ископа очите, го окова во окови и го одведе во Вавилон. </blockquote>
Сега може ви е појасно од каде доминираат „ископаните очи„ во големата слика за „цар Самоил„.<br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US"><br /></span>
<span lang="en-US"><b><br /></b>
</span><br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span lang="en-US"><a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Plaosnik_i_ezero.jpg/800px-Plaosnik_i_ezero.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/74/Plaosnik_i_ezero.jpg/800px-Plaosnik_i_ezero.jpg" height="213" width="320" /></a></span></div>
<div style="text-align: center;">
<span lang="en-US">Црквата на Свети Климент на Плаошник„Свети Пантелејмон„.</span><br />
<span lang="en-US"><br /></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Што се однесува до житието,дали е можно авторот да не знаел дека Св.Кирил ги однел моштите на латинскиот папа Климент во Рим?Не само што нема ни еден збор за моштите туку наводно папата бил„<b>о</b><b style="text-align: justify;">ддалеку поразен од громот на славата на светците„ </b><span style="text-align: justify;">во времето кога нити тој бил папа а нити тие биле светци или свештеници ,Св.Кирил бил закопан во црквата на Св.Климент како „филозоф при филозофа„ и бил кобожем внесен да служи во „скинијата„ како мирјанин.„Новата чаша„ е веројатно „словенското писмо„.</span></div>
<div style="text-align: left;">
<b style="text-align: justify;"><br /></b></div>
<blockquote class="tr_bq">
<b style="text-align: justify;">„оној <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Clement_I" target="_blank">Климент</a> кој го придружувал Петар</b><span style="text-align: justify;">,</span><b style="text-align: justify;"> првиот од апостолите, и кој ја потчинил елинската мудрост на Христовата како слугинка на господарката</b><span style="text-align: justify;">.</span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;">И филозофот го примил филозофот, големиот учител го земал кај себе гласот на словото, наставникот на народите се преселил кај себе оној кој ги просветлил останатите народи со светлината на знаењето„</span></blockquote>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Зборот „папа„ како титула на римскиот патријарх кобожем бил во употреба некаде од 6 век (негде ќе најдете и 9,10 во англискиот јазик од 950 г) но црно на бело и официјално од 11 век ,поточно 1075 г кога папата Хилдебранд, Грегориј VII, кобожем ги диктирал своите <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Dictatus_papae" target="_blank">„Папски диктати„</a> каде стои дека оваа титула единствен на светот ја носи римскиот Понтифекс Максимус и дека оној кој не е во мир со римската црква ,не може да се нарече католик.</span></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Не само што кобожемниот Теофилакт пишува за штотуку воведената титула „папа„(по 1075г) и го нарекува и „пребожествен „ тогашниот римски патријарх туку е глув за решението на Екуменскиот совет од 17 јули 1054 г со кое римскиот патријарх (не папа) е анатемисан како еретик.Префрлањето на сегашноста во минатото и спомнувањето на некаква „ерес на Франките„ во 9 век е анахронизам парекселанс.</span><br />
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<span style="text-align: justify;">Спорното „филокве„ (светиот дух произлегува и од синот) потекнува од времето на римскиот патријарх Сергеј IV (1009-1012г) кога тој наводно го вметнува во „никенското кредо„ а нему му се спротивставува константинополскиот и екуменски патријарх Сергеј II (1001-1019 г)- познатата шизма на „двајцата Сергеевци„(ако и ова не е измислено според подоцнежен настан).Приказните за овој спор во времето на Кирил и Методиј,Фотиј Игнатиј, Михаил се смешни бидејќи </span><span style="text-align: justify;">не е можно</span><span style="text-align: justify;"> </span><span style="text-align: justify;">150 години „филоквето„ да не е проблем а наеднаш во 11 век да стане најголемата причина за раскол во црквата.</span></div>
<div style="text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<blockquote class="tr_bq">
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
„...мнозина им наштетиле на своите
души со изопачувањето воведено од
Франките , кои тврделе дека синот е роден
од Отецот, а Духот произлегува од Синот.„</blockquote>
<blockquote style="text-align: justify;">
И кога подигнале врева и се побуниле
против верните, тие рекле: "Зошто
вие уште премногу благонаклоно сте
расположени кон зборовите на Методиј,
кои се замирисани и мртви, а не се
приклучувате на живиот архиепископ и
не исповедате дека синот е роден од
таткото и духот потекнува од синот? "</blockquote>
</blockquote>
<div>
<b style="color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 15px; line-height: 21px; text-align: justify;"><br /></b></div>
<div style="text-align: left;">
<br />
<div>
<span style="text-align: justify;">Сергеј инаку е кобожем античкоримско„етруско „ име и значи „слуга„.</span></div>
<div>
<span style="text-align: justify;">"O,Голема е Ефеската Артемида„ бидејќи името Сергиус често кај античките римјани (римски генс, Сергии)е и библиско име (на римски конзул на Кипар преобратен од апостол Павле раскажано од докторот евангелист Лука),име на конзул од времето на Марк Аврелиј(161г) раскажано од докторот Гален),и еден од авторитетите кои придонеле кон создавањето на „природната историја„ на Плиниј Постариот(23-79 г).Прашање е кој од кого препишувал.</span><br />
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<span style="text-align: justify;">Сепак имињата на двајцата Сергеевци поверојатно доаѓаат од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Saints_Sergius_and_Bacchus" target="_blank">маченикот Сергеј </a>кој кобожем заедно со неговиот другар Бахус настрадал во времеето на „Галериј„(305-311) или можеби од името на Св .Сергеј од Кападокија(304г).</span><br />
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/49/Sergebac7thcentury.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/49/Sergebac7thcentury.jpg" height="214" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<span style="text-align: justify;">Сергеј и Бахус,кобожем геј светци,икона од 7 век</span></div>
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<span style="text-align: justify;">Сликата на пречекот на Кирил и Методиј во „Рим„ е опис на фреската од црквата на Св.Климент во Рим</span><br />
<span style="text-align: justify;"></span><br />
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;">„..откако ги земал со себе
сите свештеници и архиереите кои се
наоѓале таму ,излегол да ги пресретне
светците,при што ,според обичајот,пред
него бил носен знакот на крстот и преку
светењето на свеќниците ја искажувал
својата радост,а може да се каже и сјајот
на гостите кои доаѓаа, кои прославени
од прославениот сред светците Господ,... „</span></blockquote>
<span style="text-align: justify;">Од описов сфаќаме дека оној пред кого се носи знакот на крстот со големата тијара е папа.</span><br />
<span style="text-align: justify;">За жал ,авторот на ова дело не знаел латински инаку ќе прочитал дека на фреската е насликан погребот на папата Никола.</span><br />
<span style="text-align: justify;"><br /></span>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><a href="http://www.online-utility.org/image/ImageCache?file=6/6b/San_clemente_fresco.jpg/800px-San_clemente_fresco.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.online-utility.org/image/ImageCache?file=6/6b/San_clemente_fresco.jpg/800px-San_clemente_fresco.jpg" height="280" width="400" /></a></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;">Долу пишува :овде во(од) Ватикан го носи папата (скратено ПП) Никола со божествени химни и ароми го погребува.Прашање е кој кого погребува?Преводот на HUC како тоа ,него е бесмислен HUC=HIC и значи -овде." a vaticano" може да е „ од Ватикан„.Споредете со преводот на <a href="http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Gazetteer/Places/Europe/Italy/Lazio/Roma/Rome/_Texts/Lanciani/LANPAC/1_S.Clemente_fresco.html" target="_blank">Лакус куртиус</a> замен од овде.Тотална бесмислица.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Наивниот составувач на житието на Климент можел да ја види фреската,но бидејќи „тап „ за латинските букви,да си ја протолкува по свое.Свети Кирил и Методиј,лево го носат Свети Климент во мошти ама на нозе со голема папска тијара на главата(најстарата тијара е од 16 век).Оној со брадата и хало е Методиј а тој без халото е Св.Кирил.Папата Никола е веќе умрен а крајно десно седнатиот со книга е папата Адријан кој се радува на моштите (извонредно сочувани и во погон).Но оваа фреска може да означува нешто сосема друго,бидејќи папата Адријан има хало но нема тијара на главата, човекот кој го водат кобожемните „Кирил и Методиј„ веројатно е новиот папа.А новиот папа е кој? Најверојатно „антипапата„ Климент III.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Мене ми се чини вака.Новиот папа (Климент III) лево го носи и го закопува папата Никола а крајно десно е Св.Климент на тронот со отворена книга во раката.Светецот крајно лево со брада и другиот брадосан кои го држат новиот папа за рацете (од истокот бидејќи се брадосани) може да бидат Св.Кирил и Методиј,но само ако од деветти скокнат во 11 век.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Официјално,кобожем по смртта на папата Никола II(1059-1061г),во јули 1061 г (ќе забележите дека ова е многу блиску до времето на „големата шизма „ меѓу источната и западната црква) две групи се состанале да го одберат новиот Папа (односно римски патријарх бидејќи папа , скратено ПП е официјална титула дури по 1075г). Кардиналите на чело со Хилдебранд (подоцна Папа Григориј VII,кобожем реформаторот поверојатно- основач на Латинската црква во денешна смисла) го одбрале папата Александар II (1061-1073). Германските и ломбардските бискупи кои се противеле на „реформата„ се собрале во Базел и си одбрале друг Папа-Онориус II(1061-1072).</span><span style="text-align: justify;">.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">На 14 април 1062 силите на Александар II и Онориус II крваво се пресметале на улиците на Рим.Победиле „контрареформаторите„ и Онориус ја завзел „столицата на Св.Петар„.Германскиот крал <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Henry_IV,_Holy_Roman_Emperor" target="_blank">Хенри IV</a> требало да го реши спорот но и во Германија се случила револуција .Малолетното кралче било грабнато од моќниот архиепископ <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Anno_II_of_Cologne" target="_blank">Ано од Келн</a> и тој се инсталирал како владетел.Веднаш штом се инсталирал го прогласил реформаторскиот Александар II за „вистински„ римски патријарх (не „папа„).Но Онориус не се откажал и си се претставувал за папа се до смртта во 1072.Во 1073 нов папа на местото на Александар станал Хилдебранд како Грегориј VII а на местото „антипапа„ на Онориус нов „антипапа„ станал Климент III .</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Овие матни настани на „грегоријанските реформи„ за суверена власт на Папите кои ќе имаат ексклузивно право за поставуваат свештенство и борбата на папството со кралевите на „светатата </span><span style="text-align: justify;">(германска) </span><span style="text-align: justify;">римска империја„ кулминираат во 1085 кога папата Грегориј ги повикува Норманите во Рим да го спасат од пораснатиот Хенри IV и тие за да го направат ова кобожем <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sack_of_Rome_(1084)" target="_blank"> го уништуваат античкиот-раносредновековен Рим и го срамнуваат со земја</a> (се смета дека кобожем и црквата Св.Климент е запалена во процесов).Римјаните лути на Грегориј го бркаат и тој си заминува со Норманите на југ а нешто подоцна и умира.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Зошто е важно ова?Бидејќи траги од горење на затрупаниот дел од црквата Св.Климент кои ги „откриле„ наеднаш фрескосани,нема, може ли да си помислиме дека и остатокот заедно со „палењето на Рим„ е измислица?</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;">Човекот кој „ја открил„ затрупаната базилика со овие фрески е ирскиот доминикански фратар Џозеф Мулоли кој околу 1850 напишал и книга со опис на „откриеното„.Така тој овие фрески ги интерпретира на свој начин во кој папата Никола е претставен како младо голобрадо момче</span><span style="text-align: justify;">.</span><span style="text-align: justify;">Еве го описот на фреската од отец Мулоли.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;"><b>Погребот на Св.Kирил,апостол од Склавонија (Schiavonia).</b></span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;">Под елегантниот фриз кој ја затвора оваа голема фреска има натпис од кој се гледа дека донаторка е Марија Мацеларија „<b>Поради страв од Бога и лек за мојата душа</b>„.Едноставен јазик на вистинската вера.Еден друг натпис долу поподробно го објаснува предметот на сликата„<b>Тој овде се пренесува од Ватикан од Св.Кирил(?) во црквата на Св.Климент.(???-</b>дефинитивно<b> </b>не пишува така под фреската а каде пишува,не знам)</span> </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;">Тој овде има ауреол на главата,наметка на рамениците а од вратот е покриен со скапоцена драперија извезена со крстови.(<i>Свети Кирил ли</i>?)Кај главата и нозете има еден туриферариј кој сo десната рака мафта со кандило а во левата носи кутиче со аромат.Младич кој во тага ги крева рацете кон небото и постар припадник на клерот одат веднаш позади ковчегот.Потоа доаѓа папата помеѓу двајца бискупи.Пред него и од ауреолот на главата и од тажниот израз на лицето се гледа дека тоа е братот на починатиот,Св.Методиј.Двајцата браќа ги пренеле моштите на Св.Климент од Херсон во Рим и едниот од нив потоа мора да го положи во земја својот најсакан.Еден ѓакон на крајот го носи крстот на Папата а во средина на толпата се креваат два епископски крстови(<i>оние завитканите</i>) и три лабаруми или обесени знамиња(стандарди) со грчки крстови на врвот.Ова е најстарата слика во Рим со ваква форма на крст и <b>без сомнение</b> <b>ваквите крстови се воведени како потсетник на Константинопол</b> <b>и првата мисија на Св.Кирил која тргнала од овој град под императорот Михаил(</b>ма немој?<b>)</b>.Добро е забележлив и контрастот помеѓу ориенталните (источните) бискупи насликани со брада,и латинските попови кои се потполно избричени.Исто така е претставен папата на олтарот а пред него се мисалот и чашата од која само постољето е сочувано.Свртен со лице кон народот и раширени раце ги поздравува со следните зборови „Мир Божји нека биде секогаш со вас „(<b>Pax Domini sit semper vobiscum</b>).</span></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/11th_century_unknown_painters_-_St_Clement_celebrating_the_Mass_-_WGA19754.jpg/727px-11th_century_unknown_painters_-_St_Clement_celebrating_the_Mass_-_WGA19754.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/f/f4/11th_century_unknown_painters_-_St_Clement_celebrating_the_Mass_-_WGA19754.jpg/727px-11th_century_unknown_painters_-_St_Clement_celebrating_the_Mass_-_WGA19754.jpg" height="330" width="400" /></a></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.newadvent.org/images/01346adx.gif" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.newadvent.org/images/01346adx.gif" height="306" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;">Фреска од истиот автор(и) во истата базилика.Долу пишува:„ јас Бено од Рапиза со Марија(Марија Мацеларија),мојата жена, (pamore di et) за љубов Божја (веројатно) и на Свети Климент„</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;">Овие фрески се сликани кобожем на крајот на 11 век.Тогаш,о голема Артемидо,го имаме во игра и некој си <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Antipope_Clement_III" target="_blank">антипапа Климент III</a>(1080-1100 г) .Не само можеби туку со голема сигурност „беати Клеменс„ на сликава е антипапата бидејќи во времето на првиот Климент (96 г)под темелите на истава базилика немало ни светилиште на Митра.Тоа била обична куќа која му припаѓала на некој си Титус Флавиус (кој ако не ) КЛЕМЕНС.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;">Климент III бил осуден на <b>deletio et damnatio memoriae</b> што го објаснува затрупувањето на црквата која кобожем била изгорена од Норманите.Траги од горење, за жал, никаде не се пронајдени.По смртта од својата паства Климент III бил сметан за светец.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;">„Ватикан„ е непознат етруски збор .Наводно од етруски бог на првиот плач на новороденчето „ватиканус„ или „вагитанус„.Бебето кога ќе се родело почнувало да вика <b>„vagitus„</b> ,„ва,ва„ и така.Можеби од латинскиот збор <b>"vates"</b> -пророци. Од кога зборот Ватикан почнал да се употребува како топоним синоним за Латинската црква е прашање кое бара додатна проверка.Со „сигурност„ се тврди дека Ватикан е перманентно седиште на папите дури по враќањето на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Avignon_Papacy" target="_blank">„пленетото папство</a>„ од Авињон-Франција,а тоа е 14 век (1376г).Самото киднапирање на папството и неговиот пренос во Авињон исто така го направил некој папа <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pope_Clement_V" target="_blank">Климент V</a>,лош и поради тоа што ги уништил<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Knights_Templar" target="_blank"> Витезите темплари</a>.Нивните симболи и ритуали во 18 век ќе ги превземат<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Freemasonry" target="_blank"> масоните</a>.</span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<span style="text-align: justify;"><br /></span></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<span style="text-align: justify;"><a href="http://d1ezg6ep0f8pmf.cloudfront.net/images/slides/a2/3852-san-clemente-rome-mithraeum.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://d1ezg6ep0f8pmf.cloudfront.net/images/slides/a2/3852-san-clemente-rome-mithraeum.jpg" height="266" width="400" /></a></span></div>
Светилиште на Митра и официјално датирано во 2-4 век НЕ<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Лесно било се да се измеша.„Нумерацијата„ на папите е воведена во 18 век.Првиот зборник на тн „словенска библија„ е составен на крајот на 15 век.Дотогаш не постоела канонизирана „збирка на библиски книги„ а кирило-методиевите преводи (кобожем на глаголица) од „грчки„исто така никаде ги нема.</div>
<div style="text-align: justify;">
Фреските се наоѓаат во тн Долна базилика повторно откриена во 1818г а веројатно претходно затрупана или некористена поради „непријатни„ асоцијации.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://3.bp.blogspot.com/_71OM9lkGuVg/TSkSrfr2GGI/AAAAAAAAZgc/xbNJ3BM5P2o/s1600/5nef-E12-27.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="217" src="https://3.bp.blogspot.com/_71OM9lkGuVg/TSkSrfr2GGI/AAAAAAAAZgc/xbNJ3BM5P2o/s320/5nef-E12-27.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjcHS44_LR0FXUQE6tzYIFohs9lKt7L0BJAfdG4BT6cQI_q015Ed9PXS1LvKwpnEyUbYmSKOEjcj9ts2w6gj1dWKpX18BRATCmdxTugh8Nw1g7pIJF8D8XD5K7yH4YP_b9-Z1fBnebGtNHm/s1600/Sv.Kiril.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjcHS44_LR0FXUQE6tzYIFohs9lKt7L0BJAfdG4BT6cQI_q015Ed9PXS1LvKwpnEyUbYmSKOEjcj9ts2w6gj1dWKpX18BRATCmdxTugh8Nw1g7pIJF8D8XD5K7yH4YP_b9-Z1fBnebGtNHm/s320/Sv.Kiril.JPG" width="232" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
По најново,портрет на Св.Кирил(Константин Филозоф) </div>
<br /></div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-16827913837047050762013-01-31T03:36:00.000-08:002016-06-08T16:58:32.392-07:00„Сарацени„<div style="text-align: justify;">
<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Saracen" target="_blank">Википедиска варијанта</a></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
</div>
Во претходниот пост пишував за тоа како според средновековниот „библиски„ светоглед „Таткото на славјаните„- Аврам( АВ-РМ) со својата жена Царица (Сара-ШРХ) и со својата робинка Агар(Хагар,Хаџар) „породил „(РМ-родница,утерус) бројни и славни народи .<br />
<br />
Од<b> Ишмо-ал</b>-Исмаил потекнале Ишмаелитите, Исмаилити (Ишмо Ал-Ќе чуе Бог)<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: start;">
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">1</a> Господ се сети за Сбра како што рече, и стори за неа како што вети:</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">2</a> Сбра зачна и му роди на Авраама син, во неговата старост - во времето што Бог го означи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">3</a> Авраам му даде име Исак на синот, што му го роди Сбра.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">4</a> И по осум дни Авраам го обреза својот син Исак, како што Бог му нареди.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">5</a> А Авраам беше на сто години кога му се роди синот Исак.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> <b>Сбра рече: „Бог ме направи за потсмев</b>,<b> и секој што ќе го чуе ова, ќе ми се насмее.”</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> Уште додаде: „Кој би му рекол некогаш на Авраама: ‘Сбра ќе ти храни дете!’ Сепак му родив син во старост.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">8</a> Детето растеше и го одбија од градата. А во денот, кога го одбија Исака, Авраам даде голема гозба.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">9</a> <b>Сбра виде како синот на Египетката Агара, кого му го роди на Авраама, се поигрува со нејзиниот син Исак,</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">10</a> и му рече на Авраама: „Изгони ги слугинката и нејзиниот син, зашто синот на робинката не смее да биде наследник со мојот син - со Исака!”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">11</a> Тоа не му беше мило на Авраама, зашто и Исмаил беше негов син.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">12</a> Но Бог му рече на Авраама: „Да не ти е тешко заради детето и заради својата слугинка; послушај сè што ти вели Сбра, зашто Исаковото семе ќе го овековечи твоето име.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">13</a> И од синот на твојата слугинка, ќе издигнам голем народ, зашто е твој потомок.”</div>
</blockquote>
<div style="text-align: start;">
<br /></div>
<div style="text-align: start;">
А од Исак?Исакитите?Не .<br />
<br />
Исак значи “се смее„ односно поверојатно „се потсмева„-„за потсмев„ бидејќи е „од стара мајка дете„.</div>
<div style="text-align: start;">
<br /></div>
<div style="text-align: start;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: "sbl hebrew" , "david" , "narkisim" , "times new roman" , "ezra sil sr" , "frankruehl" , "microsoft sans serif" , "lucida grande"; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">י</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: "sbl hebrew" , "david" , "narkisim" , "times new roman" , "ezra sil sr" , "frankruehl" , "microsoft sans serif" , "lucida grande"; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">צ</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: "sbl hebrew" , "david" , "narkisim" , "times new roman" , "ezra sil sr" , "frankruehl" , "microsoft sans serif" , "lucida grande"; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ח</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: "sbl hebrew" , "david" , "narkisim" , "times new roman" , "ezra sil sr" , "frankruehl" , "microsoft sans serif" , "lucida grande"; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ק </span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: "sbl hebrew" , "david" , "narkisim" , "times new roman" , "ezra sil sr" , "frankruehl" , "microsoft sans serif" , "lucida grande"; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ЈЦХК</span></div>
<div style="text-align: start;">
<br /></div>
<div style="text-align: start;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div>
<br /></div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">1</a> По тие настани Бог го стави на проверка Авраама. Го повика: „Аврааме!” Тој одговори: „Еве ме!”</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">2</a> Бог продолжи: „Земи го својот син, својот единец Исак, кого го љубиш, и отиди во месноста <b>Морија</b> и принеси го таму како жртва паленица, на ридот што ќе ти го покажам.”</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">3</a> Утрото Авраам стана рано, му стави самар на ослето и ги поведе со себе, двајцата свои слуги и сина си Исака, откако пред тоа нацепи дрва за жртва паленица, и се запати кон местото што Бог му го означи.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">4</a> На третиот ден Авраам ги подигна очите и го виде местото оддалеку.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">5</a> Тогаш Авраам им рече на слугите: „Вие останете тука покрај ослето, а јас и детето ќе одиме горе да се поклониме, па ќе се вратиме при вас.”</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> Авраам ги зеде дрвата за жртвата паленица, ги натовари на сина си Исака, а во својата рака зеде оган за потпалување и нож. Така тргнаа двајцата заедно.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> Тогаш Исак му рече на татка си Авраама: „Татко!” „Еве ме, сине!” се јави тој. „Еве огнот и дрвата - пак рече синот - но каде е јагнето за жртвата паленица?”</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">8</a> „Бог Самиот ќе си предвиди за јагнето за жртвата паленица, сине мој!” одговори Авраам. И го продолжија патот.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">9</a> Стигнаа до местото за кое зборуваше Бог. Тогаш Авраам подигна жртвеник, ги нареди дрвата, го врза својот син Исака и го положи над цепениците на жртвеникот.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">10</a> Сега Авраам ја испружи раката и го зеде ножот, за да го заколе сина си.</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">11</a> <b>Но Господов ангел од небото го повика и рече: „Аврааме! Аврааме!” „Еве ме!” одговори тој.</b></div>
<div>
<b><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">12</a> „Не ја спуштај раката врз детето - рече - ниту му прави нешто! Еве, сега знам дека се боиш од Бога, зашто не го задржа од Мене ни својот син, својот единец.”</b></div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">13</a> Ги подигна Авраам очите и виде, и ете, зад него овен сплеткан со роговите во грмушка. Авраам отиде, го зеде овенот и го принесе во жртва сèпаленица место сина си.</div>
<div>
<b><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">14</a> Авраам му даде име на тоа место Јахве-Ире (Господ Промислува). Затоа се вели денес: „На Гората На Господовото Промислување.”</b></div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">15</a> Господовиот ангел го повика Авраама, од небото, по вторпат</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">16</a> и рече: „Се заколнувам Сам со Себеси, Господ вели: бидејќи го направи тоа и не го задржа од Мене својот син единец,</div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">17</a> <b>ќе го излеам Својот благослов на тебе и ќе го направам твоето потомство многубројно, како ѕвезди на небото и песок на морскиот брег! А твоите потомци ќе ги освојуваат вратите на своите непријатели.</b></div>
<div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php"><b></b></a><b><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">18</a> Бидејќи ја послуша Мојата заповед, сите народи на земјата ќе бидат благословени преку твоето потомство.”</b></div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Ова „сите народи на земјата„ е веројатно локално бидејќи Господ веројатно не се симнал добро да провери кој се' заостанал на земјата.Еве дури и при жртвувањето на Исака тој зборува преку ангел-портпарол.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Потомците на Исак во средновековниот светоглед (од мајка „царица„за да не бидат „за потсмев„) се наречени „Сарацени„ според името на Сара односно во превод „Царски народ„.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Во средновековните писанија ќе сретнете од Агара-Агарјани и од Сара-Сарацени.Од Агара поради Исмаил уште и Исмаелити.Но -нема да сретнете Исакити.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Овие називи (Сарацени, Агарјани и Исмаелити) во етно-религиозна смисла кобожем се синоними за муслимани и немуслимани од Арабија ,Африка итн и Арапи.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Грчки: Саракене,или Саракини.</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Codex_Vigilanus" target="_blank">Хрониката на Албелда</a>, од таканаречениот „Визиготски период на Шпанија„,10 век.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: center;">
<strong>Потекло на Сарацените , кои се познати</strong></div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<strong>82</strong>. <b>Самите Сарацени сметаат, дека потекнуваат од Сара, вистина е, дека Агарјаните се од Агара а Исмаелитите од Исмаел.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
Абрахам го роди Исмаел од Агара. Исмаел го роди Калдара. Калдар го роди Непти. Непти го роди Алхумеск. Алхумеск го роди Ексциба. Ексциб го роди Хамана. Хаман го роди Аутиса. Аутис го роди Атинана. Атинан го роди Махата. Махат го роди Низара. Низар го роди Мулдара. Мулдар го роди Хиндафа. Хиндаф го роди Мутирика. Мутирик го роди Хумеја. Хумеја го роди Кинана. Кинан го роди Мелика. Мелик го роди Фехира. Фехир го роди Галиба. Галиб го роди Хухеја. Хухеј го роди Мурра. Мурра го роди Келиба. Келиб го роди Кустеја. Кустех го роди Абдилмелеха. Абдил-мелех роди два сина Есцима и Абдисцемиса. Абдисцемис и Есцим се браќа. Есцим го родил Абделмуталиба. Абделмуталиб го роди Абдела. Абдел го родил Махомата, кој се смета за пророк.</div>
<div style="text-align: justify;">
Абдисцемис братот на Есцима го родил Хумеја. Хумеј го родил Абдилаза. Абдилаз го родил Акама. Акам го родил Мароана. Мароан го родил Абделмелика. Абделмелик го родил Исцема. Исцем го родил Мавија. Мавиј го родил Абдерахмана. Абдерахман го родил Махомета. Махомет го родил Алмундара.</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<strong>83</strong>. Овој Махомeт владеел во претходно спомнатата 901ва ера, во тоа време Оведското кралство беше управувано од името на Алфонсо. И така, заврши и да не се возвиши племето на Исмаелитите, милоста Господова е беспристрастна и наша должност е горенаведените да се прогонат преку морето: нивното кралство ќе биде завземено од оние кои веруваат во Христа. Амин.</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bb/Scribes_Codex_Vigilanus.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bb/Scribes_Codex_Vigilanus.jpg" height="218" width="400" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9d/UrracaSanchoRamiro.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/9d/UrracaSanchoRamiro.jpg" height="208" width="400" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Сликички од „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Codex_Vigilanus" target="_blank">Кодекс Вигиланус</a>„ кобожем од 976 г а напишаните текстови во него се</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
кобожем дела од 7-9 век .Во овој кодекс се запишани првите арапски цифри но и „житието„ на Мухамед.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br />
<strong><br /></strong>
<br />
<div style="text-align: center;">
<strong><strong>Објаснување за потеклото на
Готите</strong></strong></div>
<br />
<blockquote style="text-align: justify;">
84. Гог тоа и е народот на Готите.
<b>И така како што Исмаелитите ги родил
Исмаел, за што подоцна беше напишано во
зборовите на пророкот,“ сврти го својот
лик кон Исмаил„, народот на Готите се
именува во чест на Гог, кон чиј родослов
се приближуваме</b>. Оттука и ќе започнеме.
<b>И бидејќи народот на Готите доаѓа од
Магот</b> (<i>Мајн Гот </i>?) , како што вели хрониката на Готите
(хрониката на Исидор), Готите имаат
древно потекло,родословот започнува
од Магог, синот на Јафет, од кого и се
наречени, според последниот збор Гог,
согласно пророкот Езекиел такво е
неговото потекло . Книгата на поколенија
исто така потврдува, дека од Магог, синот
на Јафет, произлегле Готите и Готија, и
Скија исто така е наречена по името на
Магог.</blockquote>
<blockquote style="text-align: justify;">
85.И Сарацините ја завзедоа
земјата на Готите заради следните редови
во книгата Паритичино на пророкот
Езекиел: ”сину човечки! Сврти го своето
лице кон Исмаилтаните„, а го зборуваат
за нив следново: моќен народ ќе ти се
покори тебе,ќе те зголеми тебе,ќе те
укрепи тебе,и ќе го ставиш во својата
десна рака својот меч а во левата лак,за
да ги истребуваш народите и ќе го
свртиш своето лице и ќе паднеш пред
ликот огнен и ќе стапиш во земјата на
Гог и ќе бидат истребени од твојот меч
и ќе почнат да ти служат,станувајќи твои
поданици „</blockquote>
<blockquote style="text-align: justify;">
86.Сега овде да го завршиме
расказот. <b>Земјата на Гог,Шпанија се
наоѓа под власт на Готите а која
Исмаилитите поради гревовите на готскиот
народ ја нападнаа и ја предадоа на меч,</b>
освен тоа наложија и данок кој се плаќа
до денешен ден. Затоа реално истиот
пророк говори по втор пат за Исмаилитите
”<b>затоа што го оставивте Господа,ве
покорувам, и ве давам во рацете на Гога,
кој се враќа по пауза од 270 години</b>.” Да
се надеваме во нашиот Христос,<b> бидејќи
наскоро ќе завршат тие 270 години</b>, откако
е поробена Шпанија, непријателот ќе
биде избркан а светот на светатата
христова црква ќе се востанови, бидејќи
ќе дојде назначената година. Бидејќи
се оголени забите на Семоќниот,
непријателот често ќе го напушта
храброста, да се слави секогаш големата
католичка црква. Амин.</blockquote>
<br /></div>
Но што зборува човеков кога „Езекиел„ никогаш ништо не рекол за Исмаислитите,ниту за некакви 270 години. Еве.<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK - Библијa 1999 - Езек. 25:2</a></div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
”Човечки сине, сврти го своето лице кон Амоновите синови та пророкувај против нив!</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK - Библијa 1999 - Езек. 39:1</a></div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
А ти човечки сине, <b>пророкувај против Гога</b> и речи: ‘Господ Бог зборува вака: „<b>Еве Ме против тебе, Гоже, голем кнезу на Рош, Месех и Тувал</b>! </div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">2</a> Ќе те намамам и ќе те поведам, ќе те подигнам од крајниот север и ќе те доведам на Израелевите гори.</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">3</a> Ќе ти го избијам лакот од левата рака и ќе ги истурам стрелите од твојата десница.</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">4</a> На Израелевите гори ќе паднеш ти и сите твои чети и народите кои ќе бидат со тебе: те дадов за храна на грабливите птици на сè крилесто, и на ѕверовите.</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">5</a> Ќе паднеш на отворено поле, зашто Јас реков така - говори Господ Бог.</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> Ќе испратам оган на Магога и на <b>жителите на</b> <b>островите</b>, кои живеат безгрижно, и ќе знаат дека Јас Сум Господ.</div>
</div>
<div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> Моето свето име ќе го објавам среде Мојот Израелев народ, и не ќе оставам да се обесветува веќе Моето свето име! И сите народи ќе познаат дека Јас Сум Господ, Израелевиот Светец.</div>
</div>
</blockquote>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="3"></a><br />
<br />
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="4"></a>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Амонови Синови</b> а<b> не Исмаилити</b>.Амон-значи народ,мноштво.Ај ,бидејќи одел според„ книгата <b>Паритичино</b>„ односно тн<b> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Chronica_Prophetica" target="_blank">Chronica prophetica</a> </b>да видиме што вели таму.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
Излегува дека таму пишува дека <b>Сарацените самите само се фалат дека се од Сара</b> ,но тие се всушност од Агара и од Исмаил. <b>Наместо 270 имаме 170 години до бркањето на „Исмаелитите„од „Гог„ и воспоставувањето на големата католичка црква Христова</b> итн.Да спомнам и дека авторите се убедени дека во „Езекиел„ Израел =Шпанија .(полуостровот на Шпанците се нарекувал Ибериски т.е. Еврејски,денес -Пиринејски)</div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Па што народ биле тие „Сарацени„?Непознато.Арапи ли се?Персијци ли се („Персијците„ го завзеле Египет во 616 г)?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
„Сарацените„ во 714 г ја освојуваат Шпанија, но рамно сто години претходно „Персијците„ во здружени сили со „Евреите„ наводно (април 614 г)<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Siege_of_Jerusalem_(614)" target="_blank"> го освоиле „Ерусалим„</a> во кој дотогаш владееле „Византијците„.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<blockquote class="tr_bq">
<br />
<div style="text-align: justify;">
„Инвазијата на Сарацените
во Шпанија [се случила] на третиот ден
од идите на ноември, ера 752 [11 ноември,
714 НE] со Родерик како владетел меѓу
Готите, во третата година од царувањето
негово. Ние може да го утврдиме датумот
на нивната инвазија со сигурност бидејќи
<b>секој знае дека тие извршија инвазија
во третата година од владеењето на
Родерик.</b> Така што за да може да одредиме
која година било, ќе се консултираме со
<i><b>Хрониката на Готите</b></i>, каде што вели дека
<b>Витиза беше помазан во кралство на
осумнаесеттиот ден пред декемвриските
календи</b>, ера 752 [14 ноември, 714 CE], од кое
време 170 години поминаа до денес во <b>921
ера</b>,<b> седумнаесетта година од владеењето
на Алфонсо во Овиедо.</b> И ќе најдеме Мухамед
дека ќе биде во триесет и втората година
од царувањето свое во Кордоба.„</div>
</blockquote>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Палестинскиот „Ерусалим„ под власт на „Византијците„ не се викал баш „Ерусалим„. По неговото наводно разрушувале во 70 г НЕ се нарекол „<b>Елија Капитолина</b>„ веројатно „градот на Св.Илија„ а од „огромните„ христијански цркви кои наводно ги изградиле христијаните (римјаните,византијците итн) додека владееле со него нема ни камче а не па археолошки доказ.<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Пишан „извор „ за опсадата на Ерусалим во 614г е некој си <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Antiochus_Strategos" target="_blank">Антиох Стратег</a> според кој во градот Ерусалим биле убиени 60000 христијани и бил украден <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/True_Cross" target="_blank">„Вистинскиот крст„</a> (на кој бил распнат Исус).Тука ја имаме приказната за христијаните во улога на Христос, Евреите се разбира се играат себе а Персијците се во улогата на Пилат. За кој мој тогаш Персијците се мачеле да го освојат? Не е познато.Онака.<b>Истиот „Антиох Стратег„ Персијците ги нарекува „Халдеи„</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
"Тој рече дека тоа е
за уништувањето на Ерусалим,пленувањето
на Крстот, дрвото на животот, согорувањето
на светите цркви и нивното уништување,
фаќањето на патријархот Захарија,
истребувањето на свештениците, ѓаконите
и монасите, за народот, верниците во
Христос и за се што му се случи Ерусалим
и неговите жители од Вавилонците,
Персијците и Халдејците по наредба на
нивниот крал Хозрој“</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Во текстот постои и
директна идентификација на Персијците:</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<b> "А кога Халдејците наскоро ја видоа
казната на волшебникот, сите се збунија."</b></blockquote>
<br />
Значи <b>Асирци,Вавилонци,Персијци,Халдејци се едно и исто и измешано </b>во опсадата на Ерусалим во 614 г.<br />
<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Подоцна во 628 г Хераклиј го вратил крстот (или делче од него, не е баш јасно).Прво го донел во Константинопол ( Истамбул) а потоа пак го пратил во Ерусалим на 21 март 630г .<b>Но, во 632 г умрел Мухамед и сега Арапите(Сарацените ли?) му се втурнале на Ерусалим односно по нивно „ Ал Кудс-Ал Шариф„ и го освоиле во 638г.</b><br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Следните 400 години Ерусалим никому не му бил битен ,бидејќи таму кобожем Арапите си се бореле меѓусебно(<i>а за што?</i>), се до 1099г кога го освоиле крстоносците.<br />
<br />
<b>Двеста години подоцна во<i><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Chronicle_of_Alfonso_III" target="_blank"> Хрониките на Алфонсо III</a></i> повторно некакви „Халдејци„ ја напаѓаат Шпанија </b>.<br />
<br />
Било логично за средновековниот ум ако доаѓаат од северна Африка те од „<b>Магреб</b>„ земјата на волшебниците(<b>маго на шпански значи „волшебник „а рибо значи „брег „,значи или „волшебен брег„ или „брег на волшебниците„</b> ) тие да се античките <b>„Халдеи„ од 8-9 век ПНЕ </b> кои традиционално се поврзани со северозападниот брег на Персискиот залив .<br />
<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<b>Арап-Араб не е етнички назив</b> .Кобожем Мухамед ги самоидентификувал Арапите не во етничка туку во јазична смисла<b>.Сите што говорат арапски.</b>Според јазикот на кој бил напишан Куранот.Араб нема некоја надежна етимологија и има триста варијанти за значењето:„пустина„,„трговец„,„номад„ и сл.На библискиот иврит Араба те АРБ значи -<b style="font-family: Arial; letter-spacing: 1px; text-indent: 30px;"><span style="font-family: "times new roman"; font-size: large;">ארב -</span></b>Запад.<b>Проштавајте , но кому Арабија му е на Запад?</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<b><span style="font-family: "arial" , sans-serif;"><span style="font-size: x-small;">ВТОРОЗАКОНИЕ
- ПЕТТА КНИГА МОЈСЕЕВА </span></span><span style="font-family: "arial" , sans-serif;"><span style="font-size: x-small;">Глава 11 </span></span></b></blockquote>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">30</a> <b>Тие
гори се издигаат, како што знаете, отаде
Јордан, зад патот кон запад, во земјата
на Ханаанците, кои живеат во Араб, спроти
Галгал, покрај Дабот Море. </b></blockquote>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br />
Видете сега колкав итрец е македонскиот преведувач на библијата<br />
<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<b><a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ис. 21:13</a>Пророштво за Арабјаните. Почивате во
пустинските грмушници, дедански
каравани. </b></blockquote>
<br />
Какви <b>„грмушници„ се овие </b> кога тука убаво и насекаде си пишува во <b>ШУМИТЕ</b> на Арабија?<br />
Но во Арабија шуми-нема и никогаш немало, па мора да се снаоѓаме.<br />
<blockquote class="tr_bq">
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библија 1990 - Ис. 21:13</a>Пророштво за Арабија. - Во <b>гората</b>
арабиска ноќевајте, каравани
дедански.<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">BG
- Библия 1940 - Ис. 21:13</a>Наложеното за Арабия пророчество:<br />
Привечер
ще слезете в<b> гората </b>да пренощувате.<br />
О
дедански кервани.<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">BG
- "Цариградска" - Ис. 21:13</a>Пророчество за Аравия: -<br />
В<b> дъбравата</b>
на Аравия ще пренощувате,<br />
Дружина
Дедански.<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">BG
- "Синодален" - Ис. 21:13</a>Пророчество за Арабия. - В<b> гората</b>
Арабийска нощувайте, кервани
дедански.<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">SR
- Дан-Караџић - Ис. 21:13</a>Бреме арапској. По<b> шумама</b> у арапској
ноћиваћете, путници дедански!<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">RU
- Russian Bible - Ис. 21:13</a>Пророчество об Аравии. --В <b>лесу
</b>Аравийском ночуйте, караваны
Деданские!<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">EN
- King James - Isa. 21:13</a>The burden upon Arabia. In the <b>forest</b> in Arabia shall ye lodge, O
ye travelling companies of Dedanim. </blockquote>
<br />
<b>А кој бил па јазикот на Арабјаните?</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php" style="font-weight: bold;">MK - Библијa 1999 - Дела 2:11</a><span style="font-weight: bold;">Критјаните и Арабјаните: ги слушаме како зборуваат на нашите јазици, за големите Божјите дела.”</span></blockquote>
<span style="font-weight: bold;"><br /></span>
<span style="font-weight: bold;">Да не е Грчки?Латински?Не. „Делата апостолски„ се пишувани во средниот век кога „Арабјаните„ си раскажувале во Коранот за „божјите дела„ преведувајќи ги од „нашите јазици„.Затоа сите слушале на Арапски иако говорникот говорел кобожем „по галилејски„(арамејски,патем доволно блиски јазици).</span><br />
<br />
Се разбира дека и Арапите се „антички„.<a href="http://www.shsu.edu/~his_ncp/HeroArab.html" target="_blank">Ги опишал Херодот</a> под истото име (5 век пне) кој немал појма дека во приказната ќе се замешаат некои „Сарацени„,„Исмаелити„ или „Агарјани„.<br />
Но ренесансниот апокрифист Херодот никогаш не стапнал во Арабија.Ова е пустинска земја која до 19 век била отсечена од светот.Самото име на арапскиот полуостров е доцнежна литературна изислица.И самиот „арапски јазик„ јазикот на Коранот распространет во средниот век од Индија до Шпанија е варијанта на древноеврејскиот „иврит„.<br />
<br />
„Арапскиот„ јазик не е јазик на бедуинското племе <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Quraysh_tribe" target="_blank">Кореишити</a> во кое се родил Мухамед и кое кобожем владеело со Мека и Каба и кое можело да пишува единствено на песок туку е вештачки создаден божји јазик од некој семитски дијалект, не може да се посочи кој со точност, веројатно во некоја првобитна јудео-христијанска заедница во некој голем културен центар во Багдад (БОГ-ДАД ,даден од Бог) ,Константинопол, Каиро или Кордоба.Подоцна овој литературен јазик породил многу национални- „говорни„ јазици благодарение на големиот прилив на аџии од разни племиња во Мека и Медина кои ги слушале и толкувале зборовите на мулите кои го читале „светото писмо„.<br />
<br />
<b>Што е тоа Кореишит</b> (Кураиш-Коран-иш, во превод „читатели„ или од КРХ -потстрижани, монаси )?<br />
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - 1 Лет. 9:19</a><b>Салум, синот Кореев, син на Евијасаф,
син на Кореј, со своите браќа Кореевците
од нивните семејства, беа одговорни за
богослужбата; тие ги чуваа праговите
на Шаторот, додека нивните татковци го
чуваа влезот во Господовиот Стан. </b></blockquote>
<b>Кореевците</b> во Библијата го чуваат „Шаторот „и „Господовиот Стан„ а<b> Кореишитите </b>ја чувале <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Kaaba" target="_blank">Кааба</a>?<br />
<br />
Одрази во огледало почитувани. И фатаморгани.<br />
<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Да се вратиме на темата.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
-Има ли логика во 8 век Мухамеданите самите <b>себе да се нарекуваат „Сарацени</b>„ <b>според жената на библискиот Аврам</b> <b>кога веќе 100 години се Мухамедани , Куранот им е на арапски и сами себе кобожем се нарекуваат Арапи (па уште ако и Херодот знаел за Арапи, да не спомнуваме колку векови има) </b>?Не.<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
-Има ли логика монах во 8 век, кој живее на леб ,вода и „светите писанија„, да не знае дека некој кој си ставил себе си „библиско„ име веројатно ја почитува религијата во која грми „творецот на небото и земјата„ ?Не.<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Бит. 14:19</a></div>
Го благослови велејќи: „<b>Благословен
да биде Аврам, Од Сèвишниот Бог, Творец
на небото и земјата! </b><br />
<b><br /></b>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>-Која е таа религија?Еврејската?Се сметале ли Сарацените во 8 век себеси за Евреи?</b><br />
<br />
Кујзнае.<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Абрахам арапски<b> Ибрахим</b> е важен лик во Куранот.Муслиманите го сметаат за пророк и патријарх,архетип за перфектен муслиман.Курбанот кој го даваат муслиманите на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eid_al-Adha" target="_blank">Курбан Бајрам </a>секоја година е во чест на замената на жртвувањето на Исак со овен.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Муслиман пак можеби доаѓа од Муса-ел-мане „луѓе на божествениот Муса„ то ест Муса е Мојсеј „луѓе на божествениот Мојсеј„ или од ШЛМ-шалом-мир.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Во оваа смисла називите „муслиман„ ,„исмаилит„,„сарацен„ не укажуваат еднозначно на Мухамеданство.</b></div>
<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Бит. 22:13</a></div>
<div style="text-align: justify;">
Ги подигна Авраам очите и виде, и ете,
зад него овен сплеткан со роговите во
грмушка. Авраам отиде, го зеде овенот и
го принесе во жртва сèпаленица место
сина си. </div>
</blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Isaac_sarcifice_Pio_Christiano_Inv31648.jpg/506px-Isaac_sarcifice_Pio_Christiano_Inv31648.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/Isaac_sarcifice_Pio_Christiano_Inv31648.jpg/506px-Isaac_sarcifice_Pio_Christiano_Inv31648.jpg" height="320" width="270" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<i>Жртвувањето на Исак.Саркофаг на <a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f9/Tesoro_di_san_pietro%2C_sarcofago_di_giunio_basso.JPG" target="_blank">Јуниус Басус </a>,кобожем 4 век НЕ .</i></div>
<div style="text-align: center;">
<i>Се разбира повторно„откриен„ во 1597 г</i></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<b>Кога муслиманите станале Мухамедани?</b><br />
<br />
<br />
Тие се сеуште Сарацени и во10 и во 11 век ,Ана Комнена во тн „Алексијада„ пишува.<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Константин Опус ја
предводеше гардата, Антиох Македонците,
Александар Кавасила Тесалијците и
Татициус, во тоа време "Примицериус,
'[= началникот на домаќинството] Турците
од Охрид . Тој беше исклучително храбар,
и апсолутно бестрашен во битка, иако
не потекнуваше од слободен род, бидејќи
неговиот татко, кој беше<b> Сарацен</b>, во една експедиција падна
во рацете на Јован Комнен, дедото на
мојот татко,</blockquote>
....................<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Таму тој го остави
грофот, со прекар "<b>сараценот</b>", со
голем гарнизон и го освои самото место
на реката Вардар (напишано <span lang="mk-MK">Бардарес
а не Аксиос) </span>наречен Бела Црква(Аспрае
Еклесиае)</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
....................</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Одреден Франк, Петар
по име, наречен Кукупетар [* = Петар со
качулка], отишол да се поклони на Светиот
Гроб и откако доживеал многу нешта <b>во
рацете на Турците и Сарацените</b> кои ја
беа опустошиле Азија, се вратил во
својата земја со тешкотии. Но, тој бил
лут откако не успеал во својата цел и
сакал повторно да го преземе истото
патување. Сепак, тој видел дека не треба уште еднаш да патува сам до Светиот Гроб ,
за да не му се случат полоши работи, па
тој смислил итар план. Да проповеда во
сите латински земји дека "гласот на
Бог мене ми рече да им објавам на сите
Грофови во Франција дека сите тие треба
да ги напуштат своите домови и тргнат
да се поклонат на Светиот Гроб, и да
настојуваат сесрдно со рака и ум да се
избави Ерусалим од рацете на <b>Хагарените</b>
". </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
....................</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Кога Каспакс доаѓаше
од кај Јован Дука , еден Смирненец дојде
до него, обвинувајќи го<b> Сараценот </b>дека
украл од него пет стотини златни статери
. Каспакс им нареди да се донесе за
судење, но <b>Сириецот</b> кого го влечеа
помислил дека го водат на погубување и
во очај за својата сопствена безбедност
извадил нож и го зарил во утробата
Каспакс и се свртел па го повредил и
братот на Каспакс во бутот. Притоа
настанала страшна збрка па <b>Сараценот</b>
избегал, и сите мажи од флотата, како и
екипажот, како и, неорганизирано навалија
во градот ибезмилосно сите ги убија.</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
........................</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Тие ги опкружија неговите
ѕидови(на Ерусалим) и превземаа чести
напади врз нив и го опседнаа градот и
во рок од еден лунарен месец (27 дена )
тие го презедоа и убија многу од жителите
Евреи и Сарацени. Кога ги покорија и
никој не се спротивстави, тие едногласно
му ја дадоа врховната власт на Годфри
, и го нарекоа"крал".</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
.............</blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
И Франките наскоро ги
совладаа. Но, следниот ден кога
претходницата на непријателот ги фати
одзади, Латините беа истепани и бегаа
да спасат жива глава до Рамел.Грофот
Балдуин беше отсутен од битката бидејќи
побегна, не од кукавичлук, туку за да
преземе мерки за сопствената безбедност
и да се подготви армијата да се бори со
<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/File:Babylon,_1932.jpg" target="_blank">Вавилонците</a>. Вавилонците ги следеа и
го опсадија градот Рамел и гоосвоија
по кратка опсада. Многу од Латините
паднаа таму, но поголемиот број беа
испратени како робови во Вавилон. После
тоа целата Вавилонска армија се заврти
и побрза да ја опсадува Јафа. Бидејќи
таков е варварскиот обичај.</blockquote>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
<b>Значи сега се приклучија и Турците и Сиријците и Вавилонците на Сарацените и на веќе познатите Агарјани (Хагарени) ? </b>Ана Комнена става знак на еднаквост меѓу Сириецот и Сараценот кој украл 500 златни статери ,така што нема никаква забуна.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Гледаме дека ситуацијата сега е обратна крстоносците ги убиваат сите „Сарацени„ и „Евреи„ во Ерусалим кој бил под опсада во 1099г горе- долу како во 614г .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Вавилон„ не постои од 3 век пред нашата ера.Што е тоа „Вавилон„ па и со „принц Америмнес„ (веројатно некој Омер) на чело на Ана Комнена?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Чиниш се ова е реално па Франките =Латини се борат со библиските Вавилонци па уште и во „Рама„(Рамел).</b></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Ер. 31:15</a></div>
Господ зборува вака: „Чуј!<b> Во Рама</b> се
слуша ридање и горчлив плач: Рахела ги
оплачува своите синови, и не сака да се
утеши за децата зашто нив веќе ги нема.” </blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Навистина ли средновековниве биле толку „начитани„ и воспитани на антиката и библијата па се ни запишувале во алегорија или било обратно, куп современи поими биле расфрлани низ минатото?<br />
<br />
Кога тоа муслиманите станаа „мохамедани„?<br />
<br />
Веројатно дури по <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B5%D1%85%D0%BC%D0%B5%D0%B4_II" target="_blank">Мехмед Освојувачот</a> 1432-1481 г. распространувачот ка коранскиот ислам-религијата на апсолутно еднобожие. На кореишитски -„ислам„ значи вера а „муслим„-правоверен.<br />
<br />
Во првото издание на преводот на Коранот (<i>Алкоран</i>) на латински во Швајцарија во 1513 неговиот „автор„ Мухамед се нарекува Принц на Сарацените:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.e-rara.ch/bau_1/image/view/59471?w=1200" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.e-rara.ch/bau_1/image/view/59471?w=1200" height="640" width="418" /></a></div>
<br />
<br />
<h5 class="western">
<span style="font-family: "arial" , sans-serif;">Machumatis,
saracenorum principis, eiusque successorum vitae ac doctrina ipseque
Alcoran</span></h5>
<br />
<br />
Ова значи дека секогаш кога ќе сретнете „мохамедани„ и „мохамеданство„ пред 15 век се работи за анахронизам и подоцнежен апокриф под маска на оригинален „стар„ текст.Ова важи и за житието на Константин Филозоф заедно со неговите „цитати„ од Коранот во кобожем 9 век.<br />
<br />
Подоцна кога христијаните увиделе дека во Коранот нема ништо посебно „соблазително„ неговото преведување и печатење за католиците на Западот е забрането од папата <a href="http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%90%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80_VII" target="_blank">Александар VII(</a>1655-1667).Но ова не помогнало многу.Коранот продолжил да се преведува и печати на европските јазици.<br />
<br /></div>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-33635871315644264892013-01-30T06:48:00.000-08:002013-01-30T23:58:43.298-08:00Б,В или можеби А<div style="text-align: justify;">
Одамна по главава ми се мота нешто што не сакам да си го признаам.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Си замислував дека одело вака.За оформување на некаков нов литературен јазик, во предисториското минато (пред 10 век НЕ), неговиот творец (творци ) кој стекнал(е) знаење на туѓ јазик , имајќи ги предвид особеностите на сопствениот говорен јазик и познавајќи некаква „народна „ ортографија и уште неколку туѓи јазици и ортографии, создава(ат) особена азбука , правопис и граматички правила па придржувајќи се на смисленото , преведуваат веќе пишани текстови од туѓи јазици или создава(ат) оригинални дела . (Го имам на ум Константин Филозоф)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
До овде се е во ред.Проблемот е што понатаму. Ако знаеме дека неписменоста на населението се до 19-20 век била прилично голема (не може ни да си замислите колку голема) останува впечатокот дека напишаното служи за употреба на мал круг писмени луѓе.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Што прават писмените со напишаното? Го читаат,се разбира.И потоа што?Ако се црковни лица тие им го читаат или прераскажуваат на верниците (бидејќи се работи за „свети„ текстови„) или самите составуваат верско-световни поуки со кои ги советуваат неписмените маси (и потоа ги запишуваат -или не).</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Подоцна,увидувајќи дека сам човек е за никаде , писмениот се труди да описмени одреден круг луѓе за да му се олесни работата при преведувањето или препишувањето (на пример на „светите„ текстови од туѓ јазик). Се формира тн „школа„ која ја посетуваат одреден број ученици кои подоцна треба самите да станат учители итн.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Самото пишување и препишување не може да биде со стапче на вода или песок или кал или восок, бидејќи тоа <b>не е трајно и може да служи само за подука или <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Noli_turbare_circulos_meos!" target="_blank">размислување</a> </b>(на пример како песокот на Архимед-Ноли обсекро истум дистурбаре).<br />
<b><br /></b>
<b>За нешто поопипливо потребен е прибор,писалка, мастило и хартија папирус или пергамент (или чекан , длето и мермер, камен, дрво и сл)</b>.Сето ова е потрошен материјал.Мастилото се троши а восокот, пергаментот и папирусот евентуално може да се избелат па повторно да се пишува на нив , т.н .„палимпсест„ (пали-пак,псао-гребам) иако пергаментот (кој и најтешко се произведува) се покажал најпогоден за ваква рециклажа.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значи самиот материјал за пишување бил тешко достапен доколку не си вешт за самиот да си го направиш.За поголеми количини од истиот и полесна достапност потребно е организирано производство и одреден приход кој ќе овозможи набавка на истиот од производителот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да го оставиме ова и да се вратиме на создавањето на литературниот јазик.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Литературниот јазик не е исто што и говорниот.Литературен јазик е јазик на кој е создадена одредена литература (едно или повеќе дела).</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Доколку сте вешт може да си измислите свој јазик и на него да си напишете книги.Подоцна своето дело ќе го поделите со други кои ќе ги обучите да го читаат.Дури ,може да ги научите и да го зборуваат.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Што е тоа што ми е тешко да си го признаам?</div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Дека сите „антички„ (ненационални) литературни јазици се настанати на ист начин.Не со некаква огромна вештина на преточувањето на говорниот јазик во литературен и запазување на говорните особености и држење до непишаните лингвистички „правила„ на говорниот јазик, туку со измислување на сопствен јазик и воведување на сопствени правила.</b><br />
<b><br /></b>
<b>Најважното:потоа литературниот јазик е наметнат како говорен јазик (колку што можело) или во комбинација со него настанал нов говорен јазик.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>„Сопствените правила„ повеќе ги диктирала фантазијата и ерудицијата на измислувачот отколку реалната „состојба на терен„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Друго, првобитната намена на пишувањето гарантирано не била во образовни цели.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Се работело за маѓија.Прво се пишувале знаци.Знаците имале „магична моќ„.Потоа се цртале слики на предмети и поими. На крајот се бележеле гласовите поодделно или како слогови.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Нема некој кој не може да се сети како во прво му било тешко буквите да ги поврзе за да прочита збор со одредено значење. Истиот пат го минувало човештвото.За ова е неопходна интелигенција и вежба.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Затоа е неверојатно 1600 години пред нашава ера ,во Микена ,да се запишувале слогови (освен тоа е неверојатно и Микенците тоа време да ги носеле традиционални <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Fustanella" target="_blank">фустанели</a>-<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/File:NAMA_Tablette_7671.jpg" target="_blank">илустрација</a> или елаборирана ткаена облека во разни бои + накит,слика подолу).</b><br />
<b><br /></b>
<b>На пример кобожем Микенците 1600 години ПНЕ името на Посејдон го запишале како „По-се-да-о„,или на Дионис „Ди-во-ни-со„ или пак Пајан „Па-ја-во„ и сл.Тоа се глупости и досетки на современите „стручњаци„.Како можела да „исчезне„ микенската цивилизација и повторно на истото место да се достигне дури во доцниот среден век?(-16 па +16 века ) Тоа почитувани, не било можно на овој свет.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://art103fall2009.pbworks.com/f/woman-painting.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://art103fall2009.pbworks.com/f/woman-painting.jpg" width="311" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Забележете го накитот на рацете на Микенката.Да не се рубини?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Првата буква во арапско-хебрејскиот е А-АЛ(А)ЕФ ,и тоа значи Б-БИК.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d8/Early_Aramaic_character_-_Alaph.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d8/Early_Aramaic_character_-_Alaph.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Втората буква е Б-БЕТ и значи К-КУЌА</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a4/Early_Aramaic_character_-_Beth.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a4/Early_Aramaic_character_-_Beth.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Чисто шпекулативно.Не личи ли повеќе А на куќа а Б на бик?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Илустрација на „арамејски„</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Aleph.svg/20px-Aleph.svg.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Aleph.svg/20px-Aleph.svg.png" /></a>-А</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Beth.svg/20px-Beth.svg.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/04/Beth.svg/20px-Beth.svg.png" /></a>-Б</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
При позајмувањето се е испревртено.Ако сум примитивец буквата А како знак за „јас„,„куќа„,„мајка„ можам да ја разберам.Бик-не можам.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Со помош на оваа азбука (алеф-бет,сетете се на англиското- alphabet) , на кобожем древниот семитски јазик тн хебрејски или уште „иврит„ (современиот хебрејски- „иврит„ на кој се зборува во Израел е создаден во 20 век а древниот иврит кобожем престанал да се зборува во 2 век НЕ и потоа останал само како богослужбен јазик) е создаден (исто кобожем ) најстариот литературен извор на античкиот „иврит „ а тоа е „<b>Песната на Дебора„ (Судии 5)</b>.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Каков Хомер почитувани,нејзиното создавање се датира четири-пет века порано (12 век пред нашата ера иако и „античките извори„ тврдат дека Хомер живеел во времето на <b>Тројанската војна</b> исто датирана во 12 век ПНЕ ).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Но тоа едноставно не е можно бидејќи во „Песната на Дебора„ се спомнуваат запрежни коли со тркала, технолошко- техничко достугнување на средниот век кога имало(и каде) патишта и тешко е замисливо нивното користење во палестинската пустина 12 века пред нашава ера.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Ако не ви е јасно од каде доаѓа зборот „иврит„<b style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;">עִבְרִית</b> не се сомневајте дека ова се должи на мешаницата помеѓу буквите „Б„ и „В„. „иврит„=„ибрит„ .„ибри„ или „ха-ибри„ тоа се по нашки „евреи„ но и Ибери и Иберија а тоа е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Iberian_Peninsula" target="_blank">„античката„ Шпанија.</a> Но кобожем името Иберија го смислиле античко-грчките географи и патеписци.А што им значело ?На грчки и латински не значело ништо.Но на „иврит„ значело „земја на преселените„ бидејќи „евер„-„ивер„,„ибер„ -„евреин„ значи „преселен„(доселен).<b>А од каде или каде се преселувале преселнициве?Од Грција?Од Африка? Од Европа ?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Името Шпанија-Spania, España или Espanha </b>во среден век се однесувало само на муслиманските територии на Иберискиот полуостров.Подоцна (крај на 12 век) се проширило на целиот полуостров.Претпоставувам дека ова име има арапски корен.„Хишбаам„ на акидо-асиро-персиско-вавилонски-„<b><a href="http://www.sbl-site.org/assets/pdfs/9781589835962.pdf" target="_blank">изобилство</a></b>„.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
„Херодот„ во својата историја не ја спомнува ни Азија, ни Јудеја, ни Израел.Ништо необично.Евреите си живееле во Шпанија.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Муслимано-арабо-берберите наречени (или кои себе се нарекувале) „Саракини„ подоцна преправено во „Сарацени„и живееле во Африка , во 711г, ја освоиле Кордоба во Шпанија се сретнале со Евреите и Христијаните-Готи.(ГТ -ГД-Господ ,божји луѓе).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Бидејќи Евреите немале приказни за пророкот Исус -Еис(ша)а, тие во Коранот се додадени можеби и под влијание на „готските„ евангелија, додуша сосема смешно од денешна гледна точка. Кога не би било вака и Коранот би бил напишан на Истокот каде кобожем Исус одел , зборувал и умрел (Ерусалим веќе бил освоен ова време) не би постоела шанса Сарацените (сами се нарекувале така?) при составувањето на Коранот да направат вакви крупни грешки во чекори , како на пример дека Марија (Богородица) е сестра на Аврам или дека двојникот на Исус настрадал на крстот а тој самиот како алахов пророк одлетал жив на небото низ некој поширок оџак.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<blockquote class="tr_bq">
<b><span style="font-family: Tahoma;"> </span>[Марјам,Марија 19:28] "О сестро
на Харун,ниту татко ти беше зол човек
ниту мајка ти беше блудница!"</b></blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<b> [Марјам 19:34] Ова е
Еиса(Исус), синот на Марјам; вистински
факт, во кој тие се сомневаат.</b></blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Додуша,сосема е смешно било кој сериозен составувач (<i>самиот Мухамед бил неписмен,тој кобожем го диктирал она кое Алах преку ангелот Џабраил-Габриел цели 23 години ,од 609 до 632 г ,му го пренесувал а други го запишувале</i>) на Коранот да правел вакви вратоломии со светиве писанија.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Бидејќи Арапите сериозно се сметале за учени луѓе ваквата мешаница за 7 век од нашава ера е необична доколку навистина јудео-христијаните имале пропишан канон или „собрани дела„ на светите списи кои се сметале за канонски.Во житието на Константин Филозоф читаме дека учените муслимани (<i>Агарјани,Сарацени</i>) полемизираат со Св.Кирил :</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Еден од нив, (советник)на
Каганот, кој ја знаеше сета злоба на
Сарацените, го праша Филозофот:<b> "Кажи
ми, госту, зошто вие не го признавате
Мухамеда? Тој многу го пофалил Христос во своите книги,
велејќи дека е роден од девица, сестра
на Мојсеј, пророк голем, кој воскреснуваше
мртви и ги исцелуваше сите болести со
голема моќ ".</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Филозофот нему му
одговори: "Дозволете ни да расудиме
Кагану.Кажи ми: ако Мухамед е пророк,
тогаш како можеме да му веруваме на
Даниел? Тој кажа: "Пред (да се јави)
Христос ќе се прекинат сите виденија и
пророштва. <b>"Овој се јави после Христа,
како тој може да биде пророк?Ако го
наречеме пророк, тогаш Даниел ќе
го отфрлиме. "</b></div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Не само што Филозофот не се возбудува од произнесеното дека Марија е сестра на старозаветниот Мојсеј -Муса (<i>брат на Арон-Харун</i>) тој тоа воопшто не се труди да го одрече. Само му спори на Мухамед дека е пророк бидејќи пророштвата престанале пред Христос а Мухамед како пророк се јавил по него.Тој исклучиво си одговара на прашањето зошто христијаните не го почитуваат Мухамеда како пророк.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Во времето кога бил напишан Коранот муслиманите се сеуште условно земено христијанска секта со претстава дека божественото слово се воплотило преку Марија:</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
[A/Имран ,<i>семејството на Имран</i> 3:47] Таа рече,
“Господе! Како ќе родам дете кога ни
еден маж не ме допрел?” Тој рече, “Така
Алах создава се што ќе посака, кога ќе
посака нешто,<b>Тој само вели ‘нека биде’
- и тоа веднаш се случува.” </b></div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
[A/Имран 3:52] Така кога
Еиса (<i>Иса-Исус</i> ) ја виде нивната недоверба
рече, “Кој ќе ми биде помошник (кон) Алах?”
Учениците рекоа, “Ние сме приврзаници
на религијата на Алах ,ние веруваме во
Алах , и ти си сведок дека сме
Муслимани (<i>покорни на Бог</i>).” </div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Се разбира разликата е во тоа што тие не веруваат во „светата троица„ во која не верувале многу христијани и се слични на<b> јаковитите, т.е. </b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Monophysitism" target="_blank"><b>монофизити</b> </a>кои веруваат во една природа на Христос.За муслиманите Иса имал само божествена природа и не е човек.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Самиот збор Муслим -Ислам потекнува од триконсонантниот<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Semitic_root" target="_blank"> корен</a> <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/S-L-M" target="_blank">ШЛМ</a> (Шин,Ламед,Мем) од кој потекнуваат многу зборови во арапскиот и еврејскиот јазик.На пример еврејското <b>„шалом„-мир</b>. Интересното кај семитските јазици е што од еден корен од согласки со ставање различни самогласки добивате различни зборови.Бидејќи во античкиот иврит се запишувале само согласките може да си замислите што се можело да излезе од прочитаното.Корените во еврејскиот најчесто се со три согласки но неретко се и со две а има и со четири.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEia5GD67wDAOzo9ITLlJdXLRN6zhROLwi_0q95NmEfudEBeob4ohSO4A65ytcMpEQZqmahL9yyUCF3dNr1YIyfhBXPgPg3s6_DNinK0t1A7pHgXzS4hv2zqyQDKASXnwoZaLtDBzW27S6mY/s1600/blaue_europe.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="292" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEia5GD67wDAOzo9ITLlJdXLRN6zhROLwi_0q95NmEfudEBeob4ohSO4A65ytcMpEQZqmahL9yyUCF3dNr1YIyfhBXPgPg3s6_DNinK0t1A7pHgXzS4hv2zqyQDKASXnwoZaLtDBzW27S6mY/s400/blaue_europe.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Интересно е да се провери научно-технолошкиот развој на 7 век запишан во Коранот</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Како се палел оган во 7 век НЕ?</b></div>
<blockquote class="tr_bq">
<br />
<div style="text-align: justify;">
[Вакиах,<i>настан</i> 56:71] Па што е
вашето мислење во врска со огнот, кој
го палите?</div>
<div style="text-align: justify;">
[Вакиах 56:72] Дали вие,го
направивте неговото дрво, или тоа сум
јас кој го создал?</div>
<div style="text-align: justify;">
[Вакиах 56:73] Јас го
создадов како потсетник на пеколот и
како алатка за патниците во пустината.</div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Со триење дрвени стапчиња.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Како се казнувале прељубниците ?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
[Нор ,<i>Светлина</i> 24:2] На прељубницата и прељубникот
– да се казни секој еден од нив со сто
удари со камшик и да не им се смилувате во религијата на Алах, ако веруваме
во Алах и Судниот Ден, и група на верници треба да сведочи на нивната казна.</div>
</blockquote>
<h4 class="western">
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-weight: normal;">[Нор 24:6] А оние кои го
обвинуваат своите сопруги и немаат
сведоци освен сопствените тврдења - за
такво сведоштво тој носи сведоштво
четири пати (<i>четири сведоци</i>) во името
на Алах дека е вистинито.</span></div>
</blockquote>
</h4>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
[Ахзаб<i>,кланови,родови</i> 33:59] О пророку!
Нареди им на вашите жени и вашите ќерки
и жени на муслиманите да ги покријат
своите лица со дел од своите облеки, за
да бидат признати и не бидат малтретирани,и
Аллах често простува, милослив е.
(<i>Должност е на жените да се покријат
правилно</i>.)</div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Жестоките казни и покривањето на жените е доказ за претходно многу силно развиениот неконтролиран еротизам кој бил предизвикувач на разни полови болести (божја казна).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Каква е Земјата?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
[Заријат, <i>Расфрлачи</i> 51:47] И го имаме
изградено небото со раце , а тоа сме ние
кои го дадовме просторот.<br />
[Заријат 51:48] И Ние ја
направивме земјата како основа, <b>колку
добро ја постеливме</b>!</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
[Заријат 51:49] и Ние ги
создадовме сите нешта во парови, така
што ќе може се размислувате за нив.</blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Земјата е постелена како прекривка ,таа е тепих.(во 7 век)</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Што е месечината?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
[Тарик,<i>Ноќен гостин</i> 86:2] А сте разбрале
што е ноќниот гостин ?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
[Тарик 86:3] Многу светла
сјајна ѕвезда!</div>
</blockquote>
Ноќниот гостин е ѕвезда?Проштавајте ама нели Арапите беа стручни за астрологија? Додека ваму пред нашата ера филозофираат дека месечината е темна и сјае само поради сонцето овде во 7 век таа е „ѕвездата- ноќен гостин„?<br />
<br />
<b>За што служат планините?</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
[Нахл-<i>Пчела</i>16:15]
и тој ги постави планините како сидро
во земјата, така што таа не може да се
тресе заедно со вас, и потоци и патишта
за да го најдете правецот.</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
За да не се тресе тепихот-земја, планините служат како тегови.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Зошто се направени пирамидите?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
[Момин-<i>Верник</i> 40:36] И рече Фираун (<i>Фараонот</i>), "О Аман! Изградив
висока палата за мене, за да можам да
стигнам до патиштата ". </div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<div style="text-align: justify;">
[Момин
40:37] "Патиштата на небото, со цел да
се загледам во Богот на Муса(<i>Мојсеј</i>) - и
навистина сметам дека тој е лажго",
ова е начинот на кој злоделата на Фираун
беа направени навидум добри за него, и
тој беше запрен од патот ,и злобниот
план на Фираун беше предодреден да биде
урнат.</div>
</div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
За фараонот да го види лицето на Богот на Мојсеј.<br />
<br />
<b>Закон (</b><i>малку ги има во Коранот</i>) <b>во врска со прогласувањето на жената за мајка а потоа земање нова жена и водење љубов со „мајката„.</b><br />
<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
[Муџадила-<i>Онаа која се жалеше </i>58:3] А оние меѓу вас кои ги прогласија
своите жени за свои мајки, а потоа
сакаат пак да се вратат на работата за
која тие ги изговориле толку голем збор,
мора да ослободат еден роб пред да се
допрат еден со друг, тоа е она што ви се
препорачува и Аллах е свесен за вашите
дела. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
[Муџадила
58:4] Значи оној кој не може да најде роб,
мора да пости два последователни месеци
пред да се допрат еден со друг, и оној
кој не може дури ни да пости, тогаш мора
да се нахранат шеесет сиромашните ,
ова е со цел да се задржи довербата во
Аллах и Неговиот Благороден Гласник, и
овие се границите на Аллах, и за неверниците
е болна казна.</div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Која казна?</div>
<br />
<b>Како казнувал фараонот?</b><br />
<br />
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<blockquote class="tr_bq">
[Фаџр,<i>Зора</i> 89:10]
И со Фираун, кој имаше обичај да распнува.</blockquote>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Распнувал на крст.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>Во целиот Коран не се спомнува ни тркало ,ни кола, ни кочија но се спомнува железо,бакар и панцири.</b></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Спомнувањето на панцири и рубини укажува на заклучувањњето на составувањето на ова „Читање„ (тоа значи „коран„ во буквален превод) дури по 14 век.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Зошто?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Рубинот не е многу привлечен кога е необработен а обработката на скапоцените камења е чедо на 14 век.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Ruby_cristal.jpg/430px-Ruby_cristal.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/0/0d/Ruby_cristal.jpg/430px-Ruby_cristal.jpg" width="229" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Природен рубин-бах</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f0/Ruby_gem.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="275" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f0/Ruby_gem.JPG" width="320" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
Обработен природен рубин-нешто сосема поинакво.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
На крајот,во Коранот нема политеисти во смисла на поклоници на разни еленистичколатински богови.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Во коранот ги има следните секти: Муслимани,Евреи,<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sabaeans" target="_blank">Сабејани</a>(изумрени пред нашата ера) , потомци на библиската кралица од Саба,Шиба,обожувачи на оган и политеисти(идолатристи)</div>
<blockquote class="tr_bq">
<br />
[Хаџ,<i>Аџилак</i> 22:17] Навистина
муслиманите и Евреите, и Сабејани, и
христијаните и обожувачите на огнот и
политеистите - навистина Аллах ќе одлучи
помеѓу сите нив на денот на Воскресението,
навистина Аллах сведочи за сите нешта.</blockquote>
<br />
Кои се тие „политеисти„?<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
[Ниса,<i>Жени</i> 4:51] Не гледате
оние кои добиле дел од книгата, дека
веруваат во идоли и ѓаволот, и за
неверниците велат дека тие се поправо
водени од муслиманите?</blockquote>
<br />
Политеисти се оние кои почитуваат само дел од „книгата„-веројатно се работи за дел од библијата.<br />
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-26381383499113969652013-01-28T04:33:00.000-08:002016-06-02T14:35:38.683-07:00За античките пистолероси<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Aristotle_Altemps_Inv8575.jpg/220px-Aristotle_Altemps_Inv8575.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/ae/Aristotle_Altemps_Inv8575.jpg/220px-Aristotle_Altemps_Inv8575.jpg" /></a></div>
<div class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Се подразбира дека на сите ви е познато оти античкиот пиштол се нарекувал <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Sling_(weapon)" target="_blank">чатал</a>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Читајќи го Аристотела и неговото дело <b><a href="http://www.sacred-texts.com/cla/ari/oth/oth19.htm" target="_blank">„За Небесата„ </a></b>открив дека „Аристотел„ во 4 век ПНЕ видел некој човек што ракувал со пиштол.А бидејќи не се разбирал добро во овие работи си извел од виденото сопствени „филозофско-физички„ заклучоци.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Имено, вака вели во книга 2,глава 7 на погоре спомнатото дело</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<b>„Имаме пример со проектилите, имено , додека се движат тие се толку снажно исфрлени (<i>испукани? м.з</i>) така што оловните топчиња (<i>куршуми? м.з</i>.) се стопени а ако тие се стопени тогаш и околниот воздух мора да претрпел слично влијание (<i>се запалил? ,м.з.</i>).„ </b></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://i530.photobucket.com/albums/dd346/cram304/PollosPistoleros.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://i530.photobucket.com/albums/dd346/cram304/PollosPistoleros.jpg" height="213" width="320" /></a></div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
<b>Додека проектилите (<i>куршумите?,м.з</i>) СЕ ТОПАТ поради нивното движење низ воздухот, кој се претвора во оган поради придвижувањето предизвикано од нивното движење, горните тела се носени од подвижна сфера, така што иако тие самите не се испукани сепак воздухот под сферата на кружно движечкото тело неопходно се загрева од неговото движење а особено во оној дел на кој сонцето е закачено за него.„</b></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Немам намера да проверувам и да се смеам на тоа во кој дел било „закачено„ сонцето , доволно е што сфатив дека сета оваа „филозофија„ за движењето на „небеските кристални сфери„ е смислена дури по измислувањето на огненото оружје.(Александар можеби носел и пиштол во тангата).</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тешко е веројатно дека некој може да стопи оловен куршум со негово „испукување„ од антички чатал.Освен Голијат ,не е опишано во „античките медицински книги„ дека некој настрадал од рана од олово исфрлено од чатал , односно од „оловен желад„ (<b>glandes plumbae</b>)- како што го нарекувале „античките„ .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php"><span lang="en-US">49</span></a><span lang="en-US"> Давид
посегна со раката во торбата, извади
камче од неа, и го фрли од праќката. И го
погоди Филистеецот во челото; <b>камчето
му се закачи во челото,</b> и тој падна ничкум
на земјата</span> .</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">50</a> Така
Давид со камче и праќка го победи
Филистеецот: го удри Филистеецот и го
уби, а немаше меч во раката.</blockquote>
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="50"></a><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Денес не уверуваат дека ова било <b>„фантазија на Аристотел„</b>(дека оловото може да се стопи од снажно триење со воздухот). И Аристотел не бил единствен.Вака на пример „фантазирал„ „Девствениот костен„ ака <b>Публиус Виргилиус Маро</b> во својата Енеида:</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<blockquote>
<br />
<span style="color: black;"><span lang="en-US">LXXV. With broidered scarf of Spanish crimson, stood</span></span><span style="color: black;"> A comely youth, young Arcens was his name,</span><span style="color: black;"> Sent by his father, from Symaethus' flood,</span><span style="color: black;"> And nurtured in his mother's grove, he came,</span><span style="color: black;"> Where, rich and kind, Palicus' altars flame.</span><span style="color: black;"> His lance laid by, thrice whirling round his head</span><span style="color: black;"> The whistling thong, Mezentius took his aim.</span><span style="color: black;"> <b> Clean through his temples hissed the molten lead,</b></span><span style="color: black;"><b>And prostrate in the dust, the gallant youth lay dead.</b></span></blockquote>
Во слободен превод<br />
<br />
<blockquote>
<b>„НИЗ неговото чело чисто прочрчори стопеното олово<br />и тој се спружи во правта,галантниот младич лежеше мртов„</b></blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Извинете мој штован читателе ама да можеше со чатал затегнат со рака да се пројде „низ чело„ кому ќе му требаа пиштоли?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Додека библискиот Колозов бил повнимателен па камчето „се закачило„ во челото,„Девствениот„ бил похрабар па му го протнал „стопеното олово„ низ челото.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Самата деформација на оловото не може да се случи никако освен со негово исфрлање со моќно експлозивно полнење.Дури ни барутот за ова не бил способен <a href="http://firearmshistory.blogspot.com/2010/06/bullets-basics.html" target="_blank">па до 18 век </a> куршумите (за пиштол) од чисто олово сосема одговарале.Нивното исфрлање од употреба поради деформација се случило подоцна, кога како иницијално експлозивно полнење почнале да се користат помоќни средства па оловните куршуми се деформирале и на крајот или останувале во цевката или патувале по лоша траекторија.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
За стопено олово од триење со воздухот немам намера ни да разговарам.Оловото се топи на температура од 327,5 C а за да се стопи „во воздух„ треба веројатно да биде исфрлено со суперсонична брзина.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Завршувам со цитат од ренесансниот апокрифист со прекар<b> „Правилно заклучуваш„ или на грчки „Аристотел„:</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
„ доволно кажавме за ова „</blockquote>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-63662060873962575702013-01-21T05:07:00.005-08:002013-01-29T04:51:22.101-08:00РИМЈАНИ = СЛАВЈАНИ<br />
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Бит. 17:5</a></div>
<div style="text-align: justify;">
и повеќе нема да се викаш Аврам (Висок
Татко), туку името ќе ти биде Авраам
(Татко на Множество), зашто те поставувам
за татко на многу народи. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> Ќе
те направам многу плоден; <b>ќе произведам
народи од тебе и цареви ќе произлезат
од тебе</b>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> Го
склучив Својот Завет меѓу Мене и тебе
и твоето потомство, после тебе - Свој
вечен Завет за векови:<b> Јас ќе ви бидам
Бог тебе и на твоето потомство, после
тебе.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">8</a> Ви
ја давам, тебе и на твоето потомство
после тебе, <b>земјата, во која престојуваш
како придојденец, целата Ханаанска
Земја, во вечна сопственост, а Јас ќе им
бидам Бог</b>.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">9</a> Уште
Бог му рече на Авраама: „А ти чувај го
Мојот Завет - ти и твоето потомство по
тебе низ сите родови.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">10</a> А
ова е Мојот Завет, со тебе и со твоето
потомство после тебе, што треба да го
чувате: секое машко меѓу вас нека биде
обрезано.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">11</a> Обрезувајте
се и тоа нека е знак на Заветот меѓу Мене
и вас.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">12</a><b> Секое
машко среде вас, низ вашите поколенија,
кога ќе наполни осум дена, нека биде
обрезано, како она што е родено во вашиот
дом, така и она што е купено со сребро
од некој странец, кој не е од вашата крв.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">13</a> <b>Да,
и родениот во твојот дом и купениот со
сребро треба да биде обрезан! Така Мојот
Завет на вашите тела ќе остане вечен
Завет.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">14</a> Машкото
што не ќе биде обрезано, нека биде
истребено од својот род: зашто го нарушило
Мојот Завет.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">15</a> После
Бог му рече на Авраама: <b>„На твојата жена
Сара не и е повеќе името Сара: името ќе
и биде Сбра.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">16</a> Ќе
ја благословам неа и ќе ти дадам син од
неа; ќе излеам благослов врз неа и <b>ќе
стане мајка на многу народи; цареви на
народи ќе произлезат од неа.”</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">17</a> Авраам
падна ничкум и се насмеа и рече во себеси:
„<b>Зар може да му се роди дете на оној,
кој има сто години? Зар Сбра ќе раѓа во
деведесеттата година?”</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">18</a> Авраам
му рече на Бога: „<b>Нека поживее Исмаил
пред Тебе!”</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php"></a><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">19</a> <b>А
Бог рече: „Сепак твојата жена Сбра ќе
ти роди син; дај му име Исак.</b> Својот Завет
ќе го склучам со него; вечен Завет со
него и со неговото потомство после него.</div>
</blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="8"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="9"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="10"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="11"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="12"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="13"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="14"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="15"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="16"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="17"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="18"></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="19"></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
АБ - РМ ТАТКО -СЛАВЕН</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
Не толку „висок„(на пример над метро и осумдесет), колку„славен„ -еминентен татко.Јидиш-АВ-РУМ</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div align="CENTER" style="line-height: 0.5cm; margin-bottom: 0cm;">
<span style="color: black;"> <span style="font-family: Tahoma;"><span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;">א
ב ר ם</span></span></span></div>
<div align="CENTER" style="line-height: 0.5cm; margin-bottom: 0cm;">
<span style="color: black;"><span style="font-family: Tahoma;"><span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><br /></span></span></span></div>
<div align="CENTER" style="margin-bottom: 0cm;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande; line-height: 0.5cm;">АБ-Р(Х)(Е)М-ТАТКО ШТО РАЃА (РЕМ-</span><span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 18.890625px;">רחם-утерус -родница)</span></span></div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: right;">
<span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: -webkit-xxx-large; line-height: 18.890625px; text-align: -webkit-center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: right;">
<span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: -webkit-xxx-large; line-height: 18.890625px; text-align: -webkit-center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: -webkit-xxx-large; line-height: 18.890625px; text-align: -webkit-center;">א ב ר</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ח</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ם</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Ќе те направам многу плоден; <b>ќе произведам народи од тебе и цареви ќе произлезат од тебе</b>.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Значи ќе е плоден како родницата.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Во врска со Сара ,не знам од каде во македонскиов превод го извадија СБРА?</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ש</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ר</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">י</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">-ШР-Ј(А) ЦР-ЈА -ЦАРИЦА МОЈА</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<a href="http://www.behindthename.com/support/transcribe.php?type=MH,HB&target=S%5E%5Earah" target="_blank"><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ש</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ר</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ח-</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ШРХ(Е)</span></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
ЦРЕ-ЦАРИЦА</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Значи Сара од лична царица на Аврам станала Царица на Утерусот-РЕМ од кого ќе се родат народите.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
РОМУЛ-РЕМ /РУМ-РЕМ,Рим,Романија,Румелија итн.<br />
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
Кога Аврам го слуша ова го прашува Бога не само како ќе роди многу народи човек на 100 и жена на 90 години но и дека се надева дека Исмаил ќе поживее.Исмаил е син на робинката Агара(Хагар) кого таа го родила од Аврама бидејќи Сара била јалова.Рабинистичките коментатори тврдат дека Хагар била фараонска ќерка која фараонот и ја дал на хагар за робинка додека таа била во неговиот ХАРЕМ.<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Harem" target="_blank"> ХАРЕМ(ХАРАМ)=ХРАМ</a> срамно,свето,забрането место,знате она „Арам да ти е „ те „неалал„.Алал -халал значи „дозволено„.</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">י</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ש</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">מ</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ע</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">א</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ל </span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">Ј(И)ШМО-АЛ-</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ЌЕ ЧУЕ БОГ</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;"><br /></span></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;">Бог прво одговара дека на Аврам ќе му се роди Исак(насмеан) а за Исмаила вели:</span></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;"><br /></span></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;"><br /></span></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">י</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">צ</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ח</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; font-size: 48px; line-height: 19.1875px; text-align: center;">ק-</span><span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">Ј(И)ЦХ(Е)К(Г)</span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">20</a> Те
послушав и за Исмаила. Еве го благословувам:
ќе го направам плоден и ќе го размножам
многу; дванаесет кнезови ќе произлезат
од него и голем народ ќе направам од
него. </blockquote>
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php" style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">21</a><span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;"> Но
ќе го држам Својот Завет со Исак, кого
ќе ти го роди Сбра, догодина во ова
време.”</span><br />
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">
</span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">22</a> Кога
го заврши разговорот со него, Бог замина
од кај Авраама.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">23</a> Потоа
Авраам ги зеде: својот син Исмаил и сите
кои беа родени во неговиот дом и сите
што ги купи со сребро - сите машки домашни
- и ги обреза во истиот ден, како што Бог
му рече.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">24</a> <b>Авраам
имаше деведесет и девет години кога се
обреза,</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">25</a><b> а
неговиот син Исмаил имаше тринаесет
години кога го обреза.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">26</a> Така
во истиот ден беа обрезани Авраам и
неговиот син Исмаил;</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php"></a><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">27</a> и
сите машки во неговиот дом, како родените
во неговата куќа, така и купените со
сребро од странци - сите беа обрезани
заедно со него.</div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
</div>
<br />
<a href="http://www.blogger.com/blogger.g?blogID=8079724501764586425" name="23"></a>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;">Освен што најпрво лично Бог (од името ЕЛ ШДЈ,</span></span><span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;">שדד-ШДД -уништувач значи<b> Бог Уништувач </b>или од </span><span style="background-color: white; font-family: arial, sans-serif; font-size: 13px; white-space: nowrap;"><b>שד-гради</b> ,те <b>Бог Доител</b> се сеќавате дека<b> волчицата кобожем ги ДОЕЛА Ромул и Рем</b> </span><span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px;">) му најавува на Аврама за раѓањето на Исак, малку подоцна тоа го прават тројца „намерници„(две-три приказни споени една по друга) меѓу кои е и Господ кого Аврам (сега заменето со Авраам) чудесно го препознава.</span></div>
<span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.1875px;"></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;"><br /></span></span></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;">Аврам кампува со шаторите во близината на Содом .Бидејќи во човековата историја не постои друг град уништен на начинот на кој се уништени Содом и Гомор претпоставуваме дека се работи за уништувањето на Херкуланум и Помпеи.Значи Авраам кампува во Италија.</span></span></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;"><br /></span></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">16</a> Луѓето
станаа и тргнаа кон Содом. Авраам тргна
со нив, за да ги испрати.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">17</a> Господ
рече: „Зар да го кријам од Авраама она
што ќе го сторам,</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">18</a> кога
од Авраама ќе стане голем и броен народ,
и во него ќе бидат благословени сите
народи на земјата?</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">19</a> Зашто
Јас го познавам него, тој ќе ги поучува
своите деца и својот дом после него како
да одат по Господовиот пат и да прават
она што е праведно и добро, така да може
Господ да го исполни она што му го вети
на Авраама.”</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">20</a> Тогаш
Господ продолжи: „Голема е викотница
против Содом и Гомор, бидејќи нивниот
грев е претежок.</div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php"></a><a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">21</a> Ќе
слезам долу да видам дали прават навистина
така, како што вели тужбата што стигна
до мене. Сакам да разгледам.”</div>
</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">Значи тужбата за развратот во Содом „стигнала„ до Господа па тој се преправил во човек и со уште двајца дошол да разгледа што е работава.Не можел ли од горе да погледне?</span><br />
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span>
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;">Парафразирано приказнава оди вака</span><br />
<span style="background-color: #f9f9f9; font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px; text-align: center;"><br /></span>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-family: SBL Hebrew, David, Narkisim, Times New Roman, Ezra SIL SR, FrankRuehl, Microsoft Sans Serif, Lucida Grande;"><span style="line-height: 19.1875px;">Таткото на Славјаните (Римјани)</span></span><span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px;"> </span><span style="font-family: 'SBL Hebrew', David, Narkisim, 'Times New Roman', 'Ezra SIL SR', FrankRuehl, 'Microsoft Sans Serif', 'Lucida Grande'; line-height: 19.1875px;"> кампува покрај Помпеи (или Херкуланум) во Италија.Претходно дошол од Египет (Африка но можеби Сицилија, или Шпанија ).Господ Уништител (кој ќе го срамни со земја Помпеи) му најавува дека ќе стане цар на многу народи а жена му царица.Аврам нема свои деца од царицата но има од робинката Агар (Египетка те Шпанка или Сицилијанка) син Исмаил.Од Исмаила ќе потекнат Исмаелитите те муслиманите.Од синот кој ќе го најави Господ Уништител (или Доител) Исак-Насмеан ќе потекнат сите други славјански (римски) народи.Тие мора сите да бидат обрежани како знак дека со Господ Уништител склучиле завет.</span><br />
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: left;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-17580045709203133192013-01-17T06:23:00.001-08:002016-06-02T16:54:17.101-07:00Паганскиот „Прогресивец„<div style="text-align: justify;">
Прокопиј од Цезареа (палестинска) е кобожем историчар од 6 век . Пишувал на„ чист класичен атички старогрчки„ во времето на императорот Јустинијан.<br />
<br />
Неговото „дело„ од 8 книги за „војните на Јустинијан„ се препишувало 10 века и прв пат е испечатено во 16 век а неговото попознато дело наречено Анекдота (Тајна историја) е ненадејно откриено во 18 век и веднаш испечатено.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Прогресивецот„ е тешко да се вкалапи во „античките„ а не е баш ни за во „византиските„ Грци-историчари.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
По бегло читање на неговите„ војни„ и „тајната историја„ не можам да не ги прокоментирам следните бисери.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Иако „Прокопиј„ е Палестинец (од центарот на центарот) тој е малку чуден „Христијанин„.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.lifeintheholyland.com/images/matsonsr/Caesarea,_section_within_south_Crusader_wall,_mat03974sr.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.lifeintheholyland.com/images/matsonsr/Caesarea,_section_within_south_Crusader_wall,_mat03974sr.jpg" height="277" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Палестинска Цезарија во 1938</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Israel_Byzantine_5c.jpg/505px-Israel_Byzantine_5c.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/c/c3/Israel_Byzantine_5c.jpg/505px-Israel_Byzantine_5c.jpg" height="400" width="336" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-„Прокопиј„ тврди дека во „ромејската „ војска имало преку 1000 војници со „аријанска„ вера, повеќето од кои варвари-Ерули кои живееле над Истер (можеби Дунав). Јустинијан ги исклучил од „светите сакраменти„ (венчавка,крштевање и сл) и други тајни христијански церемонии сите кои не се „православни Христијани„. На „Аријаниве„ најмногу им тежело што не можат да си ги крстат децата на Велигден или да ги попрскаат со света вода или „други работи што се практикувале на тој празник„. Аријаните се налутиле и решиле да го убијат некој си Соломон на прв ден Велигден кој го нарекувале „голем ден„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Кога објаснува за „најревносните„ Христијани, монасите, тврди дека на некој христијански празник (не го именува) тие откако добро се најале и се испијаниле „многу повеќе од што треба„(бидејќи таков бил редот) легнале да спијат и не биле свесни што ќе им се случи.Многу „монашки„,би рекол.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Зборот „Евангелие„ е спомнат два пати при што еднаш Прокопиј ни објаснува дека тоа се „свети списи на Христијаните„.Зборот е спомнат само во смисла на тоа дека некој „се заколнувал„ врз „светите списи„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Исус е опишан како „Божји син„ кој се шетал низ Палестина, бил безгрешен, изведувал невозможни нешта, воскреснувал мртви, го враќал видот на слепите од раѓање, ги чистел лепрозните ,ги кревал на нозе сакатите и воопшто ,цитирам, „<b>ги лечел сите болести кои докторите ги прогласиле за неизлечиви„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Исус се допишувал со некој Абгар, Аугар,Абагарус(или слично). Абгар со писмо го молел Исуса да ја напушти Јудеја и „глупавите луѓе кои живеат таму„ и да си дојде да живее кај него(во Едеса,Месопотамија). Исус одговорил дека е малку зафатен за да дојде ама во писмото му ветил здравје.Абгар оздравел веднаш штом го прочитал писмото и си живеел среќно до крајот на животот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Прокопиј смета дека размислувањето за „природата на Бога„ е јалова работа и затоа по тоа прашање ветува дека ќе си молчи.Единствено нешто по ке се произнесува е дека Бог „е добар и се е во негови раце„.Навистина Бог (не Исус) во неговите писанија е спомнат само како нешто од кое исклучиво зависи судбината и иднината,односно одговорот на сите прашања е -„Тоа е божја воља„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-„Јустинијан„ бил „самиот ѓавол„ а жена му Теодора најниска проститутка (бивша актерка) .Во негово време биле убиени сите луѓе што живееле во Италија,Либија,Илирија,Тракија,Елада, Херсон итн, малку од Јустинијан а малку од Хуните ,Антите и Словените.<br />
Така,цитирам,„за време на владеењето на овој принц целиот свет бил поплавен од крвта на Римјаните и Варварите„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-Јустинијан не само што „секојдневно„ ги извртувал законите и ги менувал по потреба и за мито, најмногу се истакнал во извртувањето кога на Евреите им забранил да ја празнуваат својата Пасха пред христијанскиот Велигден .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Драг мој читателе,човек кој е Христијанин ,ги читал „Евангелијата„ (не е цитирано ништо од „светите списи на христијаните„) знае дека прославата на христијанскиот Велигден уште од 325 година (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/First_Council_of_Nicaea" target="_blank">првиот собор во Никеја</a> ) морала да се слави ПОСЛЕ еврејската Пасха .Логично бидејќи според Евангелијата Исус воскреснал по еврејската Пасха.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
-„Прокопиј„ нема поим за Велигден во денешната смисла</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значи напредниов Прокопиус не знае ништо за Христијанството какво што го познаваме.Тој знае само за празник Велигден„најголем празник на Христијаните„ и знае дека три дена пред Велигден „не се оди на гости и кај пријатели„,а еден ден претходно се пости цел ден -но и еден дел од ноќта.Јустинијан постел два дена претходно а Евреите строго ги казнил што го изеле пасхалното јагне пред Христијаните.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Можеби Прокопиј не бил некој побожен тип и не се замарал со природата на Бога но затоа многу добро ја опишал „Бубонската чума„ која „тргнала„ од Египет .Како тој самиот ја преживеал-не ни кажува.Веројатно затоа што се случила можеби и 200 години пред да го напише своето „демек „ дело.<br />
<br />
Чумата во времето на Јустинијан била на пример 541-541г.Ако на оваа година ја додадеме најчестата транслација на хронолошката скала од 1054 години (кобожем времето на шизмата,веројатно 0 -тата историска година) прогресивниот Прокопиј е автор од крајот на 16 век ,околу 1595 година .<br />
<br />
И официјално описот на „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Plague_of_Justinian" target="_blank">Чумата на Јустинијан</a>„ се споредува со „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Black_Death" target="_blank">Црната Смрт</a>„ од 1348г. Но неверојатно е чумата во 6 век (исто како другите „антички„ чуми) ,која наводно убила 25 милиони луѓе ,да се случила од истиот патоген причинител како онаа во 14 век. Затоа се измислува друг причинител -откриен во 19 век или „се претпоставува„ непознат причинител.<br />
<br />
Решението на оваа загатка е едноставно.„Чумата на 6 век„заедно со Јустинијан и Теодора е измислица на 16 век.<br />
<br />
Еве краток извадок од „Тајната историја„,ефтин „историски палп фикшн„ на 16 век.<br />
<br />
Ова до денес сетретира како некаква „реална„ историја.Срамота.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Meister_von_San_Vitale_in_Ravenna_013.jpg/455px-Meister_von_San_Vitale_in_Ravenna_013.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/9/91/Meister_von_San_Vitale_in_Ravenna_013.jpg/455px-Meister_von_San_Vitale_in_Ravenna_013.jpg" height="320" width="243" /></a></div>
Вели-сари-ос=Бели-сари-ус=Вели- цар<br />
<br />
<blockquote class="tr_bq">
„Жената на Велисариос ,за која пишував претходно,била ќерка и внука на возачи на кочии, <b>луѓе кои својата вештина ја практикувале во циркусот во Византија и Солун</b>. <b>Нејзината мајка била една од театарските проститутки</b>.Самата таа на почеток живеела непристоен живот, препуштајќи се на неконтролиран разврат,а покрај ова ,била посветена и на проучување на лековите долго користени во нејзиното семејство,и таа ги научила нивните својства кои и биле неопходни за спроведување на нејзините планови.Конечно се верила и се омажила за Велисариос иако веќе имала родено многу деца</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Таа се впуштила во прељубнички врски веднаш откако се омажила ,но се трудела да го сокрие овој факт,со помош на семејната вештина,не поради почит кон својот сопруг(бидејќи таа никогаш воопшто не чувствувала срам за било каков криминал и го замајувала со маѓии) туку поради страв од одмазда на царицата (василидас),бидејќи Теодора била огорчена и веќе и ги покажала забите. </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Но откако Теодора ја направи своја покорна пријателка помагајќи и кога беше во најголеми тешкотии ,прво со средување на работата со Силвериус,како што ќе кажам подоцна,а подоцна со уништувањето на Јован од Кападокија, кое веќе го опишав,таа стана помалку срамежлива и не се воздржуваше од никакво зло„.</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Во домаќинството на Велисариос имаше еден младич роден во Тракија по име Теодосиј кој по татко беше од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eunomius_of_Cyzicus" target="_blank">Евномиската вера.</a> Пред да замине за Ливија (Африка) беше церемонијално прочистен со капење и Велисариос го прими во прегратки и го усвои како син, со согласност на неговата жена и во согласност со обичајот на посвојување на Христијаните. </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Антонина значи го прими Теодосија како син според светиот обичај и го сакаше , му обрнуваше особено внимание и имаше комплетна контрола врз него. Подоцна,за време на патувањето , таа лудо се вљуби во него и вон себеси поради страста го отврли секој страв од се човечко и свето и секоја трага од скромност па уживаше во него опочеток во тајност а подоцна во присуство на слугите и слугинките бидејќи дотогаш веќе беше луда од желба па занемаруваше се што и стоеше на патот на нејзината страст.</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Еднаш кога беа во Картагина (Кархедонос), Велисариос ги фати на дело но дозволи жена му да го измами.Тој ги фати заедно вое една подземна соба и збесна од глетката ,но таа не покажа ни малку страв или желба да го избегне па рече:„Дојдов овде со младичов за да го сокријам најскапоцениот дел од пленот за да не дојде Императорот (василеос) и да дознае за него.<b>Ова таа го кажа како изговор а тој преправајќи се дека е убеден премина преку ова иако виде дека појасот кој му ги држеше <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Breeches" target="_blank">пантолоните</a> (еклелуменон) преку гениталиите беше одврзан,бидејќи беше толку обземен од љубовта кон ова суштество што преферираше да не им верува на своите очи.</b></blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Но развратот на Антонина премина од лошо кон полошо додека не достигна најсрамен врв. Сите кои го гледаа ова молчеа, освен една робинка по име Македонија која, кога Велисариос беше во Сиракуза по освојувањето на Сицилија,прво го заколна осподарот дека нема да ја предаде на господарката а потоа му ја раскажа целата историја земајќи за сведоци две момчиња кои служеа во спалната на Антонина.</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Кога Велисариос го слушна ова и нареди на стражата да заврши со Теодосиј,но тој,навреме предупреден,избега во Ефес (од Сицилија во Турција ,м.з.) бидејќи поголем дел од следбениците на Велисариос под влијание на природната слабост на неговиот карактер повеќе се трудеа да ја задоволат неговата сопруга одошто да ја покажат својата верност кон него па затоа и ги открија наредбите кои ги добија за Теодосиј.Кога Константин ја виде тагата на Велисариос за она што го снајде,сочувствуваше со него но беше толку неарзумен да додаде„Кога би бил на твое место би ја убил жената наместо момчето"</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Ова и било кажано на
Антонина, во неа се зачна тајна омраза
кон него, се додека таа не направи да се
почувствува тежината на нејзиниот
презир, бидејќи таа беше како скорпија,
и знаеше како да го прикрие сопствениот отров.</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Не долго после тоа, или
преку маѓии или со милување, таа го
наговори мажот дека обвинението против
неа било лажно, при што тој, без никакво
двоумење, го повика Теодосиј и и вети
дека ќе и ја донесе на неговата сопруга
Македонија и момчињата, кое потоа и го
направи. Се вели дека таа прво им ги
отсече нивните јазици, а потоа нареди
да се исецкаат на парчиња, да се стави
во вреќи и да се фрлат во морето. Во ова
крваво дело таа беше потпомогната од
еден од нејзините робови име Евгениј,
кој исто така бил еден од оние кои ја
истурил лутината на Силвериус.</blockquote>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
Набрзо подоцна, Велисариос
беше убеден од неговата сопруга да го
убие Константин. Она што го веќе го имам
раскажано за Пресидиус и неговите ками
припаѓа на овој период. Велисариос ќе
го пуштеше да оди но Антонина не се смири
додека не ја оствари одмаздата за
зборовите кои претходно ги кажав. Ова
убиство предизвика голема омраза против
Велисариос од страна на царот и главните
благородници на Империјата. </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Таков беше текот на
настаните. Во меѓувреме, Теодосиј одби
да се врати во Италија, кадепрестојуваа
Велисариос и Антонина , освен ако Фотиј
не се тргне од патот, зашто Фотиј беше
природно надарен да ја покаже својата
инаетливост против секој кој го заменува
, но тој беше сосема во право што
чувствуваше љубомора кон Теодосиј,
бидејќи тој самиот, иако син на Антонина,
беше прилично занемарен, додека другите
беа премногу моќни и натрупаа големо
богатство. Велат дека презел богатство
во износ од сто фунти(ке<sup>н</sup>денариа)
злато од трезорите на двата града ,
Картагина и Равена, бидејќи тој се
стекнал со единствена и апсолутна
контрола на управување со нив. </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Кога Антонина
слушна за оваа одлука за Теодосиј, таа
никогаш не престана да му поставува
стапици на нејзиниот син и да кова
неприродна заговори против него,се
додека таа не направи да ја напушти и
да се пензионира во Византија, зашто не
можеше веќе да ги трпи заговорите против
неговиот живот. Во исто време таа го
направи Теодосиј да се врати во Италија,
каде таа уживаше во целосно општење со
нејзиниот љубовник, благодарение на
лесната и добра природа на нејзиниот
сопруг. Подоцна, таа се врати во Византија
во друштво со двајцата. Таму Теодосиј
стана вознемирен да не се расчуе за
нивната интимност и беше во голема мера
посрамен, не знаејќи што да прави. Дека
тоа може да остане незабележано до
крајот чувствуваше дека е невозможно,
бидејќи тој виде дека жената повеќе не
беше во можност да ја скрие својата
страст, и да ја ужива во тајност, туку
беше отворена и заколната прељубница,
и не руменееше ако ја наречат така . </blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
Од оваа причина
тој се врати во Ефес, откако се потстрижа
се приклучи на монаштвото. На ова
Антонина целосно го изгуби разумот,ја
покажа својата вознемиреност со фрлање
во жалост и нејзиното општо однесување,
и талкаше низ куќата, викајќи и жалејќи
(дури и во присуство на нејзиниот сопруг)
за добриот пријател кој го изгуби ,толку
верен, па пријатен, па нежен придружник,
така брз во акција. На крајот таа дури
го зарази и нејзиниот сопруг, кој почна
да ги извикува истите жалопојки. Кутриот
будала викаше за враќање на неговиот
многу сакан Теодосиј, а потоа отиде кај
царот и ги молеше и него и царицата,
додека не ги наговори да го повикаат
Теодосиј, како човек чии услуги секогаш
биле и секогаш ќе биат неопходни во
домаќинството. Теодосиј, сепак, одби да
се врати, изјавувајќи дека негова цврста
определба е да остане во манастир во
прегратките на монашкиот живот. Но,
неговиот јазик во никој случај не беше
искрен бидејќи неговата намера беше
штом Велисариос ја напушти земјата, да
и се придружи тајно на Антонина во
Византија, што всушност и го стори.„</blockquote>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<br />
Прокопиј Константинопол постојано го нарекува Византија(В(Б)иза<sup>н</sup>дион)<br />
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
Теодосиј носи полуантички пантолони со колан.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.wildwinds.com/coins/byz/justinian_I/sb0145var.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.wildwinds.com/coins/byz/justinian_I/sb0145var.jpg" height="156" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
<a href="http://www.wildwinds.com/coins/byz/justinian_I/sb0328d.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://www.wildwinds.com/coins/byz/justinian_I/sb0328d.jpg" height="161" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="" style="clear: both; text-align: center;">
Јустинијан во профил и анфас и Победата-Викториа со глобус круцигер.Прокопиј земјата ја дели само на два континенти Европа и Азија ама сите знаеле дека земјата е глобус?Пих,почитувани- та немојте касти.<br />
<br />
<div style="text-align: left;">
Што дрндал хуманистот „Прокопиус„ за Словените:</div>
<br /></div>
<br />
<h3 class="western">
<span style="font-size: small;"><a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2011/12/procopiusde-bello-gothico-500-560.html" target="_blank">ПрокопијКесариски(Procopius,De bello Gothico) за Словените(500-560Н.Е)</a></span></h3>
<br />
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-80800682842951982102013-01-15T05:27:00.000-08:002013-01-18T00:22:48.526-08:00Двојници<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030109.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030109.jpg" width="252" /></a></div>
Работа со пила 13-14 век<br />
<br />
и 13 века претходно<br />
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://pompeiiinpictures.com/pompeiiinpictures/R6/6%2007%2009_files/image006.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="297" src="http://pompeiiinpictures.com/pompeiiinpictures/R6/6%2007%2009_files/image006.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Помпеи 1 век</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Но и во 15 век</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.nuernberger-hausbuecher.de/75-Amb-2-317-39-r/large" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://www.nuernberger-hausbuecher.de/75-Amb-2-317-39-r/large" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
1425</div>
Фустанче врзано со учкур во сандали или бос.На работа, на труд- со назабена пила- нималку видоизменета 1600 години.Дури и композицијата на илустрацијата е идентична.Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-74429758989076385402013-01-10T06:39:00.000-08:002016-06-02T14:37:36.627-07:00Историја на природата или кабинет на куриозитети?<div style="text-align: justify;">
Многу пати сум кажал дека „<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Pliny_the_Elder" target="_blank">Плиниј Постариот</a>„ е ренесансен „автор„ односно дека веројатно се работи за измислена биографија на човек, автор на делото „Природна историја„ или „Природонаука„, кој живеел во 1 век од нашата ера и кобожем загинал при ерупцијата на Везув во 79 г н.е.</div>
<div style="text-align: justify;">
Доколку човекот-автор не е комплетно измислен тогаш се работи за автор или група автори кој/кои живеел/е најрано во 16 век.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Во „ренесансниот„ занес на 16 тиот век станало вообичаено да се собираат чудесиите кои постојат во светот. Во специјални соби за оваа намена се собирале: уметнички дела- „антиквитети„, религозни реликвии, географски, етнографски и археолошки предмети и слично. Овие дела и предмети многу често биле фалсификати направени специјално за изложување во тн<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Cabinet_of_curiosities" target="_blank"> „<b>Кабинет на куриозитети„</b> или<b> „Кунсткамер„. </b></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Овие соби со чудесии биле претходници на современите музеи. Кралевите , аристократијата а често и богатите трговци и првобитните „научници„ поседувале вакви кабинети кои им служеле како место за релаксација и размислување но и како излог на нивното богатство и моќ што претставувало своевидна пропаганда.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/RitrattoMuseoFerranteImperato.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/RitrattoMuseoFerranteImperato.jpg" height="306" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
Кунсткамерата на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ferrante_Imperato" target="_blank">Феранте Императо</a>,1599г, </div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Читајќи ја „Природонаучната историја„ на „Плиниј Постариот„ не може да не се изнасмеете на наивноста на луѓето на 16 век маскирани во „антички автори„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>На пример Плиниј тврди дека вакви „музеи„ имале и античките императори како Октавијан Август .Жими мама.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
Античкиот Рипли со своето „дело„ за „верувале или не„ ќе ви го заврти умот со милијарда „природни„ но необични „факти„ кои човештвото не ги „преиспитало„ цели 1500 години.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На пример дека луѓето се различни по изглед затоа што изгледот на човекот зависи првенствено од тоа на што мислела или што гледала мајката за време на зачнувањето .Затоа животните биле сите исти, бидејќи не размислувале толку многу како луѓето. Или дека Л.Сципио ги знаел напамет имињата на сите римски граѓани или дека Цицерон ја видел Илијадата напишана на пергамент кој можелед да се втисне во лушпа од орев или дека некој си Страбо (во превод Ќорле, Кривоок) можел да гледа што се случува на далечина од 125 километри и слично.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ако не се изнасмеете на Плиниј од 16 век кој сметал дека и слоновите се религиозни , се интересираат за астрологија а оние кои си ги запоставиле „лекциите„ по цели ноќи седат и учат (да, да, слоновите учат лекции уште пред нашата ера и знаат да пишуваат на старогрчки) многу веројатно ќе паднете во несвест од коментарите на преведувачите од Кембриџ во 1855 кои многу често го цитираат како авторитет истиот Жан Ардуен кој тврдел дека целата „античка„ литература е апокриф на средниот век можеби со исклучок на оваа „Природонаучна историја„.Ха ,ха,ха,хух.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://openlibrary.org/books/OL7015373M" target="_blank">Природна историја</a>(англиски)</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/67/Naturalishistoria.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/67/Naturalishistoria.jpg" height="320" width="189" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br />
<h3 class="post-title entry-title" itemprop="name" style="background-color: #fff9ee; color: #222222; font-family: Georgia, Utopia, 'Palatino Linotype', Palatino, serif; font-size: 24px; font-weight: normal; margin: 0.75em 0px 0px; position: relative; text-align: start;">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/10/blog-post_22.html" target="_blank">Жан Ардуен или Умберто Еко</a></h3>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-55224886130848292142013-01-08T04:16:00.001-08:002013-01-08T23:48:44.619-08:00Литоргија?Етимолошкото толкување неретко се користи за да се замете трагот на некоја „непријатна„ вистина.<br />
<br />
На пример „старозаветниот„<b> Исус Навин(НУН-риба,НАУН-Спасител) во англискиот јазик е „Џошуа„ а „новозаветниот„ е Џизс.</b><br />
<b><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://geanderson.files.wordpress.com/2009/03/engraving-symbols.jpg?w=500" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="165" src="http://geanderson.files.wordpress.com/2009/03/engraving-symbols.jpg?w=500" width="320" /></a></div>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">EN
- King James - Jos. 1:1</a>Now after the death of Moses the servant of the LORD it came to
pass, that the LORD spake unto<b> Joshua the son of Nun</b>, Moses'
<b>minister</b>, saying,<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">EN
- King James - Jos. 1:2</a>Moses my servant is dead; now therefore arise, go over this
Jordan, thou, and all this people, unto the land which I do give to
them, even to the children of Israel.<br />
КНИГА НА ИСУС НАВИН<br />
Глава 1<br />
<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php?Isus%20Navin%201">1</a> По
смртта на Господовиот слуга, Мојсеј,
<b>Господ му рече на Исуса</b>, <b>синот Навинов</b>,
на Мојсеевиот помошник:<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php?Isus%20Navin%201">2</a> „Мојот
слуга Мојсеј почина; затоа сега стани,
помини преку тој Јордан, ти и сиот тој
народ, во земјата што им ја давам на
Израелевите синови.<br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">EN
- King James - Lu. 1:31</a>And, behold, thou shalt conceive in thy womb, and bring forth a
son, and shalt call his name <b>JESUS. </b><br />
<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/parallel.php">MK
- Библијa 1999 - Лк. 1:31</a>И ете, ќе зачнеш и ќе родиш Син, и ќе Му
го дадеш името <b>Исус</b>.</blockquote>
<br />
Демек, непријатно ли било да се појави Спасителот-Исус од Новиот Завет рамо до рамо со старозаветниот Мојсеј?Секако.<br />
<br />
Денес ,на пример, кога ќе се спомне зборот „оргија„ на сите им паѓа на памет некој порнич со групњак.<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
И тоа не е случајно.Зборот „оргија„ на „старогрчки„ <b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Orgia" target="_blank">-ὄργιον-оргион</a></b> денес се опишува како форма на обожување на „старогрчките„ богови во „античките „ „старогрчки„ и „старолатинскоримски„ мистериозни култови.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Бидејќи никаква далечна „антика„ не постоела, (и не можела да постои во формата во која ни е претставена ), нормално е овие „пагански„ форми на поклонување на боговите да ги поместиме во „средниот век„ при што мора да имаме предвид и да прифатиме (колку и да ни е необично) дека тие егзистирале паралелно со Христијанството (не онакво какво што е денес) или биле дел од него .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Всушност суштината на ваквите „антички мистерии„ била да се надмине бариерата помеѓу божеството и обичните луѓе-<b>оргијашите-оргеонес.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Денес од средновековните фантазии при описите на она што се се практикувало во овие церемониитешко тешко може да разликуваме што е лага а што вистина (грчкото „оргија„ на латински е маскирано во „церемонија„) .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Тука имаме од опивање, дрогирање, жртвување на животни, фаќање змии, итн, па се до самокастрација, јадење живо месо(може и човечко) и слично.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значи денешната употреба на зборот „оргија„ не е далеку од кобожемната „античка„ употреба на истиот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Мене да ви кажам право зборот оргија ми звучи како дел од зборот <b>литургија</b>.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Иако „оргиите„ означувале мистериозни церемонии за поклонување на божествата<b>, зборот „оргија„ се закочил во антиката.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Но затоа ( наводно) по осумсто години <b>се откочил „античкиот „ збор</b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Liturgy_(ancient_Greece)" target="_blank"><b> Λειτουργία</b></a>, заборавен во 4 век пред нашата ера (до времето на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basil_of_Caesarea" target="_blank">Свети Василиј Велики </a> 329-379 г кој наводно во 4 век од нашата ера ја воспоставил христијанската „литургија„).</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Церемониите„ во современото Христијанство денес се нарекуваат „„<b>Λειτουργία„ -литургија . </b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Литургијата означува ритуал кој се практицира како „служба„ во православната,католичката, муслиманската и еврејската богослужба.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Многу тешко ќе се пробиете низ значењето на современиот поим „литургија„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Наводно се работи за точно пропишани правила на „црковна служба„ а црквите кои немаат вакви правила се „нелитургиски„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Литургијата во католичката црква кобожем означува церемонија во која се вклучени верниците (народот) па <b>оттаму и превземениот збор кој во „античката„ Атина означувал „народна работа„ ( <span lang="el-GR">λειτουργία
или λῃτουργία</span>, <a href="http://en.wiktionary.org/wiki/liturgy">leitourgia</a>,
од λαός / лаос, "народ" и коренот <span lang="grc-GR">ἔργο</span> /ерго, "работа" ). Во православието литургијата била и <a href="http://xn--%20%20-2nfaddaguzoca4ahbgi4ck2d3cva7aez0msw1c/" target="_blank">„заедничарење„</a> односно гозба.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Гледаме дека <b>античкото значење на поимот „литургија„ е всушност „res-publica" односно „република„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Наводно во античката Атина богатите граѓани ја финансирале државата со свои сопствени средства (делумно доброволно,делумно присилно).</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Kажано со прости зборови античката литургија означувала данок наметнат на богатите граѓани.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
Нели е некако необично „републиката„ да излезе од пазувите на христијанската црква?<br />
Нели е чудно „ре-публиката„ (на грчки „политис„-градска работа) ,да се преименува во „молитва„ ?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Како можело ,почитуван мој читателе, античкиот данок врз богатите или позамрсено -„јавна та обврска која вклучува трошок„ , да добие значење на христијанска церемонијална молитва?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ќе се сложите дека ова не е можно по природен пат.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Без да навлегувам во историјатот на значењето на латинскиот збор „република„, за да не ни дојде премногу ,само ќе забележам само дека зборот<b> „лит-оргија„ има повеќе логика- тоа е „народна оргија„ односно зближување на народот со Бога преку „церемонијално рушење на бариерата„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Намерното извртување на непријатната вистина е видливо во тн „Златоустова литургија„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<b>Ѓаконот</b><br />
<b>Μὲ εἰρήνη ἂς παρακαλέσουμε τὸν
Κύριο.</b><br />
<b><br /></b>
<b>Хорот</b><br />
<b>Κύριε, ἐλέησον.</b><br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b>„Кирие елеисон„ е фраза на грчки која означува „Господи помилуј„.ἐλέησον</b>-од <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29lee%2Fw&la=greek&can=e%29lee%2Fw0" target="morph">ἐλεέω</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29%2Fleos&la=greek&can=e%29%2Fleos0&prior=e)lee/w" target="morph">ἔλεος</a> што значи милост ,сожалување (или на англиски pity односно средновековно француски pite.Асоцира на името на пророчицата Питија кое божем доаѓа од <span style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.200000762939453px; text-align: start;"> </span><span lang="el" style="background-color: white; font-family: sans-serif; font-size: 13px; line-height: 19.200000762939453px; text-align: start;" xml:lang="el">Πυθία-скапува</span>)</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-weight: bold;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Покрај тоа што „хорските приредби„ биле дел од античкоатинската „литургија„,како „антички драмски приредби„, зборот „елеисон„ е созвучен со „елеуса„ -„елефса„-<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Eleusinian_Mysteries" target="_blank">„елевсински мистерии„ </a>за кои "се признава" дека се одржувале до 4 век од нашава ера(?) кога императорот „Теодосиј„(Богдан) официјално ги забранил..</b></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://traumwerk.stanford.edu/archaeolog/Great%20Eleusis%20Relief.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://traumwerk.stanford.edu/archaeolog/Great%20Eleusis%20Relief.jpg" width="220" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-weight: bold;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
Елефса кобожем бил град во близина на „античката„ Атина каде се одржувале „мистериите„ .<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.mlahanas.de/Greece/Cities/Images/Eleusis1850_80.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="481" src="http://www.mlahanas.de/Greece/Cities/Images/Eleusis1850_80.jpg" width="640" /></a></div>
<br /></div>
Елефса во 1850 г.<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>До него водел „светиот пат„ .</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Кога одиш по патот прво го гледаш гробот на Антемокритус(<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0160:book=1:chapter=36" target="_blank">Павсаниј,Опис на Грција</a>),потоа гробот на Молотус,потоа гробот на Кефисодорус, противникот на последниот македонски цар со име Филип, потоа гробот на Хелиодорус Халис (чиј портрет (икона?) висел во големиот храм на Атина), потоа гробот на Темистокле,потоа светото место на Лациус(латињанецот?), потоа гробот на истакнатиот харфист Никокле, потоа гробот на Теодорус познат актер во трагедии од 4 век пред нашата ера (сеуште атракција ,во времето на Павсаниј, односно 2 век од нашата ера- по 600 години ), покрај реката имало статуа на Мнесимаха, потоа најголемиот и најубав старогрчки гроб на Питониче , куртизана во Атина и Коринт , направен од нејзиниот љубовник -македонецот Харпалус кој војувал со Александар.Потаму имало група скулптури на Аполо, Атина и Деметра и храм на Афродита од неделкан камен, потоа потоци од морска вода наречени Реити кои ја делат земјата на Елефсинците од онаа на Атињаните. Зад потоците бил гробот на тракиецот Еумолпус, потоа реката Кефисус и така натаму.<br />
Елеуса доаѓало од името на херојот Елеус,син на Хермес и Даеира.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Свет пат„ имало и во „антички Рим„.Тој бил кобожем дел од <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Appian_Way" target="_blank">Виа Апија</a>(веројатно целата улица се викала „свет пат„) и покрај неа се наоѓале гробовите на славните патрициски фамилии од „антички Рим„ но и на христијански светци и папи.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<span style="font-weight: bold;"><br /></span></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Повеќе од очигледно е дека „античката Елефса„ е „опишана„ на база на средновековниот Рим кога ходочасниците оделе по „светиот пат„ се до Колосеумеот кој веројатно до 12 век воопшто не постоел бидејќи е игнориран од античките (средновековни) писатели.</b></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b>
</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://img3.etsystatic.com/001/0/5446290/il_fullxfull.357306291_q6yf.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="545" src="http://img3.etsystatic.com/001/0/5446290/il_fullxfull.357306291_q6yf.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
Виа Апија,фантазија на 19 век</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://img1.etsystatic.com/000/0/6410805/il_fullxfull.345445673.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="504" src="http://img1.etsystatic.com/000/0/6410805/il_fullxfull.345445673.jpg" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Вистинската Виа Апија (копија на античкогрчката Елеуса,Елефса) во 19 век<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Други гробови покрај „светиот пат„-„Via Sacra"<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://c590298.r98.cf2.rackcdn.com/XHB2_135.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="348" src="http://c590298.r98.cf2.rackcdn.com/XHB2_135.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://ecx.images-amazon.com/images/I/61UZq-VLFhL._SL500_SS500_.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="400" src="http://ecx.images-amazon.com/images/I/61UZq-VLFhL._SL500_SS500_.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://c590298.r98.cf2.rackcdn.com/XHB2_287.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="348" src="http://c590298.r98.cf2.rackcdn.com/XHB2_287.JPG" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Идеја на Пиранези(18 век) за тоа како се градел гробот на <b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Caecilia_Metella_(daughter_of_Metellus_Creticus)" target="_blank">Цецилија Метела </a></b>100-69 година пред Христа,односно како и само како можел да се изгради.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Не се гледа каде завршуваат јажињата од макарата.Да не имале и чекрек античкиве?</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://images.metmuseum.org/CRDImages/dp/zoom/DP105015_files/10/1_1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://images.metmuseum.org/CRDImages/dp/zoom/DP105015_files/10/1_1.jpg" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3EsOVc2J60g6qtQpp3gFVwL2kbu1K49PmrclhIPDtQyo4I9Douza77Hbg1H-QeCc6Ew6BdCedMpFM5EjXmJIK0dCIeIlvvLghsEMc3Eh43kLn65K3l3xtgI0IZkPnX8_SfvIG_yzf4rg2/s1600/Cecilia+Metella.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh3EsOVc2J60g6qtQpp3gFVwL2kbu1K49PmrclhIPDtQyo4I9Douza77Hbg1H-QeCc6Ew6BdCedMpFM5EjXmJIK0dCIeIlvvLghsEMc3Eh43kLn65K3l3xtgI0IZkPnX8_SfvIG_yzf4rg2/s640/Cecilia+Metella.JPG" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-47937693653343503842013-01-03T06:18:00.003-08:002016-06-02T14:23:44.605-07:00Хомерова минута„Доаѓам за минута!„<br />
<br />
Не цитатов не е од Хомер Симпсон. Зборува „античкиот„ Хомер.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://mannerofspeaking.files.wordpress.com/2010/08/homer.jpg?w=640" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://mannerofspeaking.files.wordpress.com/2010/08/homer.jpg?w=640" /></a></div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Мислите дека зборот минута потекнува<a href="http://en.wiktionary.org/wiki/minute" target="_blank"> од латинското minutus што значи „мало</a>„?</div>
<div style="text-align: justify;">
Не сте во право. Точно е дека современите мерки за време помали од час го добиле името од <a href="http://www.etymonline.com/index.php?term=minute" target="_blank">„pars minuta prima"(дел мал прв) и „pars minuta secunda" (дел мал втор)</a> само прашање е кога?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Можно ли е Хомер во 8-9 век пред нашата ера да гледал на часовник или да ја предвидел минутата ? Се е можно со наглавечки поставената човечка историја.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0136:book=11:card=486&highlight=hour" target="_blank">Хомер Одисеја,книга 11</a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
If but in such strength I could come,<b> were it but for an hour</b>,
to my father's house, I would give many a one of those who do him
violence and keep him from his honor, cause to rue my strength and my
invincible hands.’</div>
<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29w%2Fn&la=greek&can=e%29w%2Fn0&prior=toi=os" target="morph">ἐών</a>, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=oi%28%3Do%2Fs&la=greek&can=oi%28%3Do%2Fs0&prior=e)w/n" target="morph">οἷός</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=pot%27&la=greek&can=pot%270&prior=oi(=o/s" target="morph">ποτ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29ni%5C&la=greek&can=e%29ni%5C0&prior=pot'" target="morph">ἐνὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=*troi%2Fh%7C&la=greek&can=*troi%2Fh%7C0&prior=e)ni%5C" target="morph">Τροίῃ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=eu%29rei%2Fh%7C&la=greek&can=eu%29rei%2Fh%7C0&prior=*troi/h%7C" target="morph">εὐρείῃ</a><br />
500<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=pe%2Ffnon&la=greek&can=pe%2Ffnon0&prior=eu)rei/h%7C" target="morph">πέφνον</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=lao%5Cn&la=greek&can=lao%5Cn0&prior=pe/fnon" target="morph">λαὸν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=a%29%2Friston&la=greek&can=a%29%2Friston0&prior=lao%5Cn" target="morph">ἄριστον</a>, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=a%29mu%2Fnwn&la=greek&can=a%29mu%2Fnwn0&prior=a)/riston" target="morph">ἀμύνων</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=*%29argei%2Foisin&la=greek&can=*%29argei%2Foisin0&prior=a)mu/nwn" target="morph">Ἀργείοισιν</a>:<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ei%29&la=greek&can=ei%290&prior=*)argei/oisin" target="morph">εἰ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=toio%2Fsd%27&la=greek&can=toio%2Fsd%270&prior=ei)" target="morph">τοιόσδ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29%2Flqoimi&la=greek&can=e%29%2Flqoimi0&prior=toio/sd'" target="morph">ἔλθοιμι</a><b> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%2Fnunqa%2F&la=greek&can=mi%2Fnunqa%2F0&prior=e)/lqoimi" target="morph">μίνυνθά</a> </b> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=per&la=greek&can=per0&prior=mi/nunqa/" target="morph">περ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29s&la=greek&can=e%29s1&prior=per" target="morph">ἐς</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=pate%2Fros&la=greek&can=pate%2Fros0&prior=e)s" target="morph">πατέρος</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=dw%3D&la=greek&can=dw%3D0&prior=pate/ros" target="morph">δῶ</a>:<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=toi%3Dos&la=greek&can=toi%3Dos0&prior=h)eli/oio" target="morph">τοῖος</a><br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=tw%3D%7C&la=greek&can=tw%3D%7C0&prior=dw=" target="morph">τῷ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ke%2F&la=greek&can=ke%2F0&prior=tw=%7C" target="morph">κέ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=tew%7C&la=greek&can=tew%7C0&prior=ke/" target="morph">τεῳ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=stu%2Fcaimi&la=greek&can=stu%2Fcaimi0&prior=tew%7C" target="morph">στύξαιμι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=me%2Fnos&la=greek&can=me%2Fnos0&prior=stu/caimi" target="morph">μένος</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kai%5C&la=greek&can=kai%5C1&prior=me/nos" target="morph">καὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=xei%3Dras&la=greek&can=xei%3Dras0&prior=kai%5C" target="morph">χεῖρας</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=a%29a%2Fptous&la=greek&can=a%29a%2Fptous0&prior=xei=ras" target="morph">ἀάπτους</a>,<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=oi%28%5C&la=greek&can=oi%28%5C0&prior=a)a/ptous" target="morph">οἳ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=kei%3Dnon&la=greek&can=kei%3Dnon0&prior=oi(%5C" target="morph">κεῖνον</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=bio%2Fwntai&la=greek&can=bio%2Fwntai0&prior=kei=non" target="morph">βιόωνται</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29e%2Frgousi%2Fn&la=greek&can=e%29e%2Frgousi%2Fn0&prior=bio/wntai" target="morph">ἐέργουσίν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=t%27&la=greek&can=t%270&prior=e)e/rgousi/n" target="morph">τ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=a%29po%5C&la=greek&can=a%29po%5C0&prior=t'" target="morph">ἀπὸ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=timh%3Ds&la=greek&can=timh%3Ds0&prior=a)po%5C" target="morph">τιμῆς</a>.
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%2Fnunqa&la=greek&can=mi%2Fnunqa0" target="morph">μίνυνθα</a> from <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%5Enu%2F%5Eqw&la=greek&can=mi%5Enu%2F%5Eqw0&prior=mi/nunqa" target="morph">μι^νύ^θω</a>-<span lang="en-US">Minuta</span></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/submitvote?type=sense&lexquery=Perseus:text:1999.04.0058:entry=mi/nunqa&doc=Perseus:text:1999.01.0135&subquery=entry=mi/nunqa&form=mi/nunqa&which=1&sense_id=n21309.0&lang=en">[select] </a>a
little, very little, Hom.; of Time, a short
time, id=Hom.; <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%2Fnunqa&la=greek&can=mi%2Fnunqa1&prior=mi%5Enu/%5Eqw" target="morph">μίνυνθα</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=de%2F&la=greek&can=de%2F0&prior=mi/nunqa" target="morph">δέ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=oi%28&la=greek&can=oi%280&prior=de/" target="morph">οἱ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ge%2Fneq%27&la=greek&can=ge%2Fneq%270&prior=oi(" target="morph">γένεθ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=o%28rmh%2F&la=greek&can=o%28rmh%2F0&prior=ge/neq'" target="morph">ὁρμή</a> but shortlived was
his effort, id=Hom.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%2Fnunqa&la=greek&can=mi%2Fnunqa0" target="morph">μίνυνθα</a> from <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=mi%5Enu%2F%5Eqw&la=greek&can=mi%5Enu%2F%5Eqw0&prior=mi/nunqa" target="morph">μι^νύ^θω</a> -МИНУТО</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
A. a short time, in Hom. mostly in phrase,
“<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m0&prior=[i%5E]" target="morph">μ</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=per&la=greek&can=per0&prior=m" target="morph">περ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ou%29%2F&la=greek&can=ou%29%2F0&prior=per" target="morph">οὔ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ti&la=greek&can=ti0&prior=ou)/" target="morph">τι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ma%2Fla&la=greek&can=ma%2Fla0&prior=ti" target="morph">μάλα</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=dh%2Fn&la=greek&can=dh%2Fn0&prior=ma/la" target="morph">δήν</a>” <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:abo:tlg,0012,001:1:416&lang=original" target="_new">Il.1.416</a>, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:abo:tlg,0012,002:22:473&lang=original" target="_new">Od.22.473</a>; <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m1&prior=dh/n" target="morph">μ</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=de%2F&la=greek&can=de%2F0&prior=m" target="morph">δέ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=oi%28&la=greek&can=oi%280&prior=de/" target="morph">οἱ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ge%2Fneq%27&la=greek&can=ge%2Fneq%270&prior=oi(" target="morph">γένεθ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=o%28rmh%2F&la=greek&can=o%28rmh%2F0&prior=ge/neq'" target="morph">ὁρμή</a> butshort-lived was
his effort, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:abo:tlg,0012,001:4:466&lang=original" target="_new">Il.4.466</a>;
“<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ou%29&la=greek&can=ou%290&prior=o(rmh/" target="morph">οὐ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=pollo%5Cn&la=greek&can=pollo%5Cn0&prior=ou)" target="morph">πολλὸν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=e%29pi%5C&la=greek&can=e%29pi%5C0&prior=pollo%5Cn" target="morph">ἐπὶ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=xro%2Fnon&la=greek&can=xro%2Fnon0&prior=e)pi%5C" target="morph">χρόνον</a>, <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=a%29lla%5C&la=greek&can=a%29lla%5C0&prior=xro/non" target="morph">ἀλλὰ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m2&prior=a)lla%5C" target="morph">μ</a>.” <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:abo:tlg,0012,002:15:494&lang=original" target="_new">Od.15.494</a>;
“<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m3&prior=m" target="morph">μ</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=de%5C&la=greek&can=de%5C0&prior=m" target="morph">δὲ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=gi%2Fgnetai&la=greek&can=gi%2Fgnetai0&prior=de%5C" target="morph">γίγνεται</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=h%28%2Fbhs&la=greek&can=h%28%2Fbhs0&prior=gi/gnetai" target="morph">ἥβης</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=karpo%2Fs&la=greek&can=karpo%2Fs0&prior=h(/bhs" target="morph">καρπός</a>”Mimn.2.7;
“<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m4&prior=karpo/s" target="morph">μ</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=de%2F&la=greek&can=de%2F1&prior=m" target="morph">δέ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=moi&la=greek&can=moi0&prior=de/" target="morph">μοι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=yuxa%5C&la=greek&can=yuxa%5C0&prior=moi" target="morph">ψυχὰ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=glukei%3Da&la=greek&can=glukei%3Da0&prior=yuxa%5C" target="morph">γλυκεῖα</a>” <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:abo:tlg,0199,001:5:151&lang=original" target="_new">B.5.151</a>;
“<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=th%5Cn&la=greek&can=th%5Cn0&prior=glukei=a" target="morph">τὴν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=d%27&la=greek&can=d%270&prior=th%5Cn" target="morph">δ᾽</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=ou%29%2Fti&la=greek&can=ou%29%2Fti0&prior=d'" target="morph">οὔτι</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=m&la=greek&can=m5&prior=ou)/ti" target="morph">μ</a>. <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=per&la=greek&can=per1&prior=m" target="morph">περ</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=eu%29%2Fnasen&la=greek&can=eu%29%2Fnasen0&prior=per" target="morph">εὔνασεν</a> <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=u%28%2Fpnos&la=greek&can=u%28%2Fpnos0&prior=eu)/nasen" target="morph">ὕπνος</a>” <a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Apollon.%204.1060&lang=original" target="_new">A.R.4.1060</a>.</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Тенденциозниот преведувач се плашел да преведе ,„дури и за минута„ за да не биде погрешно разбран па ставил „час„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Краткотрајно „ не e исто што и „мало„. Не, не, Хомер го употребил зборот во точна смисла.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
За <b>античкогрчка минута </b>знаел и <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Apollonius_of_Rhodes" target="_blank">Аполониј од Родос</a> во 3 век п/н/е и никој друг се до 14-15 век кога зборот повторно изронил од „антиката„.</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://img535.imageshack.us/img535/2959/clockz.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://img535.imageshack.us/img535/2959/clockz.jpg" height="177" width="320" /></a></div>
<br />
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-25132190179768349382013-01-02T05:04:00.002-08:002016-06-02T14:33:43.472-07:00Ва-силе-вс=БСИС-ИЛ<div style="text-align: justify;">
Етимологијата на грчкото „<b>василевс</b>„ односно „<b>басилеус</b>„, "<b>βασιλεύς</b>„ да ти била <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basileus" target="_blank"> непозната.</a></div>
<div style="text-align: justify;">
Баш „се изненадив„.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ако земам предвид дека „античките Грци„ наместо В изговарале Б (што е невозможно, но еве хипотетички ) тогаш мора да се работи за „<b>басилеус</b>„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Називот „басилеус„ како титула во „антиката„ е резултат на апокрифите кои сегашноста ја префрлале во минатото па првата следна употреба на овааа титула на монарсите на „ромејската држава„ наречена „Византија„ е дури во времето на „сириско -исавриската „ династија на <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Leo_III_the_Isaurian" target="_blank">Лав III 717-741 г.</a> .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Со други зборови, титулата „басилеус„ која кобожем последни ја носеле македонските кралеви„ наеднаш „по десет века им легнала на христијанските „ромејски„ монарси. Неверојатно.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
„Ус„ е типична латинска наставка пандан на грчкото „ос„ па не ме чуди што на „паричките„ кои ги штанцале рачно најпрво се појавила титулава на латински како BASILEUS а после и мешано латинско грчки -BASIΛEVS.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Ќе ја исфрлиме наставката и имаме БАС-ИЛ.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Значи Грците како и секогаш немаат појма што значат нивните букви а некогаш и зборови. Не барав долго : БСИC(<span style="font-family: "arial" , sans-serif;">בסיס)</span>-ИЛ Младоженец на Бога или Пиедестал Божји или нешто слично.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/48/Follis-Leo_VI-sb1729.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/48/Follis-Leo_VI-sb1729.jpg" height="156" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b> +LEOnbA S ILEVSROM</b></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<b>+LEOnEnΘEObAILEVSROMEOn </b> </div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: center;">
<br /></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b>Бронзена паричка од времето на Лав VI „мудриот„ 886-912. Гледаме дека сеуште се штанцаат пари со мешана латино-грчка ортографија. Наместо ламбда имаме "L" но затоа тука е и грчката „тета„ </b><b style="text-align: center;">Θ.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;">Видете вака, парите не се нешто што си го чуваш по дома. Треба ли неписмените во 99% народни маси да прочитаат што пишува на паричкава? Веројатно. Но да речеме дека тие само ја препознаваат онака на изглед бидејќи се 99% неписмени. Но треба ли во 9-10 век да постои грчки правопис? Секако.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b>
<b style="text-align: center;">А зошто грчкиот правопис не би се употребувал при чеканењето монети? Затоа што овие монети се фалсификат на 17-18 век и не се никакви реални монети кои божем биле во оптек во 9-10 век.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;">Ако ги занемариме техничките термини кои преку ренесансниот „грчки„ влегле во сите јазици, мора да признаеме дека американците се во право. Грчкиот јазик за 99% проценти од населението на Средоземјето , Балканот , Европа , Египет и Мала Азија е „шпанско село„. Луѓето се збунети кога гледаат во тие необични букви. Дури и Турците .</b><br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;">Ќе претпоставиме дека вака било секогаш па и во 9 век. Но,„хроничарите„ на ова време Георгиос Сигхелос (Синкелос, Ѓорѓи Синкел, Секретарот Ѓорѓија, умрен по 810 г ,друго непознато) Теофан Исповедник (758-818 г) и Анастасиј Библиотекарот( 810-878 г ) многу убаво пишувале на грчки и латински не мешајќи ги грчките букви со латинските. Додуша не сосема. На пример „Теофан Исповедник„ во својата „Хронографија„користел ера АНУС МУНДИ-од создавањето на светот при што ја игнорира тн „Византиска ера„( 5508 години пред Христа) и светот почнува 5500 години пред Христа а годината на 1 септември. Исто така пишувал на „полународен„ грчки јазик.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;">Не можев никако да ја ископам манускриптната традиција на „Хрониката„ на Теофан но трагајќи по неа дојдов до <a href="http://www.archive.org/stream/descriptiondespe00borduoft#page/26/mode/2up" target="_blank">список на грчки манускрипти</a> во париската национална библиотека (инаку французите се создавачите на „византологијата„.Во Франција се „откриени„ сите средновековни „византиски„ хронолози.Веројатно голем дел се таму и напишани).Претпоставувам дека постои еден или ниеден манускрипт од „Хрониката„ на Теофан како што постои само еден од неговиот „Продолжител„.Сепак и манускриптот не е гаранција за ништо.Грчки манускрипти се правеле и во 16-17 век паралелно со печатењето што се гледа од списокот на илуминирани манускрипти на Луј 14 кој прв почнал да се занимава со нивно колекционирање.Најстарите манускрипти се кобожем од 9 век.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;">Еве некои интересни сликички од книгава</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHFe9BBST_Q-fpxA88fYo3F4yK8p0JxM1eauHPsX8NpNtYQ9iK9HvpPfJHNgwhyphenhyphen8FmeCRx6btuds26vt3vQ_yoDwnzjV_v95jYGuS_kEoxkm3wfcVnFOqUvohupIuHNRQI8SSJRwKrKpA6/s1600/Isusif.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgHFe9BBST_Q-fpxA88fYo3F4yK8p0JxM1eauHPsX8NpNtYQ9iK9HvpPfJHNgwhyphenhyphen8FmeCRx6btuds26vt3vQ_yoDwnzjV_v95jYGuS_kEoxkm3wfcVnFOqUvohupIuHNRQI8SSJRwKrKpA6/s640/Isusif.JPG" width="492" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"> Исус,Константин,квадрига,лабарум ,кујзнае.Пишува ИСУ СНФ</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi4KLmJVwCT2JDGgoQ-wyS7LUI-iuoVShbQVGOJPbBOQiVbHIUMqwLHU3xiMnqnrJ0dK4gybc9E1-CcEhv6EjWt7NQQVFyhyzRK3lNOKrtVCUlNhDFEHJ5nuW3w1ByzpSoUoS5Mmj1RjT6s/s1600/Mana+od+neboto.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="388" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi4KLmJVwCT2JDGgoQ-wyS7LUI-iuoVShbQVGOJPbBOQiVbHIUMqwLHU3xiMnqnrJ0dK4gybc9E1-CcEhv6EjWt7NQQVFyhyzRK3lNOKrtVCUlNhDFEHJ5nuW3w1ByzpSoUoS5Mmj1RjT6s/s640/Mana+od+neboto.JPG" width="640" /></a></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"> „Мана„ од небото</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: center;"><br /></b>
<b style="text-align: center;">Да се вратиме на БСИС-ИЛ односно Базил.</b><br />
<b style="text-align: center;"><br /></b>
<b style="text-align: center;">Ако во коренот на зборот веројатно е „база ,основа,пиедестал„тогаш зборот „Базилика„ има логика како „пиедестал на бога„Отворете и побарајте што значи базилика:</b><br />
<b style="text-align: center;"><br /></b>
<br />
<blockquote class="tr_bq">
Во архитектурата терминот базилика
означува кралска,и второстепено убава
сала.Името индицира потекло на зградата
од Истокот,но на Западот ,пред се во Рим
,може да се видат најубавите примери за
базилика.Помеѓу 184 и 121 година п.н.е. на
Римскиот Форум биле изградени базиликите
на Порција, Фулвија, Семпронија и Оптимија
а по 46 г п.н.е. Биле изградени и базиликите
на Јулиј Цезар и Октавијан Август.Овие
згради биле изградени за разубавување
на Форумот и за да служат како за трговски
цели така и за спроведување на правото.Тие
биле отворени за јавноста и добро
осветлени.Според Витрувиус,кој секако
се сложува со грчките авторитети,конструкцијата
на базиликата била следната...</blockquote>
<div style="text-align: right;">
<a href="http://www.newadvent.org/cathen/02325a.htm" target="_blank">Католичка енциклопедија </a></div>
<div style="text-align: right;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
Почитуван читателе,дали ви е појасно?</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Базиликата кобожем „потекнувалаод Истокот„<b> а таму базилики пред нашата ера НЕМАЛО </b>затоа енциклопедијата и не наведува имиња на источни базилики градени според плановите на „грчките авторитети„..најприближна архитектурна форма е грчката<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Stoa" target="_blank">„стоа„</a>(од каде потекнува зборот „стоик„ а прашање е и колку стоата е античка бидејќи знаеме дека „стои„ значи да стоиш-по „славјански„ а и Славјани во антиката нели немало.).</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значи ,да резимираме,најстарата „базилика„ е кобожем изградена во 2 век п.н.е во италијанскиот Рим,тоа е <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Basilica" target="_blank">„базиликата Порција</a>„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Читателе мој,ни дете не може да се излаже со овие приказни.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зошто базиликата е наречена (кобожем на грчки )базилика кога самите Грци не знаеле што е тоа(ни во лингвистичка ни во архитектонска смисла)?</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Зошто „античките римјани„ не и одбрале соодветно латинско име ?</div>
<div style="text-align: justify;">
Од каде го извадиле имево?Ако е „кралска градба„ зошто не била наречена „императрика„ или „конзулика„ или „цезарика„?Ако е свештена градба зошто не се викала „понтифика„?<br />
Неверојатно е колку античкиве Римјани и кобожем владетели на светот биле истовремено и писмени и неписмени.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Името БСИС-ИЛ очигледно има арапско-еврејски корен и значи „<b>пиедестал на бога</b>„ или <b>„младоженец на бога</b>„„(нели и латиниве имале збор „<a href="http://dictionary.reference.com/browse/basis" target="_blank">база</a>„-основа наводно од грчкото „васи„ а „протоиндоевропејското„<a href="http://en.wiktionary.org/wiki/%CE%B2%CE%AC%CF%83%CE%B7#Greek" target="_blank">-гемтис„-оди</a>.О ,Јахве помагај.Во „базиликава„ се оди или се стои?).<br />
<br />
Всушност,Констанс,тин(КШР)-цезар-басилиј-веројатно означува едно и исто-СТОИ(постојан,цврст ослонец на Бога ) оттаму и името на „античко-античката„ -„ стоа„.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Но ова извртено „латинско„ "именување" како <b>basilica</b> исто така мириса на многу подоцнежен апокриф (да речеме најрано по 8-9 век од нашава ера) бидејќи никаква „ василевска „кралштина ни како титула ни како епитет во некаква предхристијанска „антика„ не можело да има за <span style="text-align: justify;"><b>βασιλική </b>(<b>василике</b>) да стане античка „</span> <b>basilica„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Се разбира ,ова значи и дека немало никаква антика бидејќи сите „дела„ на античките: Плаут, Плутарх, Апијан, Витрувиус,Тацит,Светониј,се апокрифи од некој „поствизантиски„ период во кој имало и василевси а со нив и василики -свештено-световни градби направени од парите на василевсот-венчаникот на бога.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: left;">
Да,да, апокрифи на средновековието се и Хомер и Херодот и<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/morph?l=basileu%3D&la=greek&can=basileu%3D0&prior=w)=&d=Perseus:text:1999.01.0125:book=4:chapter=155&i=1#lexicon" target="_blank"> многу други.</a></div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-5584076523917535082012-12-28T03:55:00.000-08:002012-12-31T00:12:10.103-08:00Библиски глупости<div style="text-align: justify;">
Покрај тоа што во Библијата има повеќе од <a href="http://1001biblecontradictions.com/" target="_blank">1001 контрадикторност</a> во неа има и тешки нелогичности за кои е сосема неразбирливо како се протнале во„најстарата„ света книга.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
На пример ,можеме да прифатиме дека Бог пуштил потоп на земјата и дека Ное со своето семејство се спасил ,земајќи со себе по еден пар животни од секој вид за да може потоа повторно да се размножат .</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Но,не рекол дека ќе создаде нови животни. Видете како размислувал средновековниот ум.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
<b>БИТИЕ - ПРВА КНИГА
МОЈСЕЕВА </b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b>Глава 8 </b> </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">19</a> И
сите животни, сите лазачи, сите птици -
сите созданија што се движат по земјата
- излегоа од бродот, вид по вид.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">20</a> И
Ное Му изгради жртвеник на Господа; <b>зеде
од секое чисто животно и од секоја чиста
птица</b> <b>и принесе на жртвеникот жртви
паленици.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php" style="text-align: start;">21</a><span style="text-align: start;"> Господ го помириса пријатниот мирис и рече во Своето срце: „Никогаш повеќе нема да ја проколнувам земјата заради човекот; зашто човековите мисли се лоши од неговиот почеток; ниту некогаш ќе ги уништам сите живи суштества, како што направив. </span></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Значи Ное се измачил да спаси по еден пар животни:мајка и татко жирафа,мајка и татко слон,мајка и татко носорог,мајка и татко гулаб итн,за да може потоа да остават потомство.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Немале сите таква среќа.Веднаш штом излегле од бродот Ное на жртвеникот го цвикнал таткото на „чистите животни„ како жртва така што кутрите женки останале без партнер за продолжување на родот.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030113.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="313" src="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030113.jpg" width="400" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Мозаик од базиликата Свети Марко во Венеција,13-14 век</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030109.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030109.jpg" width="252" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Нема градење на никаква „арка„ (брод-ковчег) без средновековна пила.Илустрирано со мозаикот во базиликата Свети Марко во Венеција,13-14 век</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030116.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="247" src="http://www.lessing-photo.com/p3/150301/15030116.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Ное жртвува <b>од СЕКОЕ</b> „чисто„ животно по едно.мозаикот во базиликата Свети Марко во Венеција,13-14 век.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Највреден запис во „првата книга мојсеева„ преведена како „Битие„ или „Генеза„ а со оригинален назив бил најстариот закон на земјата</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Се знае,око за око ,заб за заб ,крв за крв односно <b>„крвната одмазда„.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b>БИТИЕ - ПРВА КНИГА
МОЈСЕЕВА<br />Глава 9 </b> </div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
</div>
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">5</a> А
за вашата крв, за вашиот живот, ќе барам
сметка: ќе ја барам од секое животно; и
од човекот за неговиот брат; ќе барам
сметка за човечкиот живот.<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">6</a> <b>Кој
пролее човечка крв, Човек ќе ја пролее
неговата крв!</b> Зашто Бог го создаде
човекот Според Својот образ.<br />
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/index.php">7</a> А
вие, плодете се и множете се, наполнете
ја земјата и подложете ја под себе!”<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
Немало судии,трибунал ,ова она.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-74446895674865560992012-12-27T01:59:00.000-08:002012-12-28T01:27:59.771-08:00Античка таписерија<div class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Еден од начините да дознаете како е фалсификувана историјата е да пребарувате обично-необични поими во „античките пишани извори„.</div>
<div style="text-align: justify;">
На пример зборовите: кола , кочија, чаша, макара, чекрек, тепих, тули, час, часовник ,итн.<br />
Нешта кои денес изгледаат како секојдневна работа но биле мислена именка за 90% Македонци (и поголем дел од светот ) во 19-20 век а да не зборуваме за 18,17,16,15 и така натаму се до Адам.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Изборот ми падна на зборот „таписерија„ .Зошто?<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Во средниот век (15-16 век) вештината на ткаење го достигнала нивото на кое може да се изработи текстил кој раскажува приказна,практично- <b>„слика од конец„.</b><br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Аристократијата која можела да си го дозволи овој луксуз -тотално полудела .Таписеријата била новото сликарско платно.Но ова сликарско платно имало и утилитарна функција.Во огромните средновековни замоци каде било влажно и студено таписериите не само што разубавувале туку и топлеле.Бидејќи просториите биле со гигантски големини, за изработката на овие таписерии,кои биле и завеси и слики и теписи и прекривки, требало да се користат огромни разбои,на нив работеле многу работници и ова чинело многу. Затоа таписериите се изработувале само по нарачка.Сликите од конец биле приказ на богатството и моќта па за да замислиш дека некој масовно произведувал таписерии за продажба со векови пред или во времето на Исус (пред 20-тина векови ) треба да си голем морон.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Да не влегле таписериите во мода веројатно би задоцнила и „индустриската револуција„ која започнала со ставање во погон на првите ткајачки машини.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Како претходно се ткаеле секојдневни ткаенини за облека и кој и каква ткаенина можел да си дозволи знаеме од нашите баби и дедовци кои до 20 век (а некаде и денес) носеле тн „народна носија„-секојдневна облека која во голем дел сами ја изработувале.Во оваа смисла тие биле поназад и од библиските луѓе.<br />
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Дека шарениот текстил бил „чудо невидено„ докажува на пример Хенри VIII гордо „се сликал„ вака</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Family_of_Henry_VIII_c_1545_detail.jpg/472px-Family_of_Henry_VIII_c_1545_detail.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/3d/Family_of_Henry_VIII_c_1545_detail.jpg/472px-Family_of_Henry_VIII_c_1545_detail.jpg" width="500" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Принцот Едвард,Хенри VIII и Џејн Сејмур околу 1545 година(16 век).Зад кралскиот престол -раскошна таписерија</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Бидејќи сите до еден „антички автори„ се деца на „ренесансата„ не е чудо во својот восхит кон шарената таписерија тие несакајќи да „се издадат„ .Колку и какви кукавички јајца положени на таписерија сум фатил ќе видите сега.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>1.Хомер 850 г п.н.е</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Дека Хомер не можел да
се појави пред средновековните патувачки
трубадури е повеќе од јасно и не само
затоа што <b>„ОДОС</b>„ (на „словенски„
одам,ходи) има корен во библиско-античко- еврејско-арапскиот збор ХДМ-оди-<b>Ὀδυσσεύς</b> или
латински <a href="http://en.wiktionary.org/wiki/Ulysses#Latin"><b>Ulyssēs</b></a> (слично
на пример на нашето „улица„ кое на
грчки се вели „одос„). </div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Одисеј се враќа на Итака и итро разговара со својот татко да види дали тој ќе го препознае</div>
<blockquote class="tr_bq">
<br />
<a href="http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text?doc=Perseus:text:1999.01.0218:book=24:card=3&highlight=tapestry" target="_blank">Hom. Od. 24.3</a><br />
<div style="text-align: justify;">
Верувајте ми кога ви велам дека овој човек еднаш дојде во мојата куќа додека уште си бев во мојата земја и никогаш кај мене не дошол човек кој повеќе сум го засакал.Тој ми рече дека е од Итака и дека неговиот татко се вика Лаерт, син на Арцесиус. Го пречекав домаќински и на располагање му го ставив изобилството на мојата куќа а кога си замина му ги дадов сите <b>ВООБИЧАЕНИ</b> подароци.Му дадов седум таленти чисто злато, чаша од чисто сребро со изгравирани цветови. Му дадов 12 лесни наметки и исто толку парчиња <b>ТАПИСЕРИИ</b> ,12 еднослојни наметки,12 черги,12 убави мантии и ист број на кошули.</div>
</blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Значи ако занемариме што се е на број кабалистичко -астролошки по 12, „вообичаениве„ работи се чудесно нешто за периодот од пред 2900 години.Особено таписериите.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Хомер и во „Илијада„ исто така пее дека убавата Елена<b> везела огромна таписерија со сцени од тројанската војна за време на истата таа војна.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>2.Херодот 484-425 п.н.е</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Се раскажува и ваква приказна. Кога
Ксеркс избега од Елада, тој му ја остави
својата куќа на Мардониус . Павзаниј,
гледајќи ја куќата на Мардониус со
изложеното злато и сребро и <b>весело
обоени таписерии,</b> им нареди на пекарите
и готвачите да подготват вечера, како
што биле навикнати да прават за Мардониус
. Тие ја извршија наредбата, но Павзаниј,
кога ги виде <b>златните и сребрени каучи
богато тапацирани</b> и маси од злато и
сребро, и сета прекрасна послуга на
банкетот, беше изненаден од сјајот пред
него и на шега заповеда неговите слуги
да подготват и вечера во лаконски стил.
Кога тој оброк, толку различен од другите,
беше подготвен, Павзаниј пукна од смеење
и испрати да ги повикаат грчките генерали. Кога
овие се собраа, Павзаниј им укажа на
начинот на кој е сервирана секоја вечера
и рече: "Мажи на Елада, јас ве донесов
тука, бидејќи сакав да ви ја покажам
глупоста на водачот на Мидијците, кој
со вакви услови на живот, како што
гледате, дошол тука за да ни ги одземе
нашите имоти кои се толку бедни. "На
овој начин, се раскажува, дека Павзаниј им зборувал
на генералите на Грците.</blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Зошто сум цврсто убеден дека Херодот е средновековен лажго? Покрај кукавичките јајца положени врз ѕидни таписерии и раскошен тапацирунг на златни сребрени каучи него го предава и изјавата дека има <a href="http://www.kontraistorija.blogspot.com/2012/06/blog-post_07.html" target="_blank">намера да докаже дека територијата на Македонија е „дел од Грција„ а Македонците се Елини.</a>Зошто и кому тој му го „докажува„ ова во 5 век пред Христа?(да напоменам и дека „книгата„ на „Хер-одот„ те „Кир-одотус„-„господинот што одел насекаде„ а која се однесува токму на Македонија е „изгубена„).</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Mакедонија е библиско-арапско име кое значи „напаѓа ,навлегува„ а тоа овој „антички лажго„ не го знае.Или Херодот е ренесансен или библијата е пишувана во ренесансата.Или двете.Четврто нема.</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<span style="font-family: Tahoma;"><b>מ ג י ד ו</b></span></div>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<b>МГИДУ</b></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<span style="font-family: Tahoma;"><b>א ר
מ גדון</b></span></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<b><br /></b></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<b>АРМГДУН</b></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<a href="http://www.abarim-publications.com/Meaning/Megiddo.html#.UNwVxuTWI7p" target="_blank"><b>корен од ГДД-<span style="font-family: Tahoma;"> </span><span style="font-family: Tahoma;">ג</span><span style="font-family: Tahoma;">ד</span><span style="font-family: Tahoma;">ד -</span>напаѓа</b></a></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
<br /></div>
<div lang="en-US" style="margin-bottom: 0cm;">
Цитати од Стариот завет за илустрација.Новиот завет не го земаме предвид бидејќи е подоцнежен апокриф кој може разумно да се датира најнајнај-рано во 9 век од нашата ера.</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Исус Навин: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">17:11</a> На
Манасиј му припаѓаа во Исахар и во Асир;
Вет-Сан со своите села, Ивлеам со своите
села, жителите на Дор со своите села,
жителите на<b> Мегид </b>со своите села; и така:
три подрачја.
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
Судии: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">1:27</a> Манасиј
не ги освои Вет-Сан и неговите села, ни
Тахана и нејзините села. Не ги изгони
ни жителите од Дора и од неговите села,
ни жителите на Ивлеам и на неговите
села, ни жителите на <b>Мегида</b> и на нејзините
села. Така Ханаанците останаа и живееја
во земјата.
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
1 Цареви: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">4:12</a> Вана,
синот Ахилудов, во Тенахом и во <b>Мегидон</b>,
и во сиот Вет Сан, што е покрај Сартана
подолу од Езраел, од Вет Сана до Авел
Меол, и до преку Јокмеам. </div>
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php"></a><a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">9:15</a> Вака
беше со принудната работа што Соломон
ја создаде за да ги изгради Господовиот
Дом, својот дворец, Милон и ѕидовите на
Ерусалим, Хасор, <b>Мегидон </b>и Гезер. </div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
2 Цареви: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">23:29</a> Во
негово време фараонот Нехаон, египетскиот
цар, тргна против асирискиот цар, на
реката Еуфрат. Царот Јосиј тргна пред
него, ама тој го уби во <b>Мегидон</b>, при
првата средба. </div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
<a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">23:30</a> Неговите
слуги му го пренесоа телото со кола од
<b>Мегидон</b>, го префрлија во Ерусалим и го
погребаа во неговата гробница. Сиот
народ на земјата го прими Јоахаз, синот
Јосиев; го помазаа и го прогласија за
цар место неговиот татко.</div>
<div style="text-align: justify;">
1 Летописи: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">7:29</a> Во
рацете на Манасиевите синови беа Вет-Сан
со своите села, Танах со своите села,
Мегидон со своите села, Дор со своите
села. Во нив живееја синовите на
Израеловиот син Јосиф.</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Захарија: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">12:11</a> Во
оној ден ќе настане голем плач во
Ерусалим, како плачот во Ададримон, во
<b>Мегидонската Рамница.
</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Судии: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">5:19</a> ”Дојдоа
цареви, војуваа, бој водеа ханаанските
цареви, во Танаха, во <b>Мегидската Вода(?)</b>,
но не добија ни малку сребро.
</div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Исус Навин: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">12:21</a> танашкиот
цар, еден; <b>мегидскиот цар</b>, еден; </div>
<br />
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
2 Летописи: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">35:22</a> Но
Јосиј не го одврати лицето од него, туку
се охрабри за да се бие со него; не
послушувајќи ги Нехаовите зборови од
Божјата уста, дојде да се бие на
<b>Мегидонското Поле</b>.
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
2 Цареви: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">9:27</a> Кога
јудејскиот цар Охозиј го виде тоа, избега
кон Вет Хаган (Градинска Куќа), но Јуј
го гонеше и нареди: „Погубете го и него
во колата!” Го ранија во колата на брдото
Гур, што се наоѓа кај Ивлеам. Но избега
во <b>Медигон</b>, и таму умре.
</div>
<div style="margin-bottom: 0cm; text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Откровение: <a href="http://www.mkbible.net/biblija/search.php">16:16</a> И
ги собра на местото на еврејски наречено
<b>Армагедон</b>” (Рид на Мегидо)</div>
</blockquote>
<b>3.Плаут 254-184 п.н.е</b><br />
<b><br /></b>
<b>Pl. Ps. 1.2</b><br />
<br />
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Сега, значи, освен ако сите не обрнете
внимание на ова обвинение, ако не ги
отстраните поспаноста и мрзеливоста
од градите и очите, ќе направам вашите
грбови да бидат темелно обележани
со драсканици, толку многу што <b>ќе бидат
пообоени од кампанијска(!) прекривк</b>а и од <b>александриска таписерија
од пурпур извезена целата со ѕверови .</b></blockquote>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://www.tapestriesdirect.co.uk/content/skins/tapestries/images/homepage.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="http://www.tapestriesdirect.co.uk/content/skins/tapestries/images/homepage.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>4.Катулус 84-54 п.н.е.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
Овој веќе зашол</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
</div>
<blockquote class="tr_bq">
<div style="text-align: justify;">
Но, овој замок, низ неговите најскриени
скривалишта за богатите членови на
кралското семејство, блеска во сјај на
злато и со сребро. <b>Слоновата коска се
белее на седиштата; пехарите светкаат
на полиците; целата куќа воодушевува
во раскошот на кралско богатство.
Поставен во средината на зградата е
невестинскиот кревет на божицата, сјајен
од индиската слонова коска и покриен
со црвено, обоен со розова боја на рибата-
школка. Оваа</b> <b>ТАПИСЕРИЈА</b> <b>извезена
со фигури на луѓе од античкото (!!!) време
со воодушевувачка уметност ја отсликува
храброста на хероите.</b></div>
</blockquote>
„Рибата школка„ всушност е полжав тн <a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Murex" target="_blank">„Мурекс„</a> од кој се добивала<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Tyrian_purple" target="_blank"> црвена-пурпурна боја</a>(која денес ја нарекуваме лилава или слично,а нашите стари ја нарекувале „пембе„) која била недостапна за простите народни маси и се користела само украс на царската облека.<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Purpur-mit-Ausfaerbung.png/481px-Purpur-mit-Ausfaerbung.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1e/Purpur-mit-Ausfaerbung.png/481px-Purpur-mit-Ausfaerbung.png" width="256" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Пурпурна боја од полжавот Мурекс</div>
<br />
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b>5.Тит Ливиј 59 п.н.е.-17 н.е</b><br />
<b><br /></b>
<br />
<ol start="35">
<li>Заробените кралеви, Персеј и Гентиус,
со нивните деца, најпрво беа донесени
во Рим, и ги ставија во притвор а потоа и
другите затвореници, потоа оние од
Македонците и главните мажи на Грција , на кои што им беше наредено да дојдат во
Рим, бидејќи од овие, не беа повикани со писмо само оние кои си седеа дома , туку дури и оние за кои се вели дека биле во
дворците на кралевите.<br />
<br />
По неколку дена откако Паулус беше
однесен по реката Тибар до градот, во
кралска галија со чудесна големина која беше движена од шеснаесет нивоа
на весла и украсена со македонскиот
плен кој се состоел не само од убави
оклопи, <b>ТУКУ И ОД ТАПИСЕРИЈА,</b> <b>која била
сопственост на кралот;...</b><br />
<br />
</li>
</ol>
Персеј е македонскиот крал а Гентиус-илирскиот.Победени од „Римјанинот„Емилиус Паулус.Мила моја мори мајчице.Овој Персеј имал и таписерија како Хенри осми.<br />
<br />
<br /></div>
<b>6.Плутарх (царот) 46-120 н.е.Александар</b><br />
<br />
Да не знаеш дека е „Плутарх„ ќе се заколнеш дека е „Шекспир во приказни„:<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>Plut. Alex. 49</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Како резултат на ова тој беше уапсен
и доведен на испрашување, другарите на
царот стоеја наоколу за време на
тортурата<b> а Александар слушаше позади
една обесена таписерија</b> . Тука, како што
се раскажува, слушајќи го Филота како
му се заканува на Хефестион со бедни и
плачки и молби, тој рече: "Со толку
слабо срце си бил, Филота, и така мекушав,
како си можел да ставиш рака во ваков
голем потфат?„ </blockquote>
<blockquote class="tr_bq" style="text-align: justify;">
Откако Филота бил казнет
со смрт, Александар веднаш го испратил
и Парменио во Медија, човек чии достигнувања
со Филип беа многу и кој беше единствениот
од постарите пријатели на Александар,
или главниот од нив, кој се заложи за
неговиот премин во Азија, а кој од своите три сина, виде двајца убиени
на претходната експедиција и сега
замина во смрт заедно со третиот.
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>Шекспир „Скротување на фуријата„</b></blockquote>
<b> Комбинација на „Плутарх„ , „Плаут„ и „Катулус„</b><br />
<blockquote>
Gre.<br />
First, as you know, my house within the city<br />
Is
richly furnished with plate and gold;<br />
Basins and ewers
to lave her dainty hands:<br />
<b>My hangings all of
Tyrian tapestry;<br />In ivory coffers I have stuff'd my
crowns;<br />In cypress chests my arras
counterpoints,<br />Costly apparel, tents, and
canopies, </b><br />
<b>Fine linen, Turkey cushions boss'd with
pearl,<br />Valance of Venice gold in needlework, </b><br />
Pewter
and brass and all things that belong<br />
To house or
housekeeping: then, at my farm<br />
I have a hundred
milch-kine to the pail, (360)<br />
Sixscore fat oxen standing
in my stalls,<br />
And all things answerable to this
portion.<br />
Myself am struck in years, I must
confess;<br />
And if I die to-morrow, this is hers,<br />
If
whilst I live she will be only mine.
</blockquote>
<br />
<div style="text-align: justify;">
Често пати учените глави се прашуваат како можел прост човек како Шекспир да испрочита толку антички автори.„Какви бре антички „е точниот одговор на ова главоломно прашање.Веројатно многумина од „античките„ автори препишувале од самиот „Шекспир„.
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Колку за илустрација.Еве го нивото на „таписериство„ во 11 век (но и ова датирање не е сигурно).</div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://static.guim.co.uk/sys-images/Arts/Arts_/Pictures/2012/8/7/1344339129294/Bayeux-Tapestry-010.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="401" src="http://static.guim.co.uk/sys-images/Arts/Arts_/Pictures/2012/8/7/1344339129294/Bayeux-Tapestry-010.jpg" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Таписеријата од Бајо-Безо,<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Bayeux_Tapestry" target="_blank">Bayeux Tapestry</a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://medieval.webcon.net.au/images/girona_tapestry_full.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="516" src="http://medieval.webcon.net.au/images/girona_tapestry_full.jpg" width="640" /></a></div>
<br />
<div style="text-align: center;">
<a href="http://www.catedraldegirona.org/visita/eng/tresor/tapis/index.html" target="_blank">Таписерија од Гирона</a> ,Шпанија12 век</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://medieval.webcon.net.au/images/girona_tapestry_birds.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="262" src="http://medieval.webcon.net.au/images/girona_tapestry_birds.jpg" width="400" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
Детал од таписеријата</div>
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-30813991197210405702012-12-24T06:49:00.000-08:002012-12-31T00:12:39.977-08:00Двојници<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Pius_IV_2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/68/Pius_IV_2.jpg" width="258" /></a></div>
Папата Пиус IV 1499-1565 виден од Бартоломео Пасароти<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkGln5em6AdXZnQYFBbBtv_Dn44ro1chkFXPcfePyzQAUkYxKp3leW8eXizQZ8OWnap6utAWq3CJjLfPeacAh2B7dexhjyIoJFTyO041NFhwVnbMqzH3Gpz0uVNeQ5kZ9uByw7Blzv9fth/s1600/Pope+Pius+IV+as+roman+emperor.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="271" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgkGln5em6AdXZnQYFBbBtv_Dn44ro1chkFXPcfePyzQAUkYxKp3leW8eXizQZ8OWnap6utAWq3CJjLfPeacAh2B7dexhjyIoJFTyO041NFhwVnbMqzH3Gpz0uVNeQ5kZ9uByw7Blzv9fth/s320/Pope+Pius+IV+as+roman+emperor.JPG" width="320" /></a></div>
<div style="text-align: center;">
<a href="http://archive.org/stream/livesofmostemine09vasauoft#page/230/mode/2up" target="_blank"> Гробот на истиот Пиус (Џакопо Медичи)</a>. Папата е претставен како „римски император„ ем „понтифекс максимус„</div>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
Папата Пус е познат по тн<a href="http://traditionalcatholic.net/Tradition/Prayer/Tridentine_Creed.html" target="_blank"> Тридентинско кредо</a> во кое е вклучено и познатото „филокве„ односно дека „светиот дух „потекнува и „од Синот„,наводно „каменот на сопнување„ за спојување на Источната со Западната црква.</div>
<div style="text-align: justify;">
Туку, друго ми беше зборот. Ајде што папата Џакопо и е претставен на вечноста како „римски император„ ама па и натписот на гробов е чист „антички„ -со кратенки. А за кого го напишале натписот кога во 16 век се зачетоците на латинската античка „епиграфија„ т.е. читање на „антички„ натписи кои никој не ги разбирал?</div>
<div style="text-align: justify;">
Идиоти.<br />
<br />
Гроплан на Папата-Цезар<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWuuacKAiqcyLgIRBIulfG4Jhc7IoULGt1YQ9ewBjIf09JKscrvzS0GrOrv5az2wEWcD3P9w7GnO0LXbrj5tBbJCx8Wvx7ij3kUq46XaYOQNlH1F9KXnSlq9avLmT1FXpXIXmhkBKSTZ-o/s1600/Papa+Cezar.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="320" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgWuuacKAiqcyLgIRBIulfG4Jhc7IoULGt1YQ9ewBjIf09JKscrvzS0GrOrv5az2wEWcD3P9w7GnO0LXbrj5tBbJCx8Wvx7ij3kUq46XaYOQNlH1F9KXnSlq9avLmT1FXpXIXmhkBKSTZ-o/s320/Papa+Cezar.JPG" width="315" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjj02Nd8RMr6J59LB1Sxta8NgXmrmCgOPzhrDxnAYVyOyC4TQY5U7asta-CMrPs0cP8ENjeyElO3usvG0fYUTAhSsc9x6Q8L76iRJ2o-6qOty-ZLHBDExjTvAvH3NDB_BOYD4i468iJ0FX2/s1600/Papa+natpis.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="234" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjj02Nd8RMr6J59LB1Sxta8NgXmrmCgOPzhrDxnAYVyOyC4TQY5U7asta-CMrPs0cP8ENjeyElO3usvG0fYUTAhSsc9x6Q8L76iRJ2o-6qOty-ZLHBDExjTvAvH3NDB_BOYD4i468iJ0FX2/s320/Papa+natpis.JPG" width="320" /></a></div>
<br /></div>
<div style="text-align: center;">
PIUS .IIII PONT .MAX.FRA.B.FIERI.I<br />
Битс ми</div>
<div style="text-align: left;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-79510324720960312252012-12-17T04:47:00.000-08:002016-06-08T16:59:51.219-07:00Од која азбука потекнува кирилицата ?<div class="tr_bq">
Николај Морозов, Христос, Бог и Слово</div>
<br />
<blockquote>
Да ја разгледаме од првата гледна точка еврејската (хебрејска) азбука. Во неа има само 22 букви кои имаат еднакви називи со коптските и грчките(таблица 25)</blockquote>
<br />
<blockquote>
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj520oTm5TOvR6QF3Wg_Xctiy2UO6SbWG8y_237CGxmkbpne9-P0sxmjhuDHe4ktoyxwAyuRHITGanIfskVXang55R0KxL_n5rHXdkaS_62o9Tzd2UTTrPsjFrsszlhQq_ZqyKYCZ6UPNZe/s1600/Tablica+na+azbuki.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="640" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj520oTm5TOvR6QF3Wg_Xctiy2UO6SbWG8y_237CGxmkbpne9-P0sxmjhuDHe4ktoyxwAyuRHITGanIfskVXang55R0KxL_n5rHXdkaS_62o9Tzd2UTTrPsjFrsszlhQq_ZqyKYCZ6UPNZe/s640/Tablica+na+azbuki.JPG" width="444" /></a><br />
<div style="text-align: justify;">
Установувајќи го нивниот фонетски изговор по аналогија на соодветните азбуки на денес постоечките јазици може да дојдеме до голем број заклучоци.</div>
<div style="text-align: justify;">
Самогласната буква АЛЕФ првобитно се читала како А а можеби понекогаш и како О(слично како што денес ние го читаме руското О некогаш акцентирано а некогаш неакцентирано)</div>
<div style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr2G2TJyH_HThe1vnMjPBl0buxHaptbClIiH3ntFiJ3f_PbodAQM4qMaABd1t1eflp2hCFaTsVnbYxb3hij2ReD8ml9R_4ECuMAqD-EU4lIfvuNh60Nl_VHMkFnd6glI3uHnkc7HAhaVN7/s1600/%D0%92%D0%90%D0%92.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjr2G2TJyH_HThe1vnMjPBl0buxHaptbClIiH3ntFiJ3f_PbodAQM4qMaABd1t1eflp2hCFaTsVnbYxb3hij2ReD8ml9R_4ECuMAqD-EU4lIfvuNh60Nl_VHMkFnd6glI3uHnkc7HAhaVN7/s1600/%D0%92%D0%90%D0%92.JPG" /></a></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
УАУ-клин-ец</div>
</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Самогласката У -која современите полски Евреи ја изговараат како ВОФ се читала во древниот еврејски јазик како германското <b>U</b> или<b> U(И) </b>оставајќи го при читање заедно со другите согласки само својот карактеристичен горен тонски шум,слично како што руското неакцентирано<b> И</b> по самогласка го остава само својот горен тон кој соодветствува на буквата И(Ј).( Од „во<b>и</b>на„ се добива „во<b>ј</b>на„ ).</div>
<div style="text-align: justify;">
Ете зошто во еврејскиот јазик се гледа постојан премин на оваа буква во <b>ЈОТА-И</b>.</div>
<div style="text-align: justify;">
На ова соодветствува и блискоста на обликот на грчката буква<b> „јота„</b> со обликот на оваа буква.</div>
<div style="text-align: justify;">
Интересно е што оваа фонема ,многу честа во грчкиот во својство на граматички сврзник,согласно на руското <b>И (</b>како на пример во фразата „<b>вол и бик„). Звукот УАУ исто како и руското И никогаш не стои на почетокот на некој збор ,со исклучок на имиња од странско потекло.Дури и единствениот збор „клинец„(гвозд) </b></div>
<div style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEilz0fJC_1KUtl1CrmlRo8mJaOt9Ac79r-xnOPvAJ_PIz9mJL5dupdy6d6cUOLEJweHrxJ79u1EHTreST9GJGYWrV3pv2g1LPcA5tTJGZGvIWmexkM2TeyDsGk75rcOifEOXGLp609nT63M/s1600/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEilz0fJC_1KUtl1CrmlRo8mJaOt9Ac79r-xnOPvAJ_PIz9mJL5dupdy6d6cUOLEJweHrxJ79u1EHTreST9GJGYWrV3pv2g1LPcA5tTJGZGvIWmexkM2TeyDsGk75rcOifEOXGLp609nT63M/s1600/%D0%93%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B4.JPG" /></a></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
клин-ец</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<div style="text-align: justify;">
кој започнува со неа , се изговара како псевдо ВУ(или псевдо УАУ).Нејзината употреба како сврзник соодветствува на италијанското Е и француското Е(иако тоа се пишува ЕТ) а затоа таа фонема можела да се изговара како нискотонското источно Е.Јас овде условно ќе ја означувам како У.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Во грчката азбука таа останала само како знак за бројот 6 на истото место како и во еврејската.Зошто се случило ова ?Очигледно затоа што првичната аритметика дошла кај грците,кои го немале овој звук,со посредство на арапскиот јазиктаков е првиот историски заклучок од компаративната фонетика.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: left;">
Самогласката ЕЈ</div>
</div>
<div style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRvhwWBqhs753GdQW8Xt-Oa-Awjg3oo10HUvSW7ppiPTmrK5l7_4G4Nr1ynkCte9k_VJ6kmoY1sPZbjsHGtOCII8M-P_BGXhg3CPbwmbPudKfoMlK7zH-haJctALS5tDYEIlfTKDGK5gKS/s1600/%D0%95%D0%98.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgRvhwWBqhs753GdQW8Xt-Oa-Awjg3oo10HUvSW7ppiPTmrK5l7_4G4Nr1ynkCte9k_VJ6kmoY1sPZbjsHGtOCII8M-P_BGXhg3CPbwmbPudKfoMlK7zH-haJctALS5tDYEIlfTKDGK5gKS/s1600/%D0%95%D0%98.JPG" /></a></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
Хет-ограда</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
современите Евреи ја изговараат како руската согласка <b>Х,</b>но првично во првичниот еврејско-арапски жаргон таа несомнено се изговарала како грчката ЕТА(или ИТА) или како руското Е ( је),чие место таа го завзема во азбуката.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Самогласката ЈОД</div>
<div style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoM5XILBYpzlz8T-_jNW64PoJPgRLtC7-l5CMw16RPYJC5uRcaTpvtEeBLaSriL-_bE62k7ZYvrzttY4Iweg9ThgXidj3fvMJ5P0catBF3m6OIz0soW-QZEVR3ZsxWUuUbJvUNB9LMlPLr/s1600/%D0%88%D0%9E%D0%94.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjoM5XILBYpzlz8T-_jNW64PoJPgRLtC7-l5CMw16RPYJC5uRcaTpvtEeBLaSriL-_bE62k7ZYvrzttY4Iweg9ThgXidj3fvMJ5P0catBF3m6OIz0soW-QZEVR3ZsxWUuUbJvUNB9LMlPLr/s1600/%D0%88%D0%9E%D0%94.JPG" /></a></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
ЈОД-рака</div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
првично се изговарала како И и затоа соодветствува на грчката буква ЈОТА.Таа ,би требало,правилно да се изговара со нашиот самогласен звук И и исто така во слевање со други самогласки често да преминува во согласниот призвук Ј.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Самогласката ОЈН-око</div>
<div style="margin-left: 1em; margin-right: 1em; text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcUC7CaPrE8tVC3O5VLfeFIwlOJcwFpwYaBfrBxADsRZpFSY0x4iMVHEhUqAaO-MvV7O74GChs7xYSXkrf4QFdfzQ4uz12Z9-u-ImTp1W5hSE5A3a49XH3HAdacCM0g4ZyjcYukl8LEZcp/s1600/%D0%9E%D0%98%D0%9D.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhcUC7CaPrE8tVC3O5VLfeFIwlOJcwFpwYaBfrBxADsRZpFSY0x4iMVHEhUqAaO-MvV7O74GChs7xYSXkrf4QFdfzQ4uz12Z9-u-ImTp1W5hSE5A3a49XH3HAdacCM0g4ZyjcYukl8LEZcp/s1600/%D0%9E%D0%98%D0%9D.JPG" /></a></div>
</div>
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
ОЈН -око</div>
</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
по своето место соодветствува на грчкото О а по обликот на славјанското Е или У. </div>
</blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Таа веројатно се читала како источното Е, кое и во рускиот ,како што видовме,преоѓа во О во неакцентираните слогови а при слевање со други вокали го остава својот карактеристичен шум У како во германскиот збор "haus"итн.</div>
<div style="text-align: justify;">
Така во еврејската азбука ги имаме сите пет самогласки на италијанскиот јазик ,а за вокалот <b>И</b> кој отсуствува во италијанскиот и другите западноевропски јазици (не исклучувајќи го и латинскиот) не наоѓаме ознака ни во азбуката на Евреите иако тој звук е доста чест во сите источни јазици.</div>
</blockquote>
<blockquote class="tr_bq">
<span style="text-align: justify;">Како да се објасни оваа грешка? Сметам дека затоа што звукот И се подразбирал во секое слевање на два согласници на пример БН -син,се читало како БИН,или БЕН,читајќи го Е како ниско,субгласно Е кое се приближува кон И.</span></blockquote>
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Не умеејќи да ги изговорат ни тврдите врзивни согласки од видот Б,К,П првите учени ги одбирале секогаш со блискиот кон нив тврд вокал како што на Истокот бил несомнено вокалот И.така латините ги изговарале своите бук ви како БЕ,КЕ ,ПЕ, итн заменувајќи го И со нискотонското Е.</div>
<div style="text-align: justify;">
Но во ваков случај зошто на првите писмени луѓе им требало да го напишат гласот И,на пример во зборот БИН-син и слично?Конечно,од современа гледна точка излегува дека би требало да си изговара не БИН ,туку БИНИ,но првобитното уво било глуво за вакви тенкости.</div>
<div style="text-align: justify;">
При општото изложување на антропофониката веќе говорев за подгласници во некои јазици на балканските словени ,наречени од западноевропските лингвисти, кои не умеат да го изговорат, како „ирационален звук„ и за тоа дека ,некои зборови,од типот на бугарскиот збор<b> крх-леб </b>или српското <b>срб-серб </b>се пишуваат со подразбирање на тој звук слично на источното Е или руското кратко И.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Еве зошто и во древно-рабинската писменост за нас словените нема ништо ново.Зошто наместо еден подгласник да ставаме помеѓу две согласки да ги ставаме сите без исклучок западноевропски букви, како и ние да не можеме да го изговориме?</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Потврда на мојот заклучок, дека еврејските самогласки првобитно се читале како то ги читам јас а не така разнообразно како што денес ги читаат современите полски или шпански рабини или караимите (да и тие самите сите ги изговараат различно) се јавува основната и психолошки неоспорна состојба , дека во секоја азбука во мигот на нејзината прва појава секоја ознака соодветствувала на специјален звук. Затоа не треба еврејските самогласки ,како што ги нарекуваат во современите учебници, да се нарекуваат <b>„гласовни ознаки„</b> кои може да се читаат различно какошто современите англичани ја изговараат буквата А во разни зборови.И англиската азбука во мигот на своето појавување го задржала тогашиот изговор на зборовите ,кое оттогаш разнообразно се изменило,а особено во однос на самогласката А.</div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<div style="text-align: justify;">
Ова уште повеќе се случило во древно-египетското наречје на арапскиот јазик ,кое своевремено пропатувало со колонистите и завојувачите во Шпанија ,Сицилија и Јужна Италија и служејќи во средниот век ,под името преселенички(еврејски),општопризнат литературен јазик,слично на латинскиот од епохата на Ренесансата.</div>
<b></b><br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Како втора потврда за мојот заклучок се јавуваат сите наши азбуки, кои ОЧИГЛЕДНО ПРОИЗЛЕГУВААТ ОД ЕВРЕЈСКАТА.На таблицата 25 гледаме споредба на сите азбуки.Погледнете во четвртата колона каде е дадена старата руска азбука.При нејзиното востановување сеуште немало фонетски метод на пренос,туку се употребувал соврчено оригинален пренос,за кој веќе говорев во воведот.</b></b></div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Укажувајќи на последователниот ред на напишаните,како овде,букви ,се изговарале фрази (напишани подолу со курзив )</b></b></div>
</blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<b><b>А- Б- В</b></b></div>
</div>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<b><b><i>Аз-Буки-Веди</i></b></b></div>
</div>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<b><b><i>Г -Д -Е</i></b></b></div>
</div>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<div style="text-align: center;">
<b><b><i>Глагол-Добро-Ест</i></b></b></div>
</div>
<b>
</b></blockquote>
<div style="text-align: center;">
<br /></div>
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Ученикот ги изговарал овие фрази ,одејќи со показалецот по буквите додека не ги запомни.А потоа го учеле да чита ,научувајќи да ги употребува само првите звуци од овие зборови.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>ЗНАЧИ-СЕКОЈА БУКВА ИМАЛА СВОЕ ИМЕ.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Но погледнете во мојата таблица.Во втората колона стои еврејската азбука од која се гледа дека таму,наместо словенските фрази се изговарале други зборови: вол,дом,камила,врата,еве, клинец,анџар(нож),ограда,кожа итн но со еврејски зборови:алеф,бит,гимел,далет,еј,итн.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>првобитно,веројатно,сите звуци од азбукатапретставувале предмети а потоа учениците брзо преоѓале на слевање на првите звуци.Подоцна сложените слики се упростиле до непрепознатливост а само нивните имиња останале како сведоци за нивното потекло.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>А сега да погледнеме во грчката азбука во колона три од мојата таблица.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Во неа се сочувани сите еврејски називи на буквите иако за Гркот,исто како за Русинот,тоа е само збир на туѓи звуци.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b></b><br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b> За некаква можност за случајно совпаѓање не може да стане ниту збор.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b></b><br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>На еврејскиот АЛЕФ(бик) одговара грчката АЛФА,на БИТ(дом,куќа) одговара БЕТА,на ГИМЕЛ(камила) одговара ГАМА, на ДАЛЕТ(врата) одговара ДЕЛТА итн и тоа Е ИСТО И КАЈ ЕГИПЕТСКИТЕ КОПТИ како што се гледа од називот во заграда бидејќи древните облици на коптските букви се совршено еднакви со црковно-славјанските.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Ова значи дека грчката азбука била едноставно Коптско-еврејска азбука </b><b>пренесена </b><b>во Грција и тоа без најмала измена на буквите.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<br />
<blockquote>
<b>
</b><b></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b><b>Ова пак,од своја страна,значи дека Грците првобитно ги обучувале нивните еврејски учители а учениците бесмислено ги повторувале називите на буквите без да ја разбираат нивната смисла.Во руската азбука имињата на буквите ги давале славјанските учители ,претходно обучени на странски литературен јазик и тие го упростиле начинот на помнење на буквите со преправање на нивните називи на сопствениот јазик и како што гледаме прилично остроумно.</b></b></div>
<b>
</b></blockquote>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Еве вака размислувал Николај Александрович Морозов во 1924 година.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>За мене пак ,најголемата мистерија секогаш претставувала буквата Б,Бета,Бет, која наводно античките Грци ја изговарале како Б а средновековните и денешните го изгубиле античкиот говорен апарат за нејзино признесување и знаат да изговорат само наше В.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Да речеме дека буквата е ознака за глас.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Грчкиот учител некаде во среден век при „трансформацијата„ на грчкиот говорен апарат:</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Ученику која е оваа буква ?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><span style="font-size: x-large;"> B</span></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><span style="font-size: x-large;"><br /></span></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Ученикот со наведната глава :Арг,пфгх?!?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Учителот: Ајде,ајде..остарев чекајќи одговор!</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Пробајте да го изговарате Ввввв подолго време (како кога викате Ааааааа).Овој звук преоѓа во Ф.Мене ми е чудно Ф да е варијација на П кога П може да е само варијација на Б (како во нашето леб-леп).</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Б како втора буква во азбуката односно првата согласка има неверојатно големо значење.Б-Бог?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Да се обидам да се ставам во улога на првиот славјански учител.Не знам грчки,не знам еврејски,среден век е , јас сум тежок христијански фундаменталист.Зар ќе ми биде на прво место ширењето на образованието? Глагол добро ест -добро е да се зборува?Зарем не знаеле е да зборуваат словениве во среден век?Аман бе?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b>А- Б- В</b></b></div>
<b style="text-align: start;"></b><br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b><i>Аз-Буки-Веди</i></b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b><b style="text-align: start;"></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b><i>Г -Д -Е</i></b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b><b style="text-align: start;"></b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b><i>Глагол-Добро-Ест</i></b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b><i><br /></i></b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b>Право да ви речам јас би убил два зајака со еден куршум</b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<b style="text-align: start;"><b><br /></b></b></div>
<b style="text-align: start;">
</b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Аз Бог Ваш Господ итн..</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>така она „Наш Он Покој„ би имало и некоја логика.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Си мислам можеби имало некој друг текст на азбучната мнемотехника на „словениве„ а некој се плаши да признае?</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Си мислам и нешто друго.Евреиве кога ја смислувале азбуката биле „пагани„.А има ли такво нешто?Евреин а истовремено безбожник?Нема брате.Некогаш со еден, некогаш со повеќе богови ама Евреин ти е синоним за побожен човек.А азбукава? Далеку пред библијата-како да ја смислувал еврејски питекантроп.</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>АЛЕФ-БИК</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>Буквите се на тн<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Hebrew_alphabet" target="_blank"> „палео-хебрејски„.</a></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d8/Early_Aramaic_character_-_Alaph.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/d8/Early_Aramaic_character_-_Alaph.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhEzqRhiYh3g8ZyGbpHdiBH486a7tuonqVdE8ySaOayAMsU4NgnzxSiigSF0mYTvlNwZbT0uKr5Vk9JzqqsLza__0R11jUsdOwpTZIuOUnrYj_lPMJE0LGwk3sU_01BV_TmAExuN36d99vE/s1600/Bik.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="151" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhEzqRhiYh3g8ZyGbpHdiBH486a7tuonqVdE8ySaOayAMsU4NgnzxSiigSF0mYTvlNwZbT0uKr5Vk9JzqqsLza__0R11jUsdOwpTZIuOUnrYj_lPMJE0LGwk3sU_01BV_TmAExuN36d99vE/s200/Bik.jpg" width="200" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>БЕТ-Дом</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a4/Early_Aramaic_character_-_Beth.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/a4/Early_Aramaic_character_-_Beth.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbZP4Y2aKuBOvv5mCitm58V4bJJF3O-bggC_ESaJTikHI30wdfBQbasQALqQj7YPfHBDrgQyD96m9Mh8eGnBNin049WD451Y0Ipg596JjXnZqZXpMCsumcjRqWJMpfLsCA44_LPLX1SjRr/s1600/neolit+kuka.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgbZP4Y2aKuBOvv5mCitm58V4bJJF3O-bggC_ESaJTikHI30wdfBQbasQALqQj7YPfHBDrgQyD96m9Mh8eGnBNin049WD451Y0Ipg596JjXnZqZXpMCsumcjRqWJMpfLsCA44_LPLX1SjRr/s1600/neolit+kuka.JPG" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ГИММЕЛ-Камила</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2b/Early_Aramaic_character_-_gimmel.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/2b/Early_Aramaic_character_-_gimmel.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAIGfHQSXPw7AVX8kKu014U2dysMtVFOUa3_O83UlicGs9Cu0iEqSbzJantQe7F2WJimlgD9UCwmtAL5QWIGEFdCKRxDxhalAKSnmSUfSyyNeTguXj8XeLpwyyQHAy6WTSgZP8VToqWayP/s1600/camel-bite-430790-lw.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="240" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgAIGfHQSXPw7AVX8kKu014U2dysMtVFOUa3_O83UlicGs9Cu0iEqSbzJantQe7F2WJimlgD9UCwmtAL5QWIGEFdCKRxDxhalAKSnmSUfSyyNeTguXj8XeLpwyyQHAy6WTSgZP8VToqWayP/s320/camel-bite-430790-lw.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>ДАЛЕТ-Врата (веројатно се мисли на отворот за врата)</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ac/Early_Aramaic_character_-_daled.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ac/Early_Aramaic_character_-_daled.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://emilydreams.files.wordpress.com/2011/01/dscn0943.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://emilydreams.files.wordpress.com/2011/01/dscn0943.jpg" height="240" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b>ЕЈ(ехееејј дојди ваму!)</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Early_Aramaic_character_-_heh.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/03/Early_Aramaic_character_-_heh.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQCv6qbP5ukh5NfFBVhJOsC_-Enb88KGQTHyL7jQwS1L6WxihHu3engvViS" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://t2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQCv6qbP5ukh5NfFBVhJOsC_-Enb88KGQTHyL7jQwS1L6WxihHu3engvViS" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>УАУ,ВАВ(клин)</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b0/Early_Aramaic_character_-_vav.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/b0/Early_Aramaic_character_-_vav.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://zamakuna.ru/uploads/posts/2010-08/1281463501_gvozd.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://zamakuna.ru/uploads/posts/2010-08/1281463501_gvozd.jpg" height="253" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ЗАИН (нож,анџар)</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/59/Early_Aramaic_character_-_zayin.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/59/Early_Aramaic_character_-_zayin.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://tangiblesanctity.files.wordpress.com/2009/12/bone-knife.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://tangiblesanctity.files.wordpress.com/2009/12/bone-knife.jpg" height="220" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ХЕТ-ограда</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/47/Early_Aramaic_character_-_khet.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/47/Early_Aramaic_character_-_khet.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Westtown.jpg/300px-Westtown.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a2/Westtown.jpg/300px-Westtown.jpg" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>TET- крзно</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bd/Early_Aramaic_character_-_tet.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/bd/Early_Aramaic_character_-_tet.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcScnI-5-RYp9KkSnMNCyXkMpTz3B8zld4nlxtwAwmRnlUKumY2i" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcScnI-5-RYp9KkSnMNCyXkMpTz3B8zld4nlxtwAwmRnlUKumY2i" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: justify;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ЈОД -ИОД-ЈУД (рака)</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7c/Early_Aramaic_character_-_yud.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/7/7c/Early_Aramaic_character_-_yud.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTlKs6lR15eBaz9J2iCOnq5ki9fw-Utzlxx6cc3srghYahQHrVi" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcTlKs6lR15eBaz9J2iCOnq5ki9fw-Utzlxx6cc3srghYahQHrVi" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>КАП КАФ-КОФ-дланка</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/11/Early_Aramaic_character_-_khof.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/11/Early_Aramaic_character_-_khof.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS1Jigw62Gam9qHebuZLbm3KU6Cs_SqL05ZicxPahnspMjBUArxVw" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcS1Jigw62Gam9qHebuZLbm3KU6Cs_SqL05ZicxPahnspMjBUArxVw" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ЛАМЕД -ражен</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Early_Aramaic_character_-_lamed.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/a/ad/Early_Aramaic_character_-_lamed.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Ra%C5%BEanj.JPG/250px-Ra%C5%BEanj.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5c/Ra%C5%BEanj.JPG/250px-Ra%C5%BEanj.JPG" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>МЕМ-вода</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/Early_Aramaic_character_-_mem.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/5a/Early_Aramaic_character_-_mem.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSemCr9jTYlsL2MICLlT4hPD7sMfPfVKbx17s0NfcLsjJooSby0" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSemCr9jTYlsL2MICLlT4hPD7sMfPfVKbx17s0NfcLsjJooSby0" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>НУН-риба</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/Early_Aramaic_character_-_nun.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/2/20/Early_Aramaic_character_-_nun.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQtE6A-iYhCt5g_eB0jl_CvRchAQ6BQ-rpH4J1rVYSc2DsRE_tN" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn1.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQtE6A-iYhCt5g_eB0jl_CvRchAQ6BQ-rpH4J1rVYSc2DsRE_tN" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>САМАХ-потпора</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1d/Early_Aramaic_character_-_samekh.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/1d/Early_Aramaic_character_-_samekh.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSR1frrr7515vCCDjU8E3fG5J6oNgkTAghbkvMG1Cc8z-a5GzkQKw" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcSR1frrr7515vCCDjU8E3fG5J6oNgkTAghbkvMG1Cc8z-a5GzkQKw" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ОИН-АЈН-око</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/81/Early_Aramaic_character_-_ayin.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/8/81/Early_Aramaic_character_-_ayin.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcThnxQaJYAQyFp8DRqYiLUFmYo77vUmayUNMF4Yh1JzBdDKjEqV" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcThnxQaJYAQyFp8DRqYiLUFmYo77vUmayUNMF4Yh1JzBdDKjEqV" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ПЕ-уста</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/06/Early_Aramaic_character_-_pey.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/06/Early_Aramaic_character_-_pey.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRfo2NXq1yh1CHKbKq36Dlr3dRoSL7Oowf5dn30U6xV4nO9Gtqn" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn3.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcRfo2NXq1yh1CHKbKq36Dlr3dRoSL7Oowf5dn30U6xV4nO9Gtqn" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ЦАДЕ-копје</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/17/Early_Aramaic_character_-_tzadi.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/17/Early_Aramaic_character_-_tzadi.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Bisarma_SXVI.jpg/87px-Bisarma_SXVI.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/7/79/Bisarma_SXVI.jpg/87px-Bisarma_SXVI.jpg" height="320" width="46" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>КХАФ-КУФ-уво</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/Early_Aramaic_character_-_quf.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f3/Early_Aramaic_character_-_quf.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ27SmWWEONmKYUnd5-fB9m4BDAagD6RchvmjyIAfmcyyabsYD7" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn2.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQ27SmWWEONmKYUnd5-fB9m4BDAagD6RchvmjyIAfmcyyabsYD7" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>РОШ-РЕШ -глава</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/14/Early_Aramaic_character_-_resh.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/1/14/Early_Aramaic_character_-_resh.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQdOcj1fb5CxCvw-WOU0cR1WJKAP8EYSD-8VrDFoXRt2mQcrF5s" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="https://encrypted-tbn0.gstatic.com/images?q=tbn:ANd9GcQdOcj1fb5CxCvw-WOU0cR1WJKAP8EYSD-8VrDFoXRt2mQcrF5s" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ШИН,ШИКАМ-висорамнина</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Early_Aramaic_character_-_shin.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/e/ef/Early_Aramaic_character_-_shin.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/%D0%92%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%812.jpg/255px-%D0%92%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%812.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/6d/%D0%92%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%812.jpg/255px-%D0%92%D0%B0%D0%B3%D1%83%D0%B0%D1%812.jpg" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b>ТАУ-ТАВ-крст</b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/Early_Aramaic_character_-_tof.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/f/f6/Early_Aramaic_character_-_tof.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<b><br /></b></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://litrus.net/images/books/66555_i_092.png" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://litrus.net/images/books/66555_i_092.png" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
Друга варијанта</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjSb16386B625kBPBsWQEeABzwCbo7Oxi1sDYlng5XQb1IgOBuDqq5LemziSSF2NRyWjGmqFjKRQWSFG0mDJVuDtJOtuu0dLyx5zFHPuq4j08cfGJFXe067DaqlOOiJEIOX5UdlYzvjXYfO/s1600/Greek+alphabet.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="456" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjSb16386B625kBPBsWQEeABzwCbo7Oxi1sDYlng5XQb1IgOBuDqq5LemziSSF2NRyWjGmqFjKRQWSFG0mDJVuDtJOtuu0dLyx5zFHPuq4j08cfGJFXe067DaqlOOiJEIOX5UdlYzvjXYfO/s640/Greek+alphabet.JPG" width="640" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<h3 class="western">
</h3>
<div style="margin-bottom: 0cm;">
</div>
<h3 class="western">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/03/blog-post.html" target="_blank">Што измислил Свети Кирил?</a></h3>
<div>
<h3 class="western">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2011/12/blog-post_5895.html">Панонски легенди-Житие на Свети Кирил-Константин Филозоф</a></h3>
</div>
<div>
<h3 class="western">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2011/12/blog-post_2579.html" target="_blank">Панонски легенди-Житие наСвети Методиј</a></h3>
</div>
<div>
<h3 class="western">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/04/blog-post_06.html" target="_blank">Б или В ?</a></h3>
</div>
<div>
<h3 class="western">
<a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/04/blog-post_26.html" target="_blank">Неколку словенски азбуки</a></h3>
</div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<div>
<br /></div>
<br />
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-14838182679928031752012-12-04T00:41:00.001-08:002016-06-02T16:51:43.491-07:00Античката Црвена Брада<div style="text-align: justify;">
Веќе сум пишувал за опседнатоста со бради и црвени бради на „античките( и не само).</div>
<div style="text-align: justify;">
Никогаш не би помислиле дека маскирана во латински јазик „црвената брада„ всушност е <b><a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Ahenobarbus" target="_blank">Ahenobarbus</a>,име презиме или којзнаешто на неколкумина антички римјани и на најстрашниот-<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Nero" target="_blank">Нерон</a>.</b></div>
<b><br /></b>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Nero_1.JPG/450px-Nero_1.JPG" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/8/89/Nero_1.JPG/450px-Nero_1.JPG" height="320" width="240" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<b>Нерон-Црвенобрадиот</b> со уметничко брадиче</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: left;">
</div>
<div style="text-align: justify;">
Целосното императорско име на
императорот кој „<b>свирел на виолина
додека горел Рим</b>„ е кобожем <b> Nero
Claudius Caesar Augustus Germanicus</b> (15.12.37-09.06.68) но
тој „всушност„ бил роден како<b> Lucius
Domitius Ahenobarbus</b>, односно<b> Величенствениот(Светиот) Куц Црнец од Германија </b>всушност се викал <b>Сјајниот Домаќин со Црвена
брада.</b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><br /></b></div>
<div style="text-align: justify;">
<b><a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/06/blog-post_18.html" target="_blank">Голобрадите победници</a></b><br />
<br />
<b><a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/05/blog-post_17.html" target="_blank">Варваринот Црвена Брада</a></b><br />
<br />
<b><a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/05/blog-post_21.html" target="_blank">Цезар,бради,ѕвезди и гости</a></b><br />
<br />
<b><a href="http://kontraistorija.blogspot.com/2012/03/blog-post_08.html" target="_blank">Античка брада</a></b><br />
<br />
Светониј-Животот на Нерон<br />
<br />
„Од семејството Домаќини(Domitian) се прославија две гранки Ќелавите (<b>Calvini</b>) и Црвенобрадите (<b>Ahenobarbi</b>). Основач на расата на вториве беше Сјајниот Домаќин (Lucius <b>Domitius</b>) кому додека се враќал од село му се појавиле двајца близнаци, повеличенствени од обични смртници (<a href="http://en.wikipedia.org/wiki/Castor_and_Pollux" target="_blank">Кастор и Полукс,м.з</a>.), така се раскажува, и му наредиле на сенатот и народот на Рим да им однесе вести за победа која сеуште не се случила. А за да покажат знак на нивната божественост тие го удриле по образите и неговата црна брада ја претвориле во бронзено црвена. Овој знак бил пренесен и на неговите потомци од кои повеќемината имале црвени бради.„.<br />
<br />
----------<br />
<br />
„Нерон се роди во Антиум, девет месеци по смртта на Тибериј, 18 дена пред јануарските календи, на изгрејсонце , така што беше допрен од сончевите зраци уште пред да го легнат на земја. Многумина веднаш направија смели предвидувања од неговиот хороскоп а забелешката на неговиот татко Домитиан беше сметана за предзнак (omen) , бидејќи додека примал честитки им рекол на пријателите дека „нешто што не е одвратно и забрането за јавност не би можело да се роди од него и Агрипина„. Вториот предзнак за несреќната иднина на Нерон се случил на денот на неговото <b>прочистување (крштение? м.з.) бидејќи кога сестрата го замолила својот брат Гај Цезар (ди уан м.з.) да му даде какво сака име на детето тој погледнал во својот вујко Клавдиј (Куциот м.з.), кој подоцна станал император и го посвоил Нерона и му го дал неговото име. Ова тој не го сторил сериозно туку на шега а Агрипина го презирала предлогот бидејќи во тоа време Клавдиј бил предмет на потсмев во дворецот„</b></div>
<br />
<div style="text-align: justify;">
<br /></div>
<br />Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com3tag:blogger.com,1999:blog-8079724501764586425.post-13838524301733059882012-11-30T07:01:00.000-08:002013-01-14T23:56:26.797-08:00Романтизмот во Англија - Бајрон,Шели,Китс<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheQHjS4jBHtstOs4gEOhzOy0kCkNf1kUTlmCMH1eOf1Ng323B5kYchMOYS3kCF_fvf8wApeJD2tQe8y40QBt6YQ10es3EoJ1fZXIynbNsJvK7rW2o5NIvwbKBAwih55ZMXWraRZ-MRLUQM/s1600/Romantizam+Anglija+1.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="255" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEheQHjS4jBHtstOs4gEOhzOy0kCkNf1kUTlmCMH1eOf1Ng323B5kYchMOYS3kCF_fvf8wApeJD2tQe8y40QBt6YQ10es3EoJ1fZXIynbNsJvK7rW2o5NIvwbKBAwih55ZMXWraRZ-MRLUQM/s320/Romantizam+Anglija+1.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
Кликни на сликичката за зголемување</div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCmb2JckOQGCfBszblJ9_yxSNJ7uWkix1ExLIvFMRrrxQ83mOZz1lmbXXbgfu4Lwd7bLhjTGeXJB08vc91qJAdAl6zpB2GQG3j-x9Ee8urpWkNSCdptCgMCjZdemAEtil-EMGRcwQUSjbL/s1600/Romantizam+Anglija+2.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="267" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhCmb2JckOQGCfBszblJ9_yxSNJ7uWkix1ExLIvFMRrrxQ83mOZz1lmbXXbgfu4Lwd7bLhjTGeXJB08vc91qJAdAl6zpB2GQG3j-x9Ee8urpWkNSCdptCgMCjZdemAEtil-EMGRcwQUSjbL/s320/Romantizam+Anglija+2.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg40QCM80DN7UKdh9C40BeJGL1Dz8hKzFdQeocnNsJK_tjqBpgRGjaNp_s5lS_U9r9JV6Uz_7WB3-n9L8wuuMHicp0JQn7OE4Pj1_uwjWtltbqdIru6KITQNG9lIVnzEE9ovJYi2UZ8gw_W/s1600/Romantizam+Anglija+3.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg40QCM80DN7UKdh9C40BeJGL1Dz8hKzFdQeocnNsJK_tjqBpgRGjaNp_s5lS_U9r9JV6Uz_7WB3-n9L8wuuMHicp0JQn7OE4Pj1_uwjWtltbqdIru6KITQNG9lIVnzEE9ovJYi2UZ8gw_W/s320/Romantizam+Anglija+3.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhluvh8idjO7Nio8gT_i_GRd27gqylUgG1T60knwqt3P-xgGHSwGN_scXYaGs7dwYG0SyQKld8lQ4eaHVaYqNurkbPLOUnFmQgioLpnNTPc7HI9VVoVU8Hkgg14XLPl0LN5gt9vjxByUuoJ/s1600/Romantizam+Anglija+4.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="255" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhluvh8idjO7Nio8gT_i_GRd27gqylUgG1T60knwqt3P-xgGHSwGN_scXYaGs7dwYG0SyQKld8lQ4eaHVaYqNurkbPLOUnFmQgioLpnNTPc7HI9VVoVU8Hkgg14XLPl0LN5gt9vjxByUuoJ/s320/Romantizam+Anglija+4.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvcfgyeVSbnMPvyDvtx4eGondeZOsWME6AmNKensLiZtUH2RdBrQ5H9v65sj3r8dKPgLw8EINjtP-KRbE-GRDnZUuEvn9uE7jSNy2iHwGM2JZr_chr-D27kVQb13MHhHOxlv-g1nWCrEUl/s1600/Romantizam+Anglija+5.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="255" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhvcfgyeVSbnMPvyDvtx4eGondeZOsWME6AmNKensLiZtUH2RdBrQ5H9v65sj3r8dKPgLw8EINjtP-KRbE-GRDnZUuEvn9uE7jSNy2iHwGM2JZr_chr-D27kVQb13MHhHOxlv-g1nWCrEUl/s320/Romantizam+Anglija+5.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhPI6XFRnuz0xElM4_rPGPiWbmvSHc9FkM5KVfY-3vqou983WpL8o4xyPllE_75tBAz1EL_DVx5kFplZeYUQQE-pUVw6EqCRyvRcS4Ktxq63PSJ7jbiLJUoYA_2pancSMkMbJC2Bz8YsdaZ/s1600/Romantizam+Anglija+6.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="257" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhPI6XFRnuz0xElM4_rPGPiWbmvSHc9FkM5KVfY-3vqou983WpL8o4xyPllE_75tBAz1EL_DVx5kFplZeYUQQE-pUVw6EqCRyvRcS4Ktxq63PSJ7jbiLJUoYA_2pancSMkMbJC2Bz8YsdaZ/s320/Romantizam+Anglija+6.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBNjGJLhurdpvDdnavvEzWcsnERUqQEMuboQ9HxqXnaoRwbMKRoSrHNHFHeu4zHpSu4K8XRi4Bic45P9nEKuNjvgLrBhJqVEIKg4yb-j9TUZ250_evshwrxjN0b0r_SdVXc6d50d3IglQY/s1600/Romantizam+Anglija+7.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="258" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjBNjGJLhurdpvDdnavvEzWcsnERUqQEMuboQ9HxqXnaoRwbMKRoSrHNHFHeu4zHpSu4K8XRi4Bic45P9nEKuNjvgLrBhJqVEIKg4yb-j9TUZ250_evshwrxjN0b0r_SdVXc6d50d3IglQY/s320/Romantizam+Anglija+7.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBu2M5yTqgi4HkX_Sz2gEZ03fe5nt9p0KrX_8gK4MBjFxbSehhyphenhyphenfa56p6ZUdoNVPjOAnraBXu3vepYnWMYVsUvKnzCSUtPD_tMz4XgBI4JelLmum6OGMhZ1F06n4G1I08D2ciyR8qHfMxM/s1600/Romantizam+Anglija+8.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="245" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiBu2M5yTqgi4HkX_Sz2gEZ03fe5nt9p0KrX_8gK4MBjFxbSehhyphenhyphenfa56p6ZUdoNVPjOAnraBXu3vepYnWMYVsUvKnzCSUtPD_tMz4XgBI4JelLmum6OGMhZ1F06n4G1I08D2ciyR8qHfMxM/s320/Romantizam+Anglija+8.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXWj1FaoOvT8wTZ_ukLrXhXKK_ZkC2p5SVKX-r3_8FJKP_YXy3h-_koeNFxzMSx7fOSLXytCHz_6g7RyvjDjdQLfD4zqbaK3muL_E1UF4UIwEtuBgvu5ryuIrNMqIAfOdUlj-M9Se5Kcd-/s1600/Romantizam+Anglija+9.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="253" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXWj1FaoOvT8wTZ_ukLrXhXKK_ZkC2p5SVKX-r3_8FJKP_YXy3h-_koeNFxzMSx7fOSLXytCHz_6g7RyvjDjdQLfD4zqbaK3muL_E1UF4UIwEtuBgvu5ryuIrNMqIAfOdUlj-M9Se5Kcd-/s320/Romantizam+Anglija+9.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXWj1FaoOvT8wTZ_ukLrXhXKK_ZkC2p5SVKX-r3_8FJKP_YXy3h-_koeNFxzMSx7fOSLXytCHz_6g7RyvjDjdQLfD4zqbaK3muL_E1UF4UIwEtuBgvu5ryuIrNMqIAfOdUlj-M9Se5Kcd-/s1600/Romantizam+Anglija+9.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="253" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgXWj1FaoOvT8wTZ_ukLrXhXKK_ZkC2p5SVKX-r3_8FJKP_YXy3h-_koeNFxzMSx7fOSLXytCHz_6g7RyvjDjdQLfD4zqbaK3muL_E1UF4UIwEtuBgvu5ryuIrNMqIAfOdUlj-M9Se5Kcd-/s320/Romantizam+Anglija+9.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjT0Q8W1zhUzwINJGclAO_q-ofAsTtuXHZDA4el-ba1lVMW_aBb4ZP96RLUoxqQI5gzxAqotRDxIhkG-zjP7__Rw8NIULiQNIDVV7BTtplzragIYYz7NRo9ymd5mh5yqCxln3nv9RroaV-F/s1600/Romantizam+Anglija+10.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="248" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjT0Q8W1zhUzwINJGclAO_q-ofAsTtuXHZDA4el-ba1lVMW_aBb4ZP96RLUoxqQI5gzxAqotRDxIhkG-zjP7__Rw8NIULiQNIDVV7BTtplzragIYYz7NRo9ymd5mh5yqCxln3nv9RroaV-F/s320/Romantizam+Anglija+10.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-EjMTJXc4tnvJfExgt8Dkxj8S9_S8oxRQwlkHmqQtZF_HsTuaeUg1Jdj9XDRR53nzhxsOMPAJlrl3cUuUw3tE9zinKyeRgO0SFt6do-gCkWaZDwEk5vEY0l3aTgV1gw2Hk6zIe0klHuGK/s1600/Romantizam+Anglija+11.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="261" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh-EjMTJXc4tnvJfExgt8Dkxj8S9_S8oxRQwlkHmqQtZF_HsTuaeUg1Jdj9XDRR53nzhxsOMPAJlrl3cUuUw3tE9zinKyeRgO0SFt6do-gCkWaZDwEk5vEY0l3aTgV1gw2Hk6zIe0klHuGK/s320/Romantizam+Anglija+11.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSjfZ0olqR0iwAXOuWtuoQrzj9aufG80_NL9iLaNxPRuo_nR__YVaLte4GQfgv5sGb2pBtt1w8fBOSKpS9n1ht70s3543LN1VQgfTpue4OdmWYRGchb5OmA75HBSyR8idgYgbeyy95_GUs/s1600/Romantizam+Anglija+12.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="262" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiSjfZ0olqR0iwAXOuWtuoQrzj9aufG80_NL9iLaNxPRuo_nR__YVaLte4GQfgv5sGb2pBtt1w8fBOSKpS9n1ht70s3543LN1VQgfTpue4OdmWYRGchb5OmA75HBSyR8idgYgbeyy95_GUs/s320/Romantizam+Anglija+12.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBKbhzKudbw-DSPm2OoxuHZrpAcyT2SbXKyGWTqVsGTnSTjPUO1-ndRK-pe2yZ0bhXY_-Fqw20DM56UzAO3HprfVTxsnwlxKt05hFHAERXKc5YPvz2P5uZhX0zDWZkDVnd4e59vMZriilA/s1600/Romantizam+Anglija+13.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhBKbhzKudbw-DSPm2OoxuHZrpAcyT2SbXKyGWTqVsGTnSTjPUO1-ndRK-pe2yZ0bhXY_-Fqw20DM56UzAO3HprfVTxsnwlxKt05hFHAERXKc5YPvz2P5uZhX0zDWZkDVnd4e59vMZriilA/s320/Romantizam+Anglija+13.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjClXBEYMkJGmyOTLHxf_TcZw02a3jdQrRWpOs-BUZqv5URY1QyNq9jhROjRectvXB7cOZN5FGuo-1JovWcCHZFokthKQph3L4k2UgDtV2V2KrZNgy49k69aw4Mf1ijhCtUxWcqx6Oko9Nw/s1600/Romantizam+Anglija+14.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="254" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjClXBEYMkJGmyOTLHxf_TcZw02a3jdQrRWpOs-BUZqv5URY1QyNq9jhROjRectvXB7cOZN5FGuo-1JovWcCHZFokthKQph3L4k2UgDtV2V2KrZNgy49k69aw4Mf1ijhCtUxWcqx6Oko9Nw/s320/Romantizam+Anglija+14.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9KHy3s1f430pFaZy3MexunXpU9C7cVWvrX1z9gKzShsTRl1KwRT8Zs8NzcuGhYoVp8Rqek-TLuvB_XWsWrVDv0xoxxxsNXkQ3dtZg4qqr1kUBTbJc1bfwLp0PqeO3Ec_y0OBE2NebmzsZ/s1600/Romantizam+Anglija+15.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg9KHy3s1f430pFaZy3MexunXpU9C7cVWvrX1z9gKzShsTRl1KwRT8Zs8NzcuGhYoVp8Rqek-TLuvB_XWsWrVDv0xoxxxsNXkQ3dtZg4qqr1kUBTbJc1bfwLp0PqeO3Ec_y0OBE2NebmzsZ/s320/Romantizam+Anglija+15.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHeUcwy2voSYy4ltG2tXRkhpoQRVRjdUCzXDtBqx0ZVM6BIua_YDkyyyogNDYNsxLCda6qc2qWq7T9OYqRZOTsSOsDBYpSpYjk308G-Pwu7KdvP_VtlgYGZx8iZEFl4Lz6tIbHW7yarjSI/s1600/Romantizam+Anglija+16.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="263" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiHeUcwy2voSYy4ltG2tXRkhpoQRVRjdUCzXDtBqx0ZVM6BIua_YDkyyyogNDYNsxLCda6qc2qWq7T9OYqRZOTsSOsDBYpSpYjk308G-Pwu7KdvP_VtlgYGZx8iZEFl4Lz6tIbHW7yarjSI/s320/Romantizam+Anglija+16.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhoy_dAa5kYDDR1PuOLL2XycIfZpBwiPRIQQf9uWm7LINk_v5WaFXxQDJn_dehQBwcr9JoUEDeIyIXM1hX45gAXWMoLByJW7Uug8u_YVr8NBSMIFy4upixdscoLm5IxUpPGLpLSQ1AZQhA3/s1600/Romantizam+Anglija+17.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="256" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhoy_dAa5kYDDR1PuOLL2XycIfZpBwiPRIQQf9uWm7LINk_v5WaFXxQDJn_dehQBwcr9JoUEDeIyIXM1hX45gAXWMoLByJW7Uug8u_YVr8NBSMIFy4upixdscoLm5IxUpPGLpLSQ1AZQhA3/s320/Romantizam+Anglija+17.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLGKhrHWtwHG0nKiNrEG1TiIiflY-6HKgr2vkLZQEdDLaYebvbR9Dp0Re6aQYEESmSld7JneoMiFDCb6S9qoOENbr53iVkNOfcis4LWKODgZyzq9waUjtBuaCKYyGvjIh5sLC1XkmtFs2r/s1600/Romantizam+Anglija+18.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="265" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiLGKhrHWtwHG0nKiNrEG1TiIiflY-6HKgr2vkLZQEdDLaYebvbR9Dp0Re6aQYEESmSld7JneoMiFDCb6S9qoOENbr53iVkNOfcis4LWKODgZyzq9waUjtBuaCKYyGvjIh5sLC1XkmtFs2r/s320/Romantizam+Anglija+18.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSjeT2zxxAhgF-HiOjSrbkZrqUTF1izTJjlB3YAlPdBj-VwKDuRPEJxmDXabxUT1Yy0JHJmDOfG-BXfmm7ILkfcZ0pP4HprZXoy5I8UtvVS3-xh9R58m5fehQxqjB-gZWZeEZfoVhPre3s/s1600/Romantizam+Anglija+19.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="261" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhSjeT2zxxAhgF-HiOjSrbkZrqUTF1izTJjlB3YAlPdBj-VwKDuRPEJxmDXabxUT1Yy0JHJmDOfG-BXfmm7ILkfcZ0pP4HprZXoy5I8UtvVS3-xh9R58m5fehQxqjB-gZWZeEZfoVhPre3s/s320/Romantizam+Anglija+19.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0zNBv6H9dxtju367eI5co3TpX8PhQ3CEYSw_to0jApGAGiTmeiyxwbefDnNzjiPNSLkm4sY2JTZ6MVMNLNvMGihDoxvze8Bows9KLdG1y14EkKoS6avNbq4QvW5OKq8swDF1ukEucptat/s1600/Romantizam+Anglija+20.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="259" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEg0zNBv6H9dxtju367eI5co3TpX8PhQ3CEYSw_to0jApGAGiTmeiyxwbefDnNzjiPNSLkm4sY2JTZ6MVMNLNvMGihDoxvze8Bows9KLdG1y14EkKoS6avNbq4QvW5OKq8swDF1ukEucptat/s320/Romantizam+Anglija+20.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnxHlTfIGrhTPnovOSzrhMeu696FRQqCkELOi6mIIxpGEN2IvVHEoYvZGYH3RTYZaPa6VVVxyp_zWSh8mUN6Si_qOEba9NOYj2nTcwZiYg9I17Sa3TgUQR1YG1ieQUrvPUVg2nsFnphZib/s1600/Romantizam+Anglija+21.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="258" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnxHlTfIGrhTPnovOSzrhMeu696FRQqCkELOi6mIIxpGEN2IvVHEoYvZGYH3RTYZaPa6VVVxyp_zWSh8mUN6Si_qOEba9NOYj2nTcwZiYg9I17Sa3TgUQR1YG1ieQUrvPUVg2nsFnphZib/s320/Romantizam+Anglija+21.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnxHlTfIGrhTPnovOSzrhMeu696FRQqCkELOi6mIIxpGEN2IvVHEoYvZGYH3RTYZaPa6VVVxyp_zWSh8mUN6Si_qOEba9NOYj2nTcwZiYg9I17Sa3TgUQR1YG1ieQUrvPUVg2nsFnphZib/s1600/Romantizam+Anglija+21.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="258" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgnxHlTfIGrhTPnovOSzrhMeu696FRQqCkELOi6mIIxpGEN2IvVHEoYvZGYH3RTYZaPa6VVVxyp_zWSh8mUN6Si_qOEba9NOYj2nTcwZiYg9I17Sa3TgUQR1YG1ieQUrvPUVg2nsFnphZib/s320/Romantizam+Anglija+21.jpg" width="320" /></a></div>
<br />
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<a href="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXfEOMGS1ohnJ79EdC9btjHE9IW9ObjT8zxoFBKb_A98lzLbtMQBBZkz4uG-FosHTOXXzZdgMpYQy13NyTennjtj86HbdJ0Ba9e-5SA_OM6HNcvfIMtCWqUoJWaDS5CCvQXdTol_p3CWR8/s1600/Romantizam+Anglija+23.jpg" imageanchor="1" style="margin-left: 1em; margin-right: 1em;"><img border="0" height="258" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhXfEOMGS1ohnJ79EdC9btjHE9IW9ObjT8zxoFBKb_A98lzLbtMQBBZkz4uG-FosHTOXXzZdgMpYQy13NyTennjtj86HbdJ0Ba9e-5SA_OM6HNcvfIMtCWqUoJWaDS5CCvQXdTol_p3CWR8/s320/Romantizam+Anglija+23.jpg" width="320" /></a></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
<div class="separator" style="clear: both; text-align: center;">
<br /></div>
Гошеhttp://www.blogger.com/profile/06512625438213524942noreply@blogger.com0